| Cena: |
| Želi ovaj predmet: | 2 |
| Stanje: | Polovan bez oštećenja |
| Garancija: | Ne |
| Isporuka: | Pošta CC paket (Pošta) Post Express Lično preuzimanje |
| Plaćanje: | Tekući račun (pre slanja) Lično |
| Grad: |
Jagodina, Jagodina |
Format: DVD
Poreklo: Strani
Žanr: Triler
OCENA 4+
Петпарачке приче (енгл. Pulp Fiction) је амерички неоноар криминалистички филм из 1994. године, у режији Квентина Тарантина који је и написао филм уз допринос Роџера Ејверија. Познат је по нелинеарној радњи, еклектичном дијалогу, ироничној мешавини хумора и насиља и референци из других филмова и популарне културе. Тематски је базиран на шунд криминалистичким романима четрдесетих и педесетих година двадесетог века и прати живот неколико индивидуалаца чији су животи умешани у криминално подземље Лос Анђелеса. Глумачку поставу чине Брус Вилис, Џон Траволта, Семјуел Л. Џексон, Ума Терман и Винг Рејмс.
Номинован је за седам Оскара, укључујући најбољи филм; Тарантино и Ејвери су освојили награду Оскар за најбољи оригинални сценарио. На Филмском фестивалу у Кану је награђен Златном палмом. Велики комерцијални успех ревитализовао је каријеру главног глумца, Џона Траволте, који је био номинован за Оскара, као и Самјуел Л. Џексон и Ума Терман.
Критичари су филм због његове саморефлексије и неконвенционалне структуре назвали првим примером постомодерног филма. Петпарачке приче послужиле су као инспирација за многе касније филмове који су преузели одређене елементе његовог стила. Природа његове продукције, маркетинга и дистрибуције и накнадне профитабилности снажно су утицали на подручје независне кинематографије. Филм је уврштен у Национални филмски регистар Конгресне библиотеке као `културолошки, историјски или естетски значајан`.
Радња
Радња филма није испричана хронолошким редоследом, а прати три главне међусобно повезане приче: Плаћени убица Винсент Вега је протагониста прве приче, боксер Буч Кулиџ је главни јунак друге, а Винсентов партнер Џулс Винфилд је главни јунак треће.[1]
Филм почиње са „Пампкином” и „Хани Бани” који пљачкају ресторан, а радња затим прелази на приче о Винсенту, Џулсу и Бучу. На крају се враћа тамо где је и започео, у ресторан. Постоји укупно седам наративних низова; трима основним причама претходе наслови:
Пролог − Ресторан (I)
Увод у „Винсент Вега и жена Марселуса Воласа”
„Винсент Вега и жена Марселуса Воласа”
Увод у „Златни сат” (а−флешбек, б−садашњост)
„Златни сат”
„Ситуација са Бони”
Епилог − Ресторан (II)
Кад би се седам секвенци поређало хронолошки, ишле би следећим редоследом: 4а, 2, 6, 1, 7, 4б, 5. Секвенце 1 и 7 и 2 и 6 се делимично преклапају, па су приказане из различитих погледа. Наративни редослед, са свим својим заобилажењима, је заправо кружан, будући да се последња сцена преклапа са првом. Говорећи о филму, Тарантино је изјавио: „Супер ствар је та да се ломљењем линеарне структуре, кад гледам филм са публиком, ломи и стање публике. То је као оно, `Морам да видим ово... Морам обратити пажњу`. Готово можете осетити како се сви помичу у својим седиштима. Заправо је забавно гледати публику како на неки начин лови филм.”
Увод