ISBN: Ostalo
Godina izdanja: K108
Jezik: Srpski
Autor: Strani

U dobrom stanju!

Radi se o reprint izdanju iz 1912. godine; izdavač iz 1912: Sveslovenska knjižarnica M.J.Stefanovića, Beograd, Dok je izdavač reprint izdanja IK Crveni ibis Beograd


Džon Stjuart Mil (engl. John Stuart Mill; 20. maj 1806 — 8. maj 1873) je bio britanski filozof empirista, socijalni reformator i zagovarač britanskog utilitarizma[1]. Smatra se najuticajnijim filozofom 19. veka u engleskom govornom području, i generalno, jednim od najuspešnijih branilaca liberalnog pogleda na čoveka i društvo. Kao odgovor verovanju da razmišljanja pojedinaca definitivno utiču na društvene i istorijiske promene, Mil je pokušao da konstruiše jednu filozofsku poziciju koja bi na pozitivan način mogla pomoći napretku nauke, slobodi pojedinca i dostizanju ljudskog blagostanja. Uspeo je da ponudi jednu alternativu tada dominantnim pogledima na moral i politiku, na jedan specifičan i kompaktan način, uspostavljajući istaknuto liberalnu tendenciju u razmišljanju o društvenim i političkim temama, ali takođe dovoljno tolerantnu i uključivu, da je se može smatrati pristupačnom različitim tipovima publike. Njegov rad na polju logike je otvorio nova vrata u filozofiji, dajući važan impuls njenom izučavanju. Takođe, njegove reformulacije klasičnog britanskog empirizma, kao i Bentamovog utilitarizma, dale su tim filozofskim pozicijama relevantnost i kontinuiranu vitalnost. Autor je knjige Utilitarizam.


Džon Stjuart Mil rođen je u Londonu 1806. godine. Njegov otac, Džejms Mil, započeo je sinovljevo obrazovanje kada je ovaj imao samo 3 godine. Do sedamnaeste godine, Džon je već je bio poznavalac grčke književnosti i filozofije, a bavio se i proučavanjima hemije, logike i političke ekonomije. Izuzev perioda kada je bio poslanik u engleskom Parlamentu, živeo je u Francuskoj sve do smrti, 1873. godine.

Proučavao je i socijalističku doktrinu, pa, iako nije postao socijalista, aktivno je radio na poboljšanju položaja radničke klase. I pored takvog obrazovanja, zadovoljio se statusom `slobodnog intelektualca` i poslom službenika u kolonijalne Istočnoindijske kompanije, gde se zaposlio 1822. godine. Nešto kasnije postaje šef i u kompaniji ostaje sve do penzije, 1858. godine. Bio je član engleskog Parlamenta od 1865. do 1868. godine, kada nije uspeo da bude reizabran, zbog čega se vratio u Francusku. U Parlamentu, važio je za radikala jer se, između ostalog, zalagao za javno vlasništvo nad privatnim resursima, jednakost između polova, obavezno obrazovanje i kontrolu rađanja.

Povezanost sa feminizmom
Mil je pitanje prava žena smatrao izuzetno važnim, pa se može smatrati jednim od najranijih feminista. U svom radu „Potčinjenost žena“ (1861, objavljeno 1869.), Mil pokušava da dokaže da je pravno potčinjavanje žena pogrešno i da mora biti zamenjeno savršenom jednakošću. Govori o položaju žene u braku i zašto je osećao da to treba promeniti. Komentariše tri glavna aspekta života žena koja ih sputavaju: društvo i konstrukcija roda, obrazovanje i brak. Njegova knjiga „Potčinjenost žena“ jedno je od prvih dela na ovu temu koje je napisano od strane muškog autora. Osećao je da je tlačenje žena jedan od retko preostalih relikta iz davnih vremena, skup predrasuda koje ometaju napredak čovečanstva.

Njegova žena bila je Harijet Tejlor Mil.