Poreklo: Domaći
Format: DVD
Žanr: Komedija

OCENA 4+

Маратонци трче почасни круг је југословенски играни филм из 1982. снимљен у режији Слободана Шијана[1], а по сценарију Душана Ковачевића и представља филмску верзију његове истоимене позоришне представе.[2] Главне улоге тумаче Богдан Диклић, Данило Бата Стојковић, Павле Вуисић, Мија Алексић, Мића Томић, Јелисавета Саблић, Бора Тодоровић и Зоран Радмиловић.

Радња филма се дешава у међуратном периоду, у породици Топаловић, која се бави погребном опремом и коју сачињава пет генерација мушкараца. После смрти најстаријег члана, у породици долази до унутрашњег сукоба, око вођења посла. Најмлађи потомак, не жели да се бави гробарским послом и покушава да се опроба на филму, у чему га подржава најбољи пријатељ. Отац његове девојке, који се бави сумњивим пословима, сарађује са породицом, али због дуговања долази у сукоб са њима. Након сазнања да га је девојка преварила са најбољим пријатељем, он је убија и враћа се породици, која га потом прихвата за новог вођу.

Југословенска кинотека је филм уврстила међу 100 српских играних филмова, који су 28. децембра 2016. проглашени за културно добро од великог значаја.[3]

Радња
Радња је смештена 1935. године, после атентата на краља Александра у Марсеју, у малој српској паланци.

Прича се догађа у времену између два рата (1935). У породици Топаловић, коју сачињава шест генерација мушкараца — најмлађи има 24 године а најстарији 150 — долази до великих сукоба, јер млади потомак не жели да се бави погребничким занатом, који деценијама, с колена на колено, држи његова породица.

Производња мртвачких сандука је све уноснија, уводи се нова технологија, сахрањује се брже и лакше, наступа време крематоријума. Али, најмлађег члана породице Мирка (Богдан Диклић) све то не занима; он жели да се бави филмом, залуђен том идејом од стране свог најбољег пријатеља Ђенке. Мирко је заљубљен у Кристину, која не мари за њега и заљубљена је у Ђенку. Кристинин отац, Били Питон, набављач мртвачких сандука за фирму Топаловића „Дуго коначиште”, хоће да утера стари дуг и уцењује породицу. Он тражи већи удео у заради, правичну поделу у послу и добити или да уда своју ћерку јединицу за Мирка а да дуг уђе као његов мираз, односно сувласништво у фирми.

Тако долази до сукоба ове две породице у којем се не бирају средства. Последња сцена је почетак обрачуна између Билијеве породице и породице Топаловић.[1]

Ковачевић је двадесет година раније предвидео неодрживост југословенске државне заједнице. На власти су гробари, који сахрањују таленте, вештину, младост и уопште све што вреди у земљи. Својом поквареношћу, неспособношћу, халапљивошћу, терају себи супротне из земље или у земљу како би добили већу моћ.[2]