ISBN: Ostalo
Godina izdanja: 1989
Autor: Domaći
Jezik: Srpski

MIROSLAV MILOVIĆ

REFLEKSIVNI ARGUMENT - o mogućnosti filozofije komunikacije

Izdavač - Filozofsko društvo Srbije, Beograd

Godina - 1989

191 strana

20 cm

Edicija - Filozofske studije: biblioteka

Povez - Broširan

Stanje - Kao na slici, ima posvetu autora, tekst bez podvlačenja



SADRŽAJ:
Napomena
Uvod

KA TRANSCENDENTALNOJ SUBJEKTIVNOSTI
1. Transcendentalna refleksija
1.1. Transcendentalna dedukcija
1.2. Utemeljanje etike
1.3. O mogućnosti jedinstva uma
2. Kritika modela refleksije
2.1. Ideja spekulacije
2.2. Posthegelovska epoha

KA TRANSCENDENTALNOJ JEZIČKOJ PRAGMATICI
3. Lingvistički i pragmatički obrt
3.1. Transcendental ni argument
3.2. Jezik kao filozofska paradigma
4. Transcendental na pragmatika
4.1. Refleksivno u temeljenje
4.2. Zajednica komunikacije
4.3. Etika i jezička pragmatika

Zaključak
Zusammenfassung.
Literatura
Beleška o autoru


`Očigledno je da istorija pojma refleksije još nije napisana. Pri tom nije jasno ni to kad je ona počela, ni to da li je možda završena. A čini se da nije jasno ni to šta je refleksija uopšte.

Avgustin nam u tom pravcu daje neka uputstva: `Noli foras ire, in te redi, in interiore homini habitat veritas” (De vera religione). Dekart utoliko, okrećući se samom mišljenju, ne kazuje ništa novo. Na izvesnu sekularizaciju Avgustinovog stava, čini se, upućuje čitavo moderno doba. Nije li pitanje refleksije vezano za novovekovnu subjektivnost i njenu socijalnu perspektivu? Bilo kako bilo, izvorno metafizičko pitanje o utemeljenju postaje, s Dekartom, pitanje refleksije - tačnije, refleksija postaje osnova metafizike. Ontološko pitanje o biću postaje, posredstvom refleksije, pitanje o samom mišljenju. Mišljenje postaje samo sebi predmet. Recimo da je to ujedno i preliminarno određenje refleksije i njenog početka. Citava stvar nije, međutim, samo akademska, filozofska rasprava. Naići ćete na mnoge istoričare koji kažu upravo to – da se sudbina moderne Evrope rešava kao pitanje mišljenja, kao pitanje duhovnog.

Utoliko je i osnovno pitanje ovog rada, u stvari, pitanje o mišljenju. Mišljenje je nekako, na različite načine, prisutno u svim oblicima svesnog života. Radi se, međutim, o tome da li ono samo sebe može da tematizuje. Kartezijanska tradicija označava upravo taj korak ka saznajno – teorijskoj refleksiji. Ostaje, međutim, pitanje da li se može ostati na `Cogitu` kao na perspektivi utemeljenja, ili je i ovu perspektivu moguće dalje ispitivati. Da li je i kako cimo, uopšte moguće smisaono reći `Cogito, ergo sum`s Ima li nečeg što je temeljnije i od dekartovske sumnje? Tek nam se ovde otkriva veza refleksije i argumenta. cije. Postoje li, naime, takvi argumenti koje i onaj ko sumnja mora da prihvati? Postoje li argumenti imuni na skep tičke prigovore? Filozofija je uvek nastojala da rasvetli takve argumente. Da li ona pri tom može da rasvetli i samu sebe? Da li je i kako moguća samotematizacija filozofije? Drugim rečima, da li je i kako moguć refleksivni argument? To su pitanja koja čine ishodište rada.
Kantova filozofija je jedan mogući odgovor. Da li, međutim, transcendentalna filozofija može da bude antiskeptički argument? Da li, naime, Kant dovoljno konsekventno istražuje transcendentalne pretpostavke teorijskog (odeljak 1.1.) i praktičkog (1.2.)? Da li je, zatim, moguće i jedinstvo teorijskog i praktičkog na transcendentalnim pretpostavkama (1.3.)? Da li tek spekulativna Hegelova filozofija (2.1.) ili, možda tek posthegelovska epoha (2.2.) ukidaju deficit Kantove argumentacije?`



Ako Vas nešto zanima, slobodno pošaljite poruku.