ISBN: Ostalo
Godina izdanja: 1984
Jezik: Srpski
Autor: Strani

Autor - osoba Watts, Alan V., 1915-1973 = Vots, Alan V., 1915-1973
Naslov Put zena / Alan W. Watts ; prevod Branislav Mišković
Jedinstveni naslov ǂThe ǂway of zen. srpski jezik
Vrsta građe knjiga
Jezik srpski
Godina 1984
Izdanje 2. izd.
Izdavanje i proizvodnja Beograd : Književne novine, 1984 (Bor : Bakar)
Fizički opis 181 str. ; 21 cm
Drugi autori - osoba Mišković, Branislav, 1950-2020 = Mišković, Branislav, 1950-2020
Zbirka ǂBibliotekaǂ Istok-Zapad ; 1
Napomene Prevod dela: The way of zen
Tiraž 5.000
Napomene i bibliografske reference uz tekst
Bibliografija: str. 177-181.
Predmetne odrednice Zen budizam

Alan W. Watts (1915-1973) je jedan od najuglednijih poznavalaca tradicija Istoka čiji su radovi, ideje i poruke, daleko prevazilazili domene stručne javnosti izazivajući opštu pozornost te ostavljajući duboke tragove u kulturi i životu niza generacija mladih Zapada. Doktoriravši filosofiju i teologiju, objavio je dvadesetak delà iz oblasti komparativne filosofije i religije. Njegovo osnovno spoznajno opredeljenje usmereno je zen-budizmu, kome je posvetio i svoje prvo delo, Duh Zena (The Spirit of Zen), napisano u dvadesetoj godini života. Mnogi od njegovih radova stekli su svetsku popularnost, poprimajući značaj i značenje znamenja „duha vremena“: Vrhunsko poistovećenje (The Supreme Identity), Mudrost nesigurnosti (The Wisdom o f Insecurity), Radosna kosmogonija (The Joyous Cosmology), Psihoterapija Istoka i Zapada (Psychotherapy East and West). Ovo je TO (This is IT), Knjiga (The Rook) te nadasve Put Zena (The Hay of Zen), kojim otvaramo biblioteku „Istok-Zapad“. Put Zena je svetski bestseler te se, pored radova Suzukia, smatra kapitalnom studijom о mnogostrukim aspektima zen-budizma. Objedinjujući veliku upućenost u izvorne tekstove istočnih tradicija i neposredna iskustva stečena u susretima sa verodostojnim učiteljima puta zen-budizma, venčavajući akademsku ozbiljnost i sposobnost intuitivnog proricanja u unutrašnjosti „citadele“ doktrine i prakse zen-budizma – Alan W. Watts nas pouzdano i nadahnuto uvodi u jednu od najtajanstvenijih i najnedostupnijih tradicija metafizičke realizacije čoveka.

Zen budizam je vrlo zanimljiv zbog više razloga, a poseban je što osoba bez obzir na svoja religijska uverenja kroz njega može dobiti priliku za rast. Zen budisti cene meditaciju i fokusiraju se na svoju intuiciju mnogo više nego što većina ljudi to čini. Zen je nešto što bismo svi u nekom trenutku svoga života trebali iskusiti. Ako tražite mir ili jednostavno želite isprobati nešto novo biće dobro da čujete i razmislite o savetima zen budista.
1. Nikad nemoj žuriti, uvek uzmi vremena – za najbolje stvari u životu treba vremena. Trebamo se uneti u sve što radimo. Ako žuriš, napravićeš mnogo više grešaka.
2. Postoji vreme i mesto za sve – iako se čini lakše požurivati stvari nego ih pustiti da se same dogode kada za to dođe vreme, to nije način. Sve što se treba dogoditi, dogodiće se kada za to budeš spreman. Što više požuruješ stvari, napraviš više grešaka.
3. Uvek treba biti što je moguće više u ovom trenutku – živi kao da ne postoji sutra i uživaj u svakoj sekundi kao da će ti biti poslednja. Učini ono za šta znaš da bi požalio što nisi, kada bi ti ostalo još par dana života.
4. Bez poniznosti nemamo ništa – svi mi moramo biti ponizni. I dok to svakome od nas znači različite stvari, kroz poniznost dolazimo do istine. Ne smemo dopustiti da ponos i snaga ega zasenjuju našu sposobnost da činimo dobro na ovome svetu. Moramo vratiti onima koji nam daju.
5. Čini dobro radi dobrobiti, a ne zbog nagrade – nemoj činiti samo stvari koje će ti doneti blagodeti, nego pomozi drugima bez da imaš neke lične interese. Budi ljubazan prema drugima i bolje ćeš se osećati. Ako si stigao do najvišeg vrha, a nisi se usput zaustavio na tuđim vratima, bićeš najusamljenija osoba na svetu.
6. Ako želiš pronaći mir, prestani razmišljati – iako je preterano razmišljanje nešto što svi radimo i teško je odustati od toga, to će doneti mnogo više mira nego što možeš zamisliti. Tvoj um je zastrašujuće mesto i ako mu dopustiš da luta to nije dobra ideja. Naravno da treba razmišljati, ali tako da kontrolišeš svoje misli.
7. Spavaj dovoljno – naša tela su važna, ako ih ne negujemo pravilno priuštiće nam dodatnu bol. Brini se o sebi i spavaj koliko ti je potrebno.
8. Uvek razmisli pre nego što nešto učiniš – ne čini stvari bez razmišljanja. Nikada nemoj delovati a da ne razmisliš o mogućim posledicama svoga dela.
9. Budi svestan reči koje izgovaraš – stvari o kojima govorimo bitne su i kad ih jednom izgovorimo nikada ih ne možemo vratiti. Nikada ne smemo pričati samo radi govorenja. Naše riječi mogu povrediti mnogo više nego što to možemo shvatiti.
10. Meditiraj svakodnevno – meditacija je nešto što našoj duši treba. Nikada ne smemo preskočiti dan i trebamo se truditi što češće meditirati. To će ti pomoći da očistiš svoj um i ostvariš mir.
11. Nikada ne žali za prošlošću – tvoja prošlost te ne definiše, ali pokazuje koliko si jači. Ne žališ zbog stvari koje ne možeš promeniti. Odmakni se od prošlosti i postani bolja osoba, sposobna si za mnogo više.
12. Odnosi se prema onima oko sebe sa saosećanjem, uvek – drugi ljudi zaslužuju da budu tretirani sa saosećanjem. Ne gledaj s prezirom ni na koga ili na bilo šta, nikad ne znaš zašto su takvi. Život je nepredvidljiv.

Alan Vilson Vats (6. januar 1915 – 16. novembar 1973) bio je britanski filozof koji je tumačio i popularizirao istočnjačku filozofiju publici na zapadu. Rođen je u Krajstčerču u Engleskoj, a 1938. godine se preselio u Sjedinjene Države i započeo zen trening u Njujorku. Tokom karijere je pohađao Siberi zapadno-teološku bogosloviju, gde je i magistrirao teologiju. Vats je 1945. godine postao anglikanski sveštenik, a zatim je 1950. godine napustio službu i preselio se u Kaliforniju, gde se pridružio fakultetu Američke akademije za azijske studije.
Vats je stekao veliki broj privrženika u oblasti zaliva San Franciska, radeći kao urednik programa na KPFA, stanici Pacifik radija u Berkliju. Vats je napisao više od 25 knjiga i članaka o temama važnim za istočnu i zapadnu religiju, uvodeći tada rastuću kulturu mladih na Put zena (1957), jednu od prvih bestseler knjiga o budizmu. U Psihoterapija Istoka i Zapada (1961) Vats je predložio da se budizam može posmatrati kao oblik psihoterapije, a ne kao religija. Smatrao je da je Priroda, muškarac i žena (1958) „sa književnog stanovišta – najbolja knjiga koju sam ikada napisao.“ Takođe je istraživao ljudsku svest u eseju „Nova alhemija“ (1958) i u knjizi Vesela kosmologija (1962).
Pred kraj svog života vreme je provodio između kuće na brodu u Sausalitu i kabine na planini Tamalpais . Prema kritičaru Eriku Davisu, njegova „pisanja i snimljeni razgovori i dalje blistaju dubokom i galvanskom lucidnošću“...

MG2