ISBN: Ostalo
Godina izdanja: .
Jezik: Srpski
Autor: Strani

m11


REPUBLIKANSKE USTANOVE , Luj Antoan Sen Žist , Filip Višnjić Beograd 1987 , Biblioteka Libertas, izabrao, priredio i predgovor napisao Ivan Vejvoda /prevela Mira Vuković , mek povez, latinica, 310 strana , sadržaj:
Predgovor.
Sen-Žist između vrline i terora (Ivan Vejvoda).
Bibliografija.
Duh revolucije i ustava Francuske.
O prirodi, o građanskom stanju, o građanskoj zajednici ili pravila nezavisnosti vlade.
Govor o suđenju Luju XVI.
Govor o ustavu Francuske : Nacrt ustava.
Nacrt ustava za Francusku.
Fragmenti o republikanskim ustanovama.
Izveštaj o potrebi proglašenja revolucionarne vlade do zaključenja mira.
Izveštaj o načinu izvršenja dekreta protiv neprijatelja revolucije.
Govor 9. termidora godine II.
Beleška o izboru tekstova.

Luj Antoan de Sent-Žist, poznatiji kao Sen-Žist (Desiz, 25. avgust 1767 - Pariz, 28. jula 1794) bio je jedan od vođa Jakobinaca tokom Francuske revolucije.

Sen-Žist je na početku Revolucije pripadao stranci Montanjara. Godine 1792. bio je najmlađi zastupnik u Konventu. Ubrzo je postao jedna od ključnih figura Revolucije. Predvodio je zahteve za pogubljenje kralja Luja i izradio nacrt za ustav Montanjara. Sen-Žist je bio blizak prijatelj Maksimilijana Robespjera. Nakon smenjivanja Žorža Dantona, Maksimilijan i Sen-Žist postaju predstavnici Komiteta javnog spasa, izvršnog organa Prve francuske republike. Na frontu je nametnuo vojsci strogu disciplinu. U Parizu je podržavao Robespjerov revolucionarni teror. Ubrzo je postao jedna od najznačajnijih ličnosti Jakobinske diktature. Kasniji istoriografi dali su mu nadimak `Anđeo Smrti`. Organizovao je hapšenje i pogubljenja mnogih velikana Revolucije. Termidorska reakcija zbacila je Jakobince sa vlasti. Sen-Žist se nije opirao hapšenju. Zajedno sa Robespjerom i drugim Jakobincima, Sen-Žist je pogubljen na giljotini 28. jula 1794. godine.