pregleda

Opaske o bojama - Ludvig Vitgenštajn


Cena:
600 din
Želi ovaj predmet: 3
Stanje: Nekorišćen
Garancija: Ne
Isporuka: Pošta
Post Express
Lično preuzimanje
Plaćanje: Tekući račun (pre slanja)
PostNet (pre slanja)
Ostalo (pre slanja)
Lično
Grad: Novi Sad,
Novi Sad
Prodavac

knjigostroj (98)

100% pozitivnih ocena

Pozitivne: 116

  Pošalji poruku

Svi predmeti člana


Kupindo zaštita

Godina izdanja: 2008
ISBN: 978-86-86525-11-6
Jezik: Srpski
Autor: Strani

Naslov: Opaske o bojama
Autor: Ludvig Vitgenštajn

Originalni naslov: Ludwig Wittgenstein – Bemerkungen über die Farben

Izdavač: Fedon, Beograd
Prevod: Božidar Zec
Jezik: b.c.h.s./srpski
Godina izdanja: 2008

Pismo: latinica
Žanr: savremena filozofija

ISBN: 978-86-86525-11-6

POVEZ: broširano, sa zaštitnim omotom
Br. str.: 88
Fizički opis: 20 cm
Masa (u gr): 110

knjiga je potpuno nova - moja ocjena 5*

[kategorizacija stanja:

5*- potpuno nova knjiga, neotvorena (od 2000. nadalje)
5 - netaknuta, a može biti i starije izdanje
4 - vidljivi vanjski znaci korišćenja, ali knjiga u dobrom stanju
3 - oštećena izvana (korica), unutra bez oštećenja
2 - oštećena izvana, oštećena iznutra - podvlačena grafitnom olovkom ili pohabane stranice
1 - knjiga oštećena izvana i iznutra, podvlačena hemijskom, flomasterima ili bojama, ali čitljiva

- za svaku karakteristiku/oštećenje koje nije obuhvaćeno prethodnim pišem dodatnu napomenu ili ukazujem na fotografiju]

DODATNO UZ KNJIGU:

Možda niko pre Ludviga Vitgenštajna nije s toliko siline, tako duhovito i toliko ubedljivo pokušavao da odbrani ideju koju zdrav razum smešta u domen sumanutosti: naš svet je, u stvari, naš jezik. Nije, razume se, Vitgenštajn bio ludak koji će da se zaleti u zid tvrdeći kako će proći kroz njega, budući da je ovaj sačinjen od jezika. Tvrdi Vitgenštajn nešto mnogo ozbiljnije, pa time i luđe: jezik dolazi pre sveta. Budući da mu prethodi on ga uslovljava. Utoliko ni boje nisu nešto što postoji pre jezika, ili bez jezika, već nešto što postoji samo jeziku zahvaljujući. Nije ovde, dakle, reč o tome da su boje proizvod naših čula, naših subjektivnih sposobnosti, specifične igre svetlosti – to se ne dovodi u pitanje – već da smo u stanju da bojama baratamo samo zahvaljujući tome što imamo jezik. Boje su učinak jezičkih igara. A ako se stvar postavi na takav način, onda se u pitanje dovode ne samo svet koji poznajemo na jedan način, kao objektivnu strukturu, kao ono što postoji šta god mi da radimo ili ne radimo, već se izvan ravnoteže dovodi i logika na kojoj taj svet počiva.

***

Logika u boji

Nakon Listića, izdavačka kuća Fedon nam predstavlja još jednu zbirku beležaka Ludviga Vitgenštajna pod naslovom Opaske o bojama, takođe u prevodu Božidara Zeca.

Opaske o bojama pripadaju istom periodu u poznoj fazi Vitgenštajnovog stvaralaštva kao i Listići. Zapravo, paragrafi sakupljeni u ovoj knjizi napisani su 1951. tokom poslednje godine njegovog života.

Inspiracija za Vitgenštajnova razmatranja o bojama bila je Geteova čuvena Teorija boja, spis na kome je radio čitavih dvadeset godina i koji je smatrao svojim životnim delom. U ovoj knjizi, Gete pokušava da ospori Njutnovu teoriju o bojama. Nije mogao da se pomiri sa naučnim objašnjenjem, koje analizira boje potpuno nezavisno od naših opažaja. Gete optužuje Njutna da se ponaša kao dete koje gleda iza ogledala, očekujući da će tamo pronaći opaženi predmet. U pozadini njegove kritike leži zapravo stari filozofski problem razlikovanja primarnih i sekundarnih kvaliteta. Primarni kvaliteti su objektivna svojstva fizičkog sveta (npr. osobine svetlosnih zrakova, reflektujućih površina…) i oni su uzroci senzacija crvenog, plavog, žutog… dakle, sekundarnih kvaliteta, koji čine deo subjektivnog iskustva onoga ko opaža.

Ono što je u Geteovoj teoriji privuklo Vitgenštajnovu pažnju bilo je zapažanje da postoji čitavo bogatstvo iskaza koji su nužno istiniti, a koji se odnose na unutrašnje relacije i unutrašnja svojstva boja shvaćenih upravo kao senzacije: „Ja se prema pojmovima boja odnosim kao prema pojmovima osećaja.” (Opaske o bojama III 71). Kakva je priroda ove nužne istinitosti iskaza kao što su: „Žuto je svetlije od plavog” ili „Postoji žućkasto crvena, ali ne postoji zelenkasto crvena”? Ovo su problemi koje, kako Vitgenštajn zapaža, Njutnova fizička teorija boja zaista ne može da reši. Šta nam onda preostaje? „Mi nećemo da stvorimo teoriju boja (ni fiziološku ni psihološku) većlogiku pojmova boja.” (OB, III 188) ili „Tu imamo nekakvu matematiku boja” (OB, III 3), a pominje se i geometrija boja.
U ovoj fazi svog stvaralaštva, Vitgenštajn napušta ideju iz Traktata da je logika vezana za strogu formalnu jezičku sintaksu i proširuje logiku na prirodni jezik, pravila njegove upotrebe i ono što naziva jezičkim igrama. Ovim se proširuje i polje nužnih istina, koje je prethodno bilo rezervisano za tautologije. Sada u njih spadaju i iskazi kao što su „žuto je svetlije od plavog”. Iz čega proizilazi nužna istinitost ovakvih iskaza?

Ponovo je na delu jedna od značajnih tema Vitgenštajnove poznije filozofije: sleđenje pravila. Naši pojmovi o bojama i nužno istiniti iskazi su nalik, na primer, na geometrijske figure i teoreme. Pojmove geometrijskih figura obrazujemo tako što sleđenjem pravilnosti dovodimo do krajnosti oblike koje možemo naći u iskustvu – idealizujemo ih. Prvo, opažamo različite nesavršene crteže trougla, a potom, naučimo da obrazujemo geometrijski pojam trougla. Slično je, tvrdi Vitgenštajn, i sa bojama. Ostenzivna definicija je nezaobilazna u sticanju pojmova o bojama. Prepoznavanje pravilnosti i njeno dovođenje do krajnosti pomaže nam da dođemo, na primer, do pojma čiste crvene boje, koju ne možemo naći u iskustvu a pod kojom podrazumevamo crvenu boju koja ne može biti zasićenija. Kao što smo u stanju da učimo matematičke operacije tako što u ponavljanjima zapažamo pravilnosti, tako prepoznajemo i pravilnosti u jezičkoj upotrebi naših pojmova o bojama, tj. njihovu ulogu u jezičkoj igri. Ova igra ima svoja logička pravila, iz kojih proizlaze i unutrašnje relacije među bojama i unutrašnja svojstva boja. Ono što ostaje otvoreni problem je da li su ove „teoreme” o bojama stvar iskustva?
„Rečenice se često upotrebljavaju na granici između logike i iskustva, tako da njihov smisao ide tamo-amo preko te granice, pa su one čas izraz norme ŠpravilaĆ, a čas izraz iskustva.” (OB I 32) Njihova upotreba je dvojaka, možemo ih koristiti da saopštimo iskustvenu istinu, a mogu biti upotrebljene da izraze pravilo koje smo prepoznali u jezičkoj igri. Da bi poentirao logički karakter ovih rečenica, Vitgenštajn kaže: „Dodavanjem belog briše se granica između svetlog i tamnog, svetlosti i senke: da li to bliže određuje pojmove? Verujem da određuje. Ko tako ne bi mislio, ne bi imao suprotno iskustvo, većga mi ne bismo razumeli.” Iz te normativnosti proizlazi njihov nužan, logički karakter, a iz njihovog značenja mogućnost njihove empirijske upotrebe.

Opaske o bojama se mogu čitati kao ogled u kome se vidi eksplanatorna moćpojmovnog aparata poznog Vitgenštajna: jezičke igre, sleđenja pravila, značenja i upotrebe, gramatike… Ono što može da bude zbunjujuće za čitaoca koji nema iskustva sa čitanjem Vitgenštajnovih tekstova, jeste nepreglednost tema i problema, koja je karakteristična za spise iz njegove zaostavštine, a koji su zapravo zbirke njegovih privatnih beleški. Za njih Opaske o bojama mogu da budu zabavne i duhovite zagonetke koje će ih svakako podstaći na razmišljanje, dok za upućene ovaj tekst čini deo velikog mozaika Vitgenštajnove filozofije.

Piše: Snežana Otašević

Izvor:

***

Filozofija / savremena filozofija / logički pozitivizam / filozofija jezika / Tractatus logico-philosophicus / filozofska istraživanja / biblioteka daimon

***
UNOS: 200624
Šifra:

šaljem i u inostranstvo, ali uz prethodni dogovor i plaćanje unaprijed; prilikom svake kupoprodaje nužan je dodatni kontakt putem kupindo-poruka pošto se zna desiti da otputujem van grada, tako da to ne prouzrokoje nesporazume oko kašnjenja i rokova propisanih kupindo-pravilima; sve knjige pakujem u najlon i karton sa otvorom kako bi zadovoljile uslove slanja poštom kao (po mogućnosti preporučena) TISKOVINA; moguće su i sve druge vrste slanja - dogovor.

VAŽNA NAPOMENA: uglavnom šaljem poštom (uvijek kao preporučenu tiskovinu) i postexpressom, ali u obzir mogu doći i ostale kurirske službe - sve izuzev AKS (zbog velikog broja pritužbi na njihov rad, a i komplikacija koje sam i sam sa njima imao) - s tim što se oko toga moramo dogovoriti. Ukoliko kupac insistira na nekoj od preostalih službi (BEX, City Express, DExpress) to mora biti uz prethodni dogovor.

PAŽNJA: uz neke ponude, prije detaljnijeg opisa predmeta može da stoji napomena da je predmet ponuđen kao VEZANA PONUDA. To znači da odobravam dodatni popust od 10 ili više % (uvijek će pisati koliko), ili besplatnu dostavu, UKOLIKO SE PREDMET KUPI SKUPA SA CILJANIM/POVEZANIM PREDMETOM - predmeti su najčešće povezani po sličnosti (autora ili teme).

LIČNO PREUZIMANJE odnosi se na područje Novog Sada.

Ukoliko stavljam oznaku BESPLATNA DOSTAVA, to podrazumijeva najefikasniji ali i najjeftiniji način isporuke - uglavnom kao preporučena tiskovina ili paket (što ovisi o težini konkretnog predmeta). BESPLATNA DOSTAVA NE ODNOSI SE NA POTENCIJALNO SLANJE ZA INOSTRANSTVO!
sve moje PREDMETE (kupindo), na jednom mjestu možete pogledati aktiviranjem linka:

https://www.kupindo.com/Clan/knjigostroj/SpisakPredmeta

sve moje AUKCIJE (limundo), na jednom mjestu možete pogledati aktiviranjem linka:

https://www.limundo.com/Clan/knjigostroj/SpisakAukcija

Predmet: 61800237
Naslov: Opaske o bojama
Autor: Ludvig Vitgenštajn

Originalni naslov: Ludwig Wittgenstein – Bemerkungen über die Farben

Izdavač: Fedon, Beograd
Prevod: Božidar Zec
Jezik: b.c.h.s./srpski
Godina izdanja: 2008

Pismo: latinica
Žanr: savremena filozofija

ISBN: 978-86-86525-11-6

POVEZ: broširano, sa zaštitnim omotom
Br. str.: 88
Fizički opis: 20 cm
Masa (u gr): 110

knjiga je potpuno nova - moja ocjena 5*

[kategorizacija stanja:

5*- potpuno nova knjiga, neotvorena (od 2000. nadalje)
5 - netaknuta, a može biti i starije izdanje
4 - vidljivi vanjski znaci korišćenja, ali knjiga u dobrom stanju
3 - oštećena izvana (korica), unutra bez oštećenja
2 - oštećena izvana, oštećena iznutra - podvlačena grafitnom olovkom ili pohabane stranice
1 - knjiga oštećena izvana i iznutra, podvlačena hemijskom, flomasterima ili bojama, ali čitljiva

- za svaku karakteristiku/oštećenje koje nije obuhvaćeno prethodnim pišem dodatnu napomenu ili ukazujem na fotografiju]

DODATNO UZ KNJIGU:

Možda niko pre Ludviga Vitgenštajna nije s toliko siline, tako duhovito i toliko ubedljivo pokušavao da odbrani ideju koju zdrav razum smešta u domen sumanutosti: naš svet je, u stvari, naš jezik. Nije, razume se, Vitgenštajn bio ludak koji će da se zaleti u zid tvrdeći kako će proći kroz njega, budući da je ovaj sačinjen od jezika. Tvrdi Vitgenštajn nešto mnogo ozbiljnije, pa time i luđe: jezik dolazi pre sveta. Budući da mu prethodi on ga uslovljava. Utoliko ni boje nisu nešto što postoji pre jezika, ili bez jezika, već nešto što postoji samo jeziku zahvaljujući. Nije ovde, dakle, reč o tome da su boje proizvod naših čula, naših subjektivnih sposobnosti, specifične igre svetlosti – to se ne dovodi u pitanje – već da smo u stanju da bojama baratamo samo zahvaljujući tome što imamo jezik. Boje su učinak jezičkih igara. A ako se stvar postavi na takav način, onda se u pitanje dovode ne samo svet koji poznajemo na jedan način, kao objektivnu strukturu, kao ono što postoji šta god mi da radimo ili ne radimo, već se izvan ravnoteže dovodi i logika na kojoj taj svet počiva.

***

Logika u boji

Nakon Listića, izdavačka kuća Fedon nam predstavlja još jednu zbirku beležaka Ludviga Vitgenštajna pod naslovom Opaske o bojama, takođe u prevodu Božidara Zeca.

Opaske o bojama pripadaju istom periodu u poznoj fazi Vitgenštajnovog stvaralaštva kao i Listići. Zapravo, paragrafi sakupljeni u ovoj knjizi napisani su 1951. tokom poslednje godine njegovog života.

Inspiracija za Vitgenštajnova razmatranja o bojama bila je Geteova čuvena Teorija boja, spis na kome je radio čitavih dvadeset godina i koji je smatrao svojim životnim delom. U ovoj knjizi, Gete pokušava da ospori Njutnovu teoriju o bojama. Nije mogao da se pomiri sa naučnim objašnjenjem, koje analizira boje potpuno nezavisno od naših opažaja. Gete optužuje Njutna da se ponaša kao dete koje gleda iza ogledala, očekujući da će tamo pronaći opaženi predmet. U pozadini njegove kritike leži zapravo stari filozofski problem razlikovanja primarnih i sekundarnih kvaliteta. Primarni kvaliteti su objektivna svojstva fizičkog sveta (npr. osobine svetlosnih zrakova, reflektujućih površina…) i oni su uzroci senzacija crvenog, plavog, žutog… dakle, sekundarnih kvaliteta, koji čine deo subjektivnog iskustva onoga ko opaža.

Ono što je u Geteovoj teoriji privuklo Vitgenštajnovu pažnju bilo je zapažanje da postoji čitavo bogatstvo iskaza koji su nužno istiniti, a koji se odnose na unutrašnje relacije i unutrašnja svojstva boja shvaćenih upravo kao senzacije: „Ja se prema pojmovima boja odnosim kao prema pojmovima osećaja.” (Opaske o bojama III 71). Kakva je priroda ove nužne istinitosti iskaza kao što su: „Žuto je svetlije od plavog” ili „Postoji žućkasto crvena, ali ne postoji zelenkasto crvena”? Ovo su problemi koje, kako Vitgenštajn zapaža, Njutnova fizička teorija boja zaista ne može da reši. Šta nam onda preostaje? „Mi nećemo da stvorimo teoriju boja (ni fiziološku ni psihološku) većlogiku pojmova boja.” (OB, III 188) ili „Tu imamo nekakvu matematiku boja” (OB, III 3), a pominje se i geometrija boja.
U ovoj fazi svog stvaralaštva, Vitgenštajn napušta ideju iz Traktata da je logika vezana za strogu formalnu jezičku sintaksu i proširuje logiku na prirodni jezik, pravila njegove upotrebe i ono što naziva jezičkim igrama. Ovim se proširuje i polje nužnih istina, koje je prethodno bilo rezervisano za tautologije. Sada u njih spadaju i iskazi kao što su „žuto je svetlije od plavog”. Iz čega proizilazi nužna istinitost ovakvih iskaza?

Ponovo je na delu jedna od značajnih tema Vitgenštajnove poznije filozofije: sleđenje pravila. Naši pojmovi o bojama i nužno istiniti iskazi su nalik, na primer, na geometrijske figure i teoreme. Pojmove geometrijskih figura obrazujemo tako što sleđenjem pravilnosti dovodimo do krajnosti oblike koje možemo naći u iskustvu – idealizujemo ih. Prvo, opažamo različite nesavršene crteže trougla, a potom, naučimo da obrazujemo geometrijski pojam trougla. Slično je, tvrdi Vitgenštajn, i sa bojama. Ostenzivna definicija je nezaobilazna u sticanju pojmova o bojama. Prepoznavanje pravilnosti i njeno dovođenje do krajnosti pomaže nam da dođemo, na primer, do pojma čiste crvene boje, koju ne možemo naći u iskustvu a pod kojom podrazumevamo crvenu boju koja ne može biti zasićenija. Kao što smo u stanju da učimo matematičke operacije tako što u ponavljanjima zapažamo pravilnosti, tako prepoznajemo i pravilnosti u jezičkoj upotrebi naših pojmova o bojama, tj. njihovu ulogu u jezičkoj igri. Ova igra ima svoja logička pravila, iz kojih proizlaze i unutrašnje relacije među bojama i unutrašnja svojstva boja. Ono što ostaje otvoreni problem je da li su ove „teoreme” o bojama stvar iskustva?
„Rečenice se često upotrebljavaju na granici između logike i iskustva, tako da njihov smisao ide tamo-amo preko te granice, pa su one čas izraz norme ŠpravilaĆ, a čas izraz iskustva.” (OB I 32) Njihova upotreba je dvojaka, možemo ih koristiti da saopštimo iskustvenu istinu, a mogu biti upotrebljene da izraze pravilo koje smo prepoznali u jezičkoj igri. Da bi poentirao logički karakter ovih rečenica, Vitgenštajn kaže: „Dodavanjem belog briše se granica između svetlog i tamnog, svetlosti i senke: da li to bliže određuje pojmove? Verujem da određuje. Ko tako ne bi mislio, ne bi imao suprotno iskustvo, većga mi ne bismo razumeli.” Iz te normativnosti proizlazi njihov nužan, logički karakter, a iz njihovog značenja mogućnost njihove empirijske upotrebe.

Opaske o bojama se mogu čitati kao ogled u kome se vidi eksplanatorna moćpojmovnog aparata poznog Vitgenštajna: jezičke igre, sleđenja pravila, značenja i upotrebe, gramatike… Ono što može da bude zbunjujuće za čitaoca koji nema iskustva sa čitanjem Vitgenštajnovih tekstova, jeste nepreglednost tema i problema, koja je karakteristična za spise iz njegove zaostavštine, a koji su zapravo zbirke njegovih privatnih beleški. Za njih Opaske o bojama mogu da budu zabavne i duhovite zagonetke koje će ih svakako podstaći na razmišljanje, dok za upućene ovaj tekst čini deo velikog mozaika Vitgenštajnove filozofije.

Piše: Snežana Otašević

Izvor:

***

Filozofija / savremena filozofija / logički pozitivizam / filozofija jezika / Tractatus logico-philosophicus / filozofska istraživanja / biblioteka daimon

***
UNOS: 200624
Šifra:
61800237 Opaske o bojama - Ludvig Vitgenštajn

LimundoGrad koristi kolačiće u statističke i marketinške svrhe. Nastavkom korišćenja sajta smatramo da ste pristali na upotrebu kolačića. Više informacija.