ISBN: Ostalo
Godina izdanja: 2010
Jezik: Srpski
Autor: Strani

Nova, nekorišćena

Estetika Otaca Crkve
Apologete - Blaženi Avgustin
Viktor Vasiljevič Bičkov

Radisav Marojević (prevod)

Autor - osoba Бычков, Виктор Васильевич, 1942- = Byčkov, Viktor Vasilʹevič, 1942-
Naslov Estetika Otaca Crkve : apologete : blaženi Avgustin / Viktor V. Bičkov ; prevod s ruskog Radisav Marojević
Jedinstveni naslov Эстетика отцов церкви. scc
Vrsta građe knjiga
Jezik srpski
Godina 2010
Izdavanje i proizvodnja Beograd : Službeni glasnik : Hrišćanski kulturni centar, 2010 (Beograd : Glasnik)
Fizički opis 703 str. ; 24 cm
Drugi autori - osoba Marojević, Radisav, 1975- = Marojević, Radisav, 1975-
Zbirka ǂBiblioteka ǂDruštvo i nauka
Filozofsko-teološka edicija
ISBN 978-86-519-0217-1 (SG; karton)
Napomene Prevod dela: `Эстетика отцов церкви` (Бычков, Виктор Васильевич)
Tiraž 1.000
Napomene: str. 635-688
Registri.
Predmetne odrednice Avgustin, sveti, 354-430 – Estetika
Rano hrišćanstvo – Antička kultura
Patrologija – 2-5v


Estetička svest je najstarija i najuniverzalnija forma čovekovog duhovnog sveta, i uz to – visokorazvijena i orijentisana ka dubinskim, suštinskim osnovama bitija. Upravo stoga su estetičke vrednosti, kao univerzalna kvintesencija duhovnog potencijala kulture, najmanje podložne koroziji vremena i najmanje zavise od jezičkih, etničkih, religijskih i sličnih granica, koje suštinski utiču na druge vrednosti i forme svesti. Otuda – i poseban značaj izučavanja estetičke svesti drugih naroda, drugih perioda istorije kulture, a pre svega – drevnih. To se odnosi i na patristiku.

I mada se Oci Crkve nisu specijalno bavili estetičkom sferom, niti su čak naslućivali njeno postojanje, oni su objektivno bili „vredni“ i „savesni“ nosioci estetičke svesti svoga vremena, koja se u njihovom periodu, po svoj prilici, najpotpunije i najadekvatnije ostvarila (iako u krajnje difuznom vidu) upravo u njihovim bezbrojnim tekstovima, posvećenim najraznovrsnijoj bogoslovskoj problematici. Ona će malo kasnije (u Vizantiji i srednjovekovnoj Rusiji) naći i adekvatnije forme u umetničkoj kulturi. Međutim, u periodu prelaza od antičke ka hrišćansko-srednjovekovnoj kulturi (a naročito – pravoslavnoj) nova estetička svest se i formirala, i izražavala, i sačuvala najpotpunije u svetootačkoj literaturi. A možda će za buduća pokolenja upravo taj sloj patristike, aesthetica patrum, biti najznačajniji i najaktuelniji.
2010; Broširani povez; ćirilica; 23 cm; 703 st

Viktor Vasiljevič Bičkov
Viktor Vasiljevič Bičkov rođen je 1942. godine. Stručnjak u oblasti estetike, teorije i istorije umetnosti i kulturologije. Područja njegovih glavnih naučnih interesovanja jesu vizantijska estetika, srednjovekovna ruska, ruska religijska estetika XX veka i fenomenologija savremene umetnosti. Doktor filosofskih nauka, profesor, dobitnik Državne nagrade Rusije za oblast nauke i tehnike (1996), načelnik sektora estetike Instituta za filosofiju Ruske akademije nauka, član Međunarodne asocijacije estetičara, Asocijacije teoretičara umetnosti Rusije i Moskovskog saveza umetnika. Razradio je savremenu teoriju estetičkog iskustva, fundamentalno proradio i uveo u savremenu nauku istoriju pravoslavne estetike od ranih crkvenih otaca do XX veka. Izneo je naučnu hipotezu „Kultura – post-kultura“. Autor je više od 500 naučnih radova objavljenih u različitim zemljama sveta, među njima su 34 monografije i fundamentalni savremeni udžbenici iz estetike; autor je niza većih kolektivnih naučnih projekata realizovanih na osnovu ruskih i međunarodnih konkursa. Učesnik je mnogih međunarodnih kongresa i simpozijuma. Najvažnije monografije: Vizantijska estetika: teorijski problemi (1977); Ruska srednjovekovna estetika (1992, 1995); Estetika otaca crkve (1995); Dve hiljade godina hrišćanske kulture sub specie aesthetica, t. 1–2 (1999, 2007); Ruska teurgička estetika (2007); Umetnička apokalipsa kulture, knj. 1–2 (2008); Estetička aura bića: Savremena estetika kao nauka i filosofija umetnosti (2010); Srednjovekovna ruska estetika (2012); Trijalog: Živa estetika i savremena filosofija umetnosti (2012; u koautorstvu sa N. B. Manjkovskom i V. V. Ivanovom).

SADRŽAJ:
Uvod
Deo prvi
HRIŠĆANSKE APOLOGETE II I III VEKA
1. OSNOVNE TENDENCIJE RAZVOJA POZNOANTIČKE KULTURE I ESTETIKE
Raskršće kulturnih tradicija
Pokušaj jelinističke sinteze
2. KULTUROLOGIJA RANE PATRISTIKE
Krigika antičke kulture
Religija
Etika
Nauke. Filosofija
Filosofsko-bogoslovska koncepcija rane patristike
3. RELIGIOZNO-ETIČKA DOMINANTA UMETNIČKE KULTURE
Koncepcija čoveka
Estetika negiranja
Likovne umetnosti
Književne umetnosti
Pozorišne ggredstave
Pretpostavke nove teorije umetnosti
4. NOVA ESTETIČKA PROBLEMATIKA
Stvaranje kao stvaralaštvo
Lepo
Slika
5. ESTETIČKO U PRVOM SISTEMU HRIŠĆANSKOG UČENJA
Neformalizovani gnosis
Estetika kosmičkog bitija
Deo drugi
ESTETIKA BLAŽENOG AVGUSTINA
Uvodne napomene
1. ŽIVOT KAO OGLEDALO ISTORIJE
2. DVA GRADA
3. NIJE RATIO JEDINI
4. POREDAK
5. RITAM
6. LEPOTA I LEPO
7. STVARALAŠTVO
8. UMETNOST
9. ZNAK
10. OPAŽANJE ESTETSKOG
Zaklјučak
Napomene
Spisak skraćenica
Indeks imena
Indeks dela Otaca Crkve