Godina izdanja: 1996
ISBN: 86-7047-234-1
Jezik: Srpski
Autor: Strani

Autor - osoba Ženet, Žerar, 1930-2018 = Genette, Gérard, 1930-2018
Naslov Umetničko delo : imanentnost i transcendentnost / Žerar Ženet ; preveo sa francuskog Miodrag Radović
Jedinstveni naslov ǂL`ǂoeuvre de l`art
Vrsta građe esej ; odrasli, ozbiljna (nije lepa knjiž.)
Jezik srpski
Godina 1996
Izdanje 1. izd.
Izdavanje i proizvodnja Novi Sad : Svetovi, 1996 (Veternik : LDI)
Fizički opis 352 str. ; 18 cm
Drugi autori - osoba Radović, Miodrag
Zbirka ǂBiblioteka ǂSvetovi
ISBN (broš. sa omotom)
Napomene Prevod dela: ǂL`ǂoeuvre de l`art / Gérard Genette
Bibliografske napomene uz tekst
Bibliografija: str. 334-339
Registar.
Predmetne odrednice Umetničko delo – Estetika
Filozofija umetnosti

Autor - osoba Ženet, Žerar, 1930-2018 = Genette, Gérard, 1930-2018
Naslov Umetničko delo : estetska relacija / Žerar Ženet ; s francuskog preveo Miodrag Radović
Jedinstveni naslov ǂL`oeuvre ǂde l`art
Vrsta građe knjiga ; odrasli, ozbiljna (nije lepa knjiž.)
Jezik srpski
Godina 1998
Izdanje [1. izd.]
Izdavanje i proizvodnja Novi Sad : Svetovi, 1998 (Novi Sad : MBM-plas)
Fizički opis 284 str. ; 17 cm
Drugi autori - osoba Radović, Miodrag, 1945-2018 = Radović, Miodrag, 1945-2018
Zbirka ǂBiblioteka ǂSvetovi
ISBN 86-7047-284-8 (Broš. sa omotom)
Napomene Prevod dela: L`oeuvre de l`art / Gérard Genette
Na omotu beleška o delu.
Beleške uz tekst
Bibliografija: str. 277-284.
Predmetne odrednice Umetničko delo – Estetika
Filozofija umetnosti

Žerar Ženet (1930), nesumnjivo je danas jedan od vodećih predstavnika fracuske poststrukturalističke i novoretoričke kritike. Svetsku slavu stekao je delima međunarodne reputacije: Figures I, Figures II, Figures III, Introduction à Garchitexte, Palimpsestes, objavljenih od polovine šezdesetih na do najnovijeg sintetičkog dela (1995) L’Oeuvre de l’art.
Studija „Umetničko delo“, prvi je tom iz nameravane dvotomne sinteze dosadašnjih Ženetovih istraživanja iz oblasti poetike, književne retorike i estetike. Ova knjiga vraća u život ideju punine umetničkog dela, već dugo potiskivanu jednostranom vladavinom teksta. Žerar Ženet u ovoj knjizi, koja je usredsređena na niz vidova savremene umetnosti (od književnosti, drame, muzike, slikarstva, skulpture, arhitekture do mnogih graničnih momenata do kojih doseže avangarda i informatičko doba tehnologija) zastupa osnovno stanovište da dela umetnosti poprimaju dva načina postojanja: imanentnost i transcendentnost.
Imanentnost se definiše tipom predmeta u kome se delo „sadrži` i raspodeljuje se prema tome u dva režima, nazvanih prema Nelsonu Gudmenu autografijski i alografijski... U prvom, predmet imanentnosti je (slika, skulptura, performans) materijalan i ispoljava se sam sobom. U drugom, taj predmet je (književni tekst, muzička kompozicija, plan zgrade) idealan i zamišljen redukcijom na osnovu fizičkih ispoljavanja: knjiga, partitura, izgradnje. Transcendentnost se definiše raznim načinima na koje delo prevazilazi svoju imanentnost: kada se sastoji od više neidentičnih predmeta (dela u više „verzija`), kada se ispoljava sa prazninama (u fragmentima), ili posredno (kopijama, reprodukcijama i opisima), ili kada deluje različito, zavisno od mesta, vremena, pojedinaca i prilika: nikada ne gledamo dvaput istu sliku niti čitamo dvaput istu knjigu. Delo se ne svodi dakle na svoj predmet imanentnosti zauo što je njegovo biće nerazdvojivo od njegovog delovanja. Delo umetnosti je uvek već i umetničko delo.

Genette, Gérard, francuski esejist i kritičar (Pariz, 7. VI. 1930 – Pariz, 11. V. 2018). Predstavnik strukturalističke kritike. Bio je jedan od urednika časopisa Poétique te voditelj proučavanja književne semiotike na École des hautes études en science sociale u Parizu. U djelu Figure (Figures, I–III, 1966–72) utvrđuje načela naratologije na temelju čitanja klasika i modernih autora, napose Prousta. U Mimologijama (Mimologiques, 1976) nastoji ocrtati povijest rasprave o jeziku. Uvod u arhitekst (L’Introduction à l’architexte, 1979) ispituje tradicionalnu teoriju i proučava problem književnih rodova. U Palimpsestima (Palimpsestes, 1982) umjesto arhiteksta rabi riječ transtekstualnost (transtextualité), određenu kao „sve što neki tekst stavlja u odnos s drugim tekstovima“. U Pragovima (Seuils, 1987) predmetom analize postaju rubovi teksta (izdavačko predstavljanje, ime autora, naslovi, posvete, epigrafi, predgovori). U Fikciji i dikciji (Fiction et Diction, 1991) definira „ustrojstvo, kriterije i oblike književnosti“. Genetteova kritika, unatoč discipliniranu strukturalističkom mišljenju, odlikuje se smjesom erudicije i humora, znanosti i skepticizma te ozbiljnog i ironičnoga.

MG27