ISBN: Ostalo
Godina izdanja: .
Jezik: Ruski
Autor: Strani

Taras Grigorovič Ševčenko (Тарас Григорович Шевченко; Morinc, 9. mart 1814 — Petrograd, 10. mart 1861) je bio jedan od najvećih ukrajinskih pesnika, slikar i humanista. Njegov književni rad bio je preporod za ukrajinsku književnost. Teme koje preovlađuju u njegovim delima su težak položaj ukrajinskog seljaka, čežnja za srećnim vremenima domovine, želja i nada za socijalno i nacionalno oslobođenje Ukrajine.

Biografija
Taras Ševčenko je rođen kao kmet – rob. Sa devet godina je ostao bez majke, a dve godine kasnije i bez oca. Osnovno obrazovanje stekao je u seoskoj školi služeći đakonu. Tu je otkrio svoju sklonost ka slikanju. Taj njegov dar otkrio je ukrajinski spahija Engelgardt kome je Ševčenko pripadao. U ženji da ima svog dvorskog slikara, Engelhardt školuje mladog Tarasa – najpre u Vilnjusu, a zatim i u Petrogradu.

Školovanje i prvi uspjeh
Ševčenko u Petrogradu upoznaje poznatog ruskog slikara, istovremeno profesora na Akademiji umetnosti, Karla Brjulova. Slikar je bio oduševljen Ševčenkovim talentom. Naslikao je portret istaknutog ruskog pesnika Vasilija Žukovskog, a za sredstva koja je dobio od prodaje tog portreta, otkupio je Ševčenka iz ropstva za 2500 rubalja.

Godine 1838. Ševčenko je primljen na umetničku akademiju u radionicu Karla Brujlova. Na jednom od ispita bio je nagrađen srebrnom medaljom. Ubrzo je postao vrlo popularan u prestonici ruskog carstva. Pisao je divne pesme na maternjem ukrajinskom jeziku. Te pesme koje je on pisao za svoju dušu, njegovi prijatelji su objavili 1840. u zbirci pod nazivom „Kobzar“ (kobzar je svirač ukrajinskog narodnog žičanog instrumenta – kobze, koji u ukrajinskom folkloru predstavljaju isto što i gusle u srpskom folkloru).

Posle toga, 1841. objavio je epsku poemu Gajdamaki, gde je opisan krvavi obračun Ukrajinaca protiv poljske vlastele.

Ševčenka uskoro pozivaju mnoge plemićke porodice, predlažu mu dalje školovanje u Italiji, ali on kreće drugim putem. Odlučan je u tome da poseti Ukrajinu, gde su njegovi braća i sestre i dalje u ropstvu.

Putovanje za Ševčenka postaje kobno. Nakon raskošnog života u Petrogradu njega duboko potresaju slike teškog života njegovih zemljaka.

Progon
Boraveći u Ukrajini Ševčenko postaje član slovenofilskog ćirilometodijevskog društva koje je zagovaralo slobodu i ravnopravnost svih slovenskih naroda. Posle tajne dojave, članovi Društva, a sa njima i Ševčenko bivaju uhapšeni i prognani. Ševčenka su kao običnog redova poslali na Ural, a zatim u Kirgisku pustinju na obali Aralskog jezera, uz ličnu carevu zabranu da slika i piše.