ISBN: Ostalo
Jezik: Srpski
Autor: Strani
Godina izdanja: Tv

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! Malo korica ostecena, nista strasno! Sve ostalo uredno!


Razmisaljanja o usmenosti i pismenosti od drevnosti do danas


Kada se usmena kultura opismeni, na koji način se menja sama ljudska svest? A kako novi oblik komunikacije utiče na sadržaj i značenje tekstova? U ovoj knjizi, jedan od najoriginalnijih i najprodornijih mislilaca u grčkim studijama opisuje transformaciju od usmene u pismenost u klasično doba i razmišlja o njenom trajnom značenju za nas danas.
„Sveži uvidi u promenu usmene pismenosti u ljudskoj svesti od onoga koji je dugo proučavao ovu promenu u staroj Grčkoj i sada je doneo svoje ogromno učenje i razmišljanja o našem vremenu. Ova knjiga je za široku publiku i poziva na temeljno preispitivanje aktuelnih pogleda na jezik, mišljenje i društvo od klasične nauke preko moderne filozofije, antropologije i poststrukturalizma“ (Valter J. Ong).
„Sve u svemu, u ovoj knjizi imamo sažetu izjavu jednog od velikih pionira u proučavanju usmene i pismene kulture, fascinantne po svom obimu i nagrađivajućeg u svojoj sofisticiranosti. Kao i njegova druga dela, ova knjiga će u velikoj meri doprineti izlečenju predrasuda koje proističe iz naše pismenosti“ (J. Peter Denni, Kanadski časopis za lingvistiku



Eric A. Havelock (3. jun 1903 – 4. april 1988) je bio britanski proučavalac klasične književnosti i filozofije koji je veći deo svog života proveo u Kanadi i Sjedinjenim Državama. Bio je profesor na Univerzitetu u Torontu i bio je veoma aktivan u akademskom miljeu kanadskog socijalističkog pokreta tokom 1930. Šezdesetih i sedamdesetih godina prošlog veka bio je predsedavajući klasičnih studija, kako na Univerzitetu Harvard, tako i na Jejlu.

Havelok je radikalno raskinuo sa svojim učiteljima i predložio potpuno novi model za razumevanje klasičnog sveta, zasnovan na oštroj podeli između književnosti šestog i petog veka pre nove ere, s jedne strane, i književnosti četvrtog veka, s druge. . Većina Havlokovog rada sastoji se od razvijanja jedne teze: Zapadna misao se rađa zahvaljujući dubokoj promeni načina na koji su ideje organizovane od strane ljudskog uma dok se grčka filozofija transformiše od usmene početne tačke do pisanja i čitanja.

Među njegovim temeljnim delima izdvajaju se Predgovor Platonu iz 1963. i Muza uči da piše iz 1986. godine.