ISBN: Ostalo
Godina izdanja: 1997
Jezik: Srpski
Autor: Strani

Autor - osoba Jankelevitch, Vladimir
Naslov Smrt / Vladimir Jankélévitch ; prevela Almasa Defterdarević-Muradbegović
Jedinstveni naslov ǂLa ǂmort
Vrsta građe knjiga ; odrasli, opća (lijepa književnost)
Jezik bosanski
Godina 1997
Izdavanje i proizvodnja Sarajevo : Zid, 1997 (Sarajevo : Studentska štamparija Univerziteta)
Fizički opis 704 str. ; 21 cm
Drugi autori - osoba Defterdarević-Muradbegović, Almasa
Zbirka ǂBiblioteka ǂU znaku Zenona. Frankofonsko kolo
ISBN (Broš.)
Napomene Prijevod djela: La mort
Predmetne odrednice Jankelevitch, Vladimir, 1903-1986 -- Filozofija
Nekontrolirane predmetne odrednice smrt / filozofija

Zašto je nečija smrt uvijek neka vrsta sablazni?
Zašto taj tako prirodan događaj, kod onih koji mu prisustvuju, pobuđuje toliko znatiželje i groze?
Kako to da se smrtnik, otkako ljudi postoje i otkako umiru, još nije navikao na taj prirodni, a ipak uvijek neočekivani događaj?
Zašto se uvijek podjednako iznenadi kada živ čovjek nestane kao da se to, svaki put, po prvi put dešava?
Takva pitanja o smrti postavlja ova knjiga. U svakoj svojoj knjizi Jankélévitch pokušava da pronikne u granični slučaj, u ono najrizičnije trenutačno ljudsko iskustvo: u svojoj dodirnoj tački s tim granicama, čovjek dospijeva na krajnji domet ljudskog, na mjesto gdje zagonetka, neizricivo, „ono nešto neodređeno` otvore prolaz iz bitka u ništavilo, ili iz bitka u apsolutno – drugačije.
Jankélévitch ovdje nastoji da analizira jedan događaj istovremeno i u njegovoj banalnosti i u njegovoj neobičnosti, u njegovoj prirodnoj anomaliji, njegovoj dobro znanoj tragičnosti, ukratko rečeno, u njegovoj protivrječnost.
`Ako smrt nije misliva ni prije, ni za vrijeme, ni poslije, piše Jankélévitch, kad ćemo je moći misliti?` I on se upušta u taj smioni poduhvat: da ispriča ono što se ne da ispričati, da opiše ono što se ne da opisati.

Knjiga Vladimira Jankeleviča SMRT nastala je kao rezultat njegovih predavanja o prafenomenu smrti u Tuluzu. Kada je, 1966 godine, izašla iz štampe, izazvala je veliko interesovanje, toliko, da je čitana na Sorboni pred punom salom studenata, a u isto vreme prenošena preko radio Sorbone, tako da je već u samom početku bila dostupna široj, ne samo filozofskoj publici.Reč je o jednom od najznačajnijih i najzanimljivijih misaonih pokušaja da se smrti, kao „najizvesnijoj neizvesnosti“ i „najneizvesnijoj izvesnosti“ pogleda u samu suštinu, da se u smrt, ukoliko je to uopšte moguće, pogleda i pronikne kao u jedan od osnovnih fenomena samoga života.Život i smrt su nespojivi antipodi iz čije borbe kao pobednica, na kraju uvek izlazi smrt. Život je trajanje, smrt je prekid tog trajanja. Život je radost i energija; smrt je razaranje, tuga i uništenje. Tanku, zamišljenu liniju koja ih istovremeno spaja i razdvaja ne možemo da vidimo ali je osećamo i naslućujemo. Preko te imaginarne linije, nema više NIČEGA.Zašto je mnogima smrt uvek neka vrsta skandala? Zašto ovaj, tako prirodni događaj, pobuđuje strah i užas među onima koji ga svedoče? Budući da je ovaj prirodni fenomen naša izvesnost, gotovo uvek se doživljava kao slučajnost? Zašto je čovek iznenađen svaki put kada živi čovek umre, kao da se to događa svaki put po prvi put? U tom pogledu, knjiga SMRT postavlja mnogobrojna pitanja, pokušava da dâ odgovore, ali i naglašava da zaista može umreti jedino onaj koji je zaista i živeo, ma kako to shvatili.

Vladimir Jankélévitch (1903–1986) zauzima posebno mjesto u savremenoj francuskoj filozofiji. Doktorsku disertaciju pisao je o Schellingu. Bavio se filozofijom morala i estetikom nastavljajući djelo Bergsona koga je izuzetno cijenio. Istovremeno kao muzikolog i pijanista zadivljuje svojim pomnim istraživanjem evropskog muzičkog repertoara. Autor je zapaženih tekstova posvećenih muzici poznatih evropskih kompozitora. Muzika je, kako je sam isticao, predstavljala `polovinu njegovog života`, ali doživljena prvenstveno kao `oblik i iskustva neizrecivog`. Filozofija i muzika su kod njega nerazdvojno povezane. Njegovo monumentalno djelo izuzetne širine odlikuje se jednim osebujnim stilom. Nakon stravičnog iskustva Drugog svjetskog rata i saznanja o nacističkim logorima za uništavanje precrtao je sve što je bilo njemačko, muziku, umjetnost, filozofiju. Bio je cijenjeni profesor i vrstan predavač. Od 1952. godine predavao je na Sorbonnei.
Glavna djela
Filozofija
Henri Bergson; L`Odyssée de la conscience dans la dernière philosophie de Schelling; La Mauvaise conscience; L`Ironie; L`Alternative; Du Mensonge; Le Mal; L`Austérité et la vie morale; Philosophie première, introduction â une philosophie du `Presque`; Le Je-ne-sais- quoi et le Presque-rien; L`Aventure, l`Ennui, Serieux; La Mort; Le Pardon; Traité des vertus; L`Irréversible et la Nostalgie; Le Paradoxe de la Morale; L`Imprescriptible
Muzika
Gabriel Fauré et ses melodies; Ravel; Debussy et le mystère; Vie et Mort dans la musique de Debussy; Le Nocturne; La Rhapsodie, verve et improvisation musicales; La Musique et l`ineffable; Fauré et l`inexprimable; Debussy et le mystère de l`instant; Liszt et la Rhapsodie: Essai sur la virtousité; La Présence lointaine.
MG67