Poreklo: Domaći
Žanr: Drama
Format: DVD

U CELOFANU
NEOTPAKOVAN
Variola vera je jugoslovenski film iz 1982. godine, u režiji Gorana Markovića, koji je napisao i scenario zajedno sa Milanom Nikolićem.[1] Radnja filma prati događaje u toku epidemije velikih boginja na teritoriji tadašnje SR Srbije, republike bivše SFRJ 1972. godine.[2][3] Prati se tok epidemije, kao i njen uticaj na psihu i ponašanje ljudi koji su izloženi opasnostima koje ona nosi.

Goran Marković je za film Variola vera, nagrađen na Festivalu u Vrnjačkoj Banji za najbolji scenario.

Radnja
Jedan hodočasnik zaražen nepoznatom bolešću, sticajem okolnosti ulazi u Jugoslaviju. Premešten sa mesta na mesto, on umire, a zaraza se širi. Kada odgovorni shvate da se radi o bolesti koja se smatrala iskorjenjenom, već je kasno − variola vera počinje da hara. Zaraženi su izolovani i prepušteni logici strašne bolesti na koju su svi već zaboravili, smatrajući je dalekom prošlošću.

Kroz film se prati ponašanje skoro svih slojeva društva u kome se epidemija pojavila: pacijenata u bolnici, medicinskog osoblja, običnih građana, pa i političara, funkcionera tadašnjih vlasti. Prikazuje se kako jedna, tako smrtonosna, pretnja doprinosi da ljudi pokažu svoje pravo lice.

Najveći deo filma je posvećen dešavanjima u Opštoj bolnici u Beogradu, jednom od karantina ustanovljenih u toku epidemije. Prati se veći broj likova, njihove transformacije nakon saznanja o pretnji koja im preti, kao i njihovo ponašanje kada su ugroženi lično, ili su ugroženi ljudi u njihovoj neposrednoj okolini.

Jedan deo filma prati interakciju birokratskog aparata države prilikom suočavanja sa opasnošću i ljudi koji imaju znanja i iskustva sa takvim suočavanjima. Šema birokratskog postupanja se ispoljava kao faktor velikog povećanja mogućnosti za širenje epidemije, zbog svoje inertnosti i neznanja pripadnika državnog aparata. Međutim, na sreću, posledice i nisu bile tragične kakve su mogle biti, s obzirom na to da su mere mogle biti preduzete i ranije nego što su bile preduzete. Moguće je da je i brutalnost mera „borbe protiv karantinskih bolesti” bez obzira na zakašnjenje bila dovoljna za zaustavljanje pošasti.

Karakterne osobine likova: hrabrost i kukavičluk, požrtvovanost i egoizam, upornost i defetizam, sukobljavaju se na malom prostoru Opšte bolnice i pokazuju koliko slika koju svi ljudi stvaraju o svetu i ljudima oko sebe nije realna. Pojedini likovi, npr. upravnik bolnice Čola (Rade Marković), autoriteti u „normalnim” okolnostima, padaju na najniže grane, a neki, inače prihvaćeni kao „moralno nepodobni“, ispoljavaju čvrstinu (dr Grujić − Rade Šerbedžija) i hrabrost.[4]

Uloge

Rade Šerbedžija je tumačio lik doktora Grujića.

Rade Marković (na slici levo, pored njega Bojan Stupica), u filmu kao upravnik Čole.

Peter Karsten, upečatljiva je njegova uloga epidemiologa UN.
Glumac Uloga
Rade Šerbedžija Doktor Grujić
Erland Jozefson Doktor Dragutin Kenigsmark
Dušica Žegarac Doktorka Marković
Rade Marković Upravnik Čole
Varja Đukić Doktorka Danka Uskoković
Aleksandar Berček Magistar Jovanović
Peter Karsten Epidemiolog iz UN-a
Radmila Živković Medicinska sestra Zaga
Vladislava Milosavljević Medicinska sestra Slavica
Semka Sokolović-Bertok Doktorka Ćirić
Bogdan Diklić Duško
Velimir Životić Ministar u vladi
Milo Miranović Ložač Mile
Džemail Makšut Halil Redžepi
Katica Želi Čistačica
Bogosava Nikšić Radnica na recepciji
Ratko Tankosić Bora − triperaš
Slobodan Aligrudić Drug Vlada
Svetolik Nikačević Akademik Kostić
Dušan Bulajić Vojno lice
Toma Kuruzović Bolnički šofer
Minja Vojvodić Službenik JAT-a
Petar Kralj Doktor Dragutin Kenigsmark (Glas)
Mihajlo Viktorović Epidemiolog iz UN-a (Glas)
Vladan Živković
Strahinja Mojić