ISBN: Ostalo
Godina izdanja: 1971
Autor: Domaći
Jezik: Srpski

Dragoš Kalajić: UPORIŠTE - Rehabilitacija strukture integralnog čoveka, Nolit - Biblioteka Delo 1971, str. 244.

Očuvanost 4-.

Ова књига, вероватно најзначајнија у опусу „раног Калајића”, објављена је 1971. као пета у критичко-теоријској и филозофској библиотеци „Дело” истоименог часописа, издавач „Нолит”, Београд. Калајић ју је посветио своме оцу. Уреднички је потписује Божо Вукадиновић, одштампана је у штампарији „6. октобар” у Панчеву, а издавач ју је на задњој корици пропратио белешком „тако својственом Калајићу”:
Ако је тачно опажање критике да је Калајићева прва књига изразила и пророчки наговестила бунт младих седме деценије у „једнодимензионалном универзуму” хаоса и безизлаза, „Упориште” представља неку врсту одговора на питања постављена „Кршевином”. Калајић полази од премисе да се свет може револуционисати по начелима хуманитета само под условом револуционисања самог човека. Вратоломним повезивањем просторних и временских удаљености, од самурајског Јапана до херојске Спарте, од начела индијског Бхагавад Гита до римског humanitas, Калајић надахнуто реконструише и рехабилитује структуру „интегралног човека”, упориште обнове. Заснивајући своје аргументе на снопу дисциплина, од философије, антропологије, метафизике секса, историје религија, па све до каратеа, алпинизма и падобранства, Калајић је овом збирком необјављених есеја изложио једно изузетно „диференцирано” становиште у култури почетка осме деценије.
Међутим, практично чим се појавила у књижарама књига је забрањена. И до дан данас је до ње тешко доћи.


Узбудљива. надахњујућа, узвисујућа књига. Циљ подухвата којег се аутор латио је да из крхотина традиције сакупи разнородне парчиће које читаоца треба да поврате древним – како закључује – самим тим и вечитим, вредностима.

Аутор упућује поглед ка мноштву тема у овом делу. Служећи се империјалном традицијом Старог Рима проналази смисао првобитне дефиниције сада излизаног појма „хуманизам“, подсећа на древне хијерархије вредности, раскринкава психоанализу, пише о успињању на планинске врхове, не либи се ни од анализе секса нити разлога привлачности између полова, диви се самурајском кодексу... Широки замах, који слави и контемплацију и акцију.

Изненађује да је књига потпуно у духу „традиционалистичког“ вредновања написана у СФРЈ с почетка седамдесетих, чак да је објављена! И забрањена, до душе. Списак референциране литературе је импресиван, није сасвим јасно како је Калајић уопште могао да дође до ње. Анализе изнетих ставова и њихово поређење са оним из референци дали би допринос одређивању оригиналности ауторове мисли, односно њеног значаја и изван наше средине. Много упутнија делатност од бесмислених семестралних, дипломских и иних радова на друштвеним факултетима.

Аутор као да је овом књигом исписао и програм према коме ће усмеравати остатак живота. Обзиром на високо постављене циљеве, ово је достојно дивљења.