ISBN: Ostalo
Autor: Domaći
Godina izdanja: K87
Jezik: Srpski

U dobrom stanju!


Format: 21x14 cm
Broj stranica: 267
Uvez: tvrdi
Godina izdanja: 1972
Izdavač: Veselin Masleša, Sarajevo


Studija o filozofiji Bertranda Russella.


Arif Tanović (1925–2010), jugoslavenski i bosanskohercegovački filozof, član ANU BiH.

Završio je studij filozofije na na Filozofskom fakultetu u Beogradu 1953. Na istom fakultetu odbranio je doktorsku disertaciju pod nazivom: Principi humanizma u filozofiji Bertranda Rasela. (1961). Za docenta na predmetu Etika na Odsjeku za filozofiju i sociologiju Filozofskog fakulteta u Sarajevu izabran je 1961, za vanrednog profesora 1966, a za redovnog profesora 1972. Bio je šef Odsjeka, prodekan Filozofskog fakulteta i predsjednik Savjeta fakulteta. Bio je rektor Sarajevskog univerziteta (1977). Tanovićev naučni interes predstavljaju temeljna pitanjima marksističke filozofije, aksiologije i etike i na te teme je objavio niz knjiga, rasprava, članaka, studija i eseja. Bio urednik časopisa Pregled (i međunarodnog izdanja Surway), urednik Dijaloga, biblioteke društvene misli Etos, te član niza redakcija naučnih i stručnih časopisa (Filozofija, Naša stvarnost, Encyclopaedia moderna, Marksizam u svetu, Bulletin scientifique). Bio je predsjednik Udruženja za filozofiju BiH te potpredsjednik Jugoslovenskog udruženja za filozofiju.

Godine 1975 posato je član ANU BiH. Počasni je doktor nauka Asocijacije koledža Velikih dolina, Alladale, Michigan, SAD. Dobitnik je 27-julske nagrade BiH i Nagrade “Veselin Masleša”, te niza odlikovanja (Orden rada trećeg reda, Orden za hrabrost, Orden zasluga za narod sa srebrnim zracima.



Bertrand Rasel (engl. Bertrand Russell; Trelek, 18. maj 1872 — Penhrindejdrajt, 2. februar 1970), bio je britanski filozof i matematičar, kao i dobitnik Nobelove nagrade za književnost 1950. godine.


U matematici je poznat po Raselovom paradoksu koji je ukazao na propuste u naivnom (neaksiomatskom) zasnivanju Kantorove teorije skupova.

Privatni život
Bertrand Artur Vilijam Rasel, 3. erl Rasel (engl. Bertrand Arthur William Russell, 3rd Earl Russell) rođen je 18. maja 1872. godine u plemićkoj porodici. Veoma rano je ostao bez roditelja, majka mu je umrla kada je imao 2 godine, a otac kada je imao 4. Ostali su on i njegov stariji brat Frenk (budući drugi Erl Rasel). O njima se brinuo njihov deda Erl Rasel (lord Džon Rasel) koji je bio predsednik britanske vlade 40-ih godina 19. veka, i baba, dedina žena iz drugog braka. Kum mu je bio filozof Džon Stjuart Mil. Rasel nije ispunio njihova očekivanja što se tiče ženidbe i decembra 1894. se oženio Amerikankom Alis Smit (engl. Alys Pearsall Smith). Alis je bila protestantkinja i to puritanskih shvatanja. Njihov brak je završen razvodom 1911. godine. Rasel nije bio uvek veran bračnom životu, poznate su bile dve ljubavne afere sa čuvenim damama od kojih je jedna bila glumica.

Bertrand Rasel je studirao filozofiju i logiku na Univerzitetu Kembridž od 1890. godine. Postao je član Triniti koledža 1908, godine. 1920. je putovao u Rusiju i posle toga predavao u Pekingu filozofiju jednu godinu dana. 1921. kada je izgubio profesorski posao oženio se Dorom Rasel (rođenom Blek) i sa njom je imao sina Džona (John Conrad Russell, kasnije ga nasledio kao četvrti Erl Rasel) i ćerku Ketrin (Katharine Russell udata Tait). Rasel se u ovo vreme ispomagao tako što je pisao popularne knjige iz oblasti fizike, etike i obrazovanja za laike. Sa suprugom Dorom on je osnovao eksperimentalnu školu `Beacon Hill` (u prevodu „Svetionik na bregu“) 1927. godine.[1]

Posle smrti starijeg brata, Rasel 1931. godine postaje treći Erl Rasel. Međutim on se veoma retko pozivao na ovu titulu. Supruga Dora ga je izneverila u preljubi sa jednim američkim novinarom i Rasel se 1936. oženio po treći put. Nova supruga mu se zvala Patriša, bila je oksfordski student i guvernanta Raselove dece 1930. godine. Sa njom je imao jednog sina po imenu Konrad. U proleće 1939. preselio se u Santa Barbaru i predavao na univerzitetu Kalifornija u Los Anđelesu. Bio je postavljen za profesora na Gradskom koledžu u Njujorku odmah posle toga, ali posle javnog negodovanja postavljenje je povučeno; njegovo radikalno mišljenje učinilo ga je moralno nepodobnim za predavača na ovom koledžu. U Britaniju se vratio 1944. i ponovo je predavao na Triniti koledžu.

Godine 1952, u svojoj osamdesetoj godini, Rasel se ponovo razveo i oženio četvrti put suprugom Edit, sa kojom se poznavao još od 1925. godine.

Bertrand Rasel je napisao tri toma svoje autobiografije krajem 1960-ih godina i preminuo je 2. februara 1970. u Velsu u svojoj 98. godini. Njegov pepeo je rasejan u planinama Velsa.

Treba pomenuti i da je Rasel poznat kao osnivač i vođa poznatog „Prekog suda“ u kome su bili osuđivani svi zločini SAD u Vijetnamskom ratu tokom 50-ih i 60-ih godina dvadesetog veka.

Titulu grofa od Bertranda Rasela nasledio je najpre njegov sin Džon Rasel (kao 4. Erl Rasel), a potom mlađi sin Konrad Rasel (kao 5. Erl Rasel). Konrad Rasel je izabran za naslednog plemića u britanskom Domu lordova, on je ugledni britanski naučnik.