ISBN: 17248268
Godina izdanja: 1993
Jezik: Srpski
Autor: Strani

PUN NAZIV KNJIGE:`Eseji iz Teodiceje o Božjoj dobroti, ljudskoj slobodi i POREKLU ZLA˝,iz 1710.god.
GOTFRID VILHELM LAJBNIC - TEODIKEJA ISBN: 17248268 Prevela:Branka Milosevic
Godina izdanja: 1993
Oblast: Filozofija
Jezik: Srpski
Autor:GOTFRID VILHELM LAJBNIC - TEODIKEJA
PUN NAZIV KNJIGE:`Eseji iz Teodiceje o Božjoj dobroti, ljudskoj slobodi i POREKLU ZLA˝, 1710.
GOTFRID VILHELM LAJBNIC - TEODIKEJA
IZDAVAČ:`PLATO` BEOGRAD
STRANA: 414 MEKOG POVEZA DIMENZIJA: 21 CM
STANJE: KNJIGA JE POTPUNO NOVA-NEKORISCENA-----------------------Knjiga je potpuno N O V A.
Teodiceja : ogledi o dobroti Božjoj, slobodi čovjekovoj i poreklu zla / Gottfried Wilhelm Leibniz ; Stanje knjige:POTPUNO NOVA-NEKORISCENA KNJIGA-perfektno(5+) Br. strana:414 Prevela:Branka Milosevic ZA IZDAVACA:`PLATO` BEOGRAD-Povez:bros-mek Format:21cm Opis-Sadrzaj: Teodiceja (drugi nazivi: racionalna teologija, filozofska teologija, lat. theologia naturalis) je filozofska disciplina o Bogu.
Teodiceja se svrstava u specijalnu metafiziku. Razlikuje se od objavljene ili dogmatske teologije (lat. theologia dogmatica), koja se temelji na objavi i na božanskom autoritetu. Filozofska teologija ili teodiceja temelji se samo na iskustvu i razumu.
Sam naziv teodiceja skovao je G. W. Leibniz, davši naslov svom djelu: Essai de Théodicée sur la bonté de Dieu, la liberté de l’homme et l’origine du mal (˝Eseji iz Teodiceje o Božjoj dobroti, ljudskoj slobodi i poreklu zla˝, 1710.).Boga zamišljamo kao apsolutno savršeno biće, prvi uzrok i zadnji cilj svih stvari. Pojam Boga uključuje, dakle, troje: Apsolutnu egzistenciju: Bog egzistira po sebi, neovisno o ikakvom uzroku. Savršenu esenciju: Bog ima u sebi puninu bitka i savršenosti. Savršenu kauzalnost: Bog je prvi uzrok i zadnji cilj svega.Prema tome, tri su poglavlja teodiceje: Božja egzistencija, Božja narav i atributi, te Odnos Boga prema svijetu. Teodiceja ili teodikeja (novolat. theodicea — bogoopravdanje; od grč. θεός - bog + grč. δίκη - pravo, pravednost) je grana filozofije i teologije koja pokušava da pomiri postojanje zla i patnje na svetu sa postojanjem svemogućeg dobrog božanstva.
Iako je ovo pitanje razmatrano još od antike, sam termin teodiceja je uveo Lajbnic (1646–1716) u svome istoimenom delu, u kom se trudio da dokaže da je ovaj svet najbolji od svih mogućih svetova i da postojanje zla na svetu ne protivreči Božjoj dobroti, već je plod slobodne volje čoveka.
Teodiceja ili teodikeja (novolat. theodicea — bogoopravdanje; od grč. θεός - bog + grč. δίκη - pravo, pravednost) je grana filozofije i teologije koja pokušava da pomiri postojanje zla i patnje na svetu sa postojanjem svemogućeg dobrog božanstva.

Iako je ovo pitanje razmatrano još od antike, sam termin teodiceja je uveo Lajbnic (1646–1716) u svome istoimenom delu, u kom se trudio da dokaže da je ovaj svet najbolji od svih mogućih svetova i da postojanje zla na svetu ne protivreči Božjoj dobroti, već je plod slobodne volje čoveka. Pita se najpre, odakle zlo? Si Deus est, unde malum? Si non est, unde bonum? (Ako Bog jeste, odakle zlo? Ako ne postoji, odakle dobro?) Stari su uzrok zla pripisivali materiji, za koju su verovali da je nestvorena i nezavisna od Boga. Ali mi, koji verujemo da svako biće proističe iz Boga, gde ćemo mi naći izvor zla? Odgovor je da on mora biti tražen u idealnoj prirodi stvorenja, ukoliko je ta priroda obuhvaćena večnim istinama, koje su u Božijem razumu nezavisno od njegove volje. Jer valja smatrati da postoji izvorna nesavršenost u stvorenju pre greha, pošto je stvorenje suštinski ograničeno, dakle, i zato ne može sve da zna, te da se može prevariti i počiniti druge greške. Platon je u `Timaju` rekao da je razum, povezan sa nužnošću, izvor sveta. Drugi su Boga spojili sa prirodom. Možemo taj stav uzeti za razuman. Bog će biti razum i nužnost, tj. suštinska priroda stvari biće predemet razuma utoliko ukoliko se sastoji od večnih istina. Ali taj predmet je unutrašnji i nalazi se u božanskom razumu. I u tome je ne samo prvobitni oblik dobra, nego i još poreklo zla. To je region večnih istina, koje treba staviti na mesto materije, kad je reč o istraživanju izvora stvari. Ovaj region je idealni uzrok zla, takoreći isto koliko i dobra. (...) Zlo se može posmatrati u metafizičkom, fizičkom i moralnom smislu. Metafizičko zlo sastoji se u jednostavnoj nesavršenosti, fizičko zlo u patnji, a moralno zlo u grehu. Dakle, iako fizičko i moralno zlo uopšte nisu nužni, dovoljno je da budu mogući zbog večnih istina. Pošto ovaj ogromni region istina sadrži sve mogućnosti, onda treba da postoje beskraj mogućih svetova, kako bi zlo ušlo u veći broj njih i kako bi ga čak i najbolji od njih sadržavao. To je odredilo da Bog dopusti zlo. (...)