Materijal: Kombinovano
Originalnost: Original
Kulturno dobro: Predmet koji prodajem nije kulturno dobro ili ovlašćena institucija odbija pravo preče kupovine
Detaljno stanje: Vrlo dobro

SEIDEL & NAUMANN Erika Modell S - Stara pisaća mašina (1937)
U originalnom zaštitnom drvenom koferu.

Kompanija “Seidel & Naumann”, u Drezdenu, počela je da proizvodi mašine tipa „Erika“ sa četiri reda tipki, po dizajnu Paula Käpplera (Paul Kepler) 1927. godine. Proizvodile su se do 1991. godine, a vrhunac popularnosti dostigle su do 1950. godine. Bile su poznate po svom kompaktnom okviru, glatkoj mehanici i elegantnom, izdržljivom dizajnu. Kao najrasprostranjenija prenosna pisaća mašina u Nemačkoj, bila je popularna među profesionalcima, a danas je popularna među kolekcionarima. Proizvedeno je preko 30 modela sa različitim dizajnom, bojama i posebnim karakteristikama, uključujući 109 različitih tastatura dostupnih na zahtev kupaca.
1930. godine predstavljena je „Erika Modell M“ (od Meisterklass), vrhunski model među mašinama „Erika“. Vešto kombinuje kompaktnost prenosive pisaće mašine sa karakteristikama koje je mnogo više približavaju potpuno razvijenoj kancelarijskoj mašini. Imala je i funkcije veoma retke za mašine tog vremena: podešavanje margine, tabulator i promenljivi razmak između slova. Predstavljala je bogato opremljenu pisaću mašinu za korisnike sa višim zahtevima.
„Erika Modell S“ (od Simplex) lansirana je 1936. godine, kako bi se ponudila pristupačnija alternativa od tada veoma skupe „Erike M“. Shodno tome, izostavljene su neke karakteristike skupljeg modela: pisanje u dve boje, tabulator, promenljiv razmak između slova. Ipak, „Erika S“ bila je popularan model zbog svoje pouzdanosti u radu, elegantnih linija, sjajne crne završne obrade i visokokvalitetnih staklenih površina tastera. Proizvodila se do 1948. godine.

Prema serijskom broju. 600757/S (nalazi se u unutrašnjosti okvira, sa desne strane ispod razmaknice) mašina je proizvedena 1937. godine.

Natpis, zlatnim: `NAUMANN ERIKA` na zadnjem klizaču hartije.
Inicijali S & N (za Seidel & Naumann) u krugu na desnoj strani gornjeg panela.
NATPIS, zlatnim: `A. - G. vorm. Seidel & Naumann Dresden` (Aktien Geselachaft vormalige Seidel & Naumann Dresden = Akcionarsko društvo bivši Zejdel & Naumen Drezden), slovo S u zlatnom kvadratu (za Modell Simplex) sa obe strane natpisa.

Dimenzije mašine:

Visina: 11 cm
Dužina: 29 cm
Širina: 29,5 cm

Dimenzije kutije:

Visina: 13 cm
Dužina: 31 cm
Širina (bez drške za nošenje): 30 cm

Težina mašine: 3,95 kg
Težina kutije: 1,23 kg
Ukupna težina: 5,18 kg

Tastatura je nemačka latinica.
QWERTY-tastatura sa 43 tipke u četiri reda (11+11+11+10) i 86 znakova. Nema tipki za brojeve “1” i “O” (pisali su se malim slovom L odnosno velikim slovom O).
Model “Erika S” jedan je od najpoznatijih modela pisaćih mašina koje su imale posebne tipke za razlomke, za ½, ¼ i ¾. Razlozi su čisto praktični, tehnički I ekonomski, karakteristični za to vreme.
U prvoj polovini i sredinom 20. veka, metrički sistem nije bio svuda dominantan, a mnoge industrije su se oslanjale na imperijalne mere ili specifične finansijske formate. Na berzama, u trgovini i računovodstvu cene i količine su se redovno izražavale u četvrtinama i polovinama. Kucanje specifikacija, građevinskih nacrta ili kuvara i recepata (gde su se stalno koristile mere poput „½ šolje“ ili „¼ inča“) zahtevalo je stalnu upotrebu ovih simbola.
Pored toga, kucanje razlomka pomoću običnih brojeva i kosih crta (npr. „1/2“) zauzimalo je tri tekstualna mesta (tri karaktera u širinu), a daktilograf je morao da pritisne tri različite tipke. Tipka sa spojenim razlomkom (½) omogućavala je da ceo razlomak stane u širinu samo jednog slova, što je tekst činilo znatno urednijim, kompaktnijim, grfički lepšim i lakšim za čitanje, i dramatično je ubrzavalo profesionalno kucanje u kancelarijama.
Mašina koristi standardnu jednobojnu traku.

Mašina je u potpuno funkcionalnom stanju.
Valjci koji priljubljuju hartiju na veliki gumeni valjak bili su delimično istrošeni, tako da ne drže hartiju uvek pri umetanju u mašinu - ponekad je potreban mala pomoć pri okretanju gumenog valjka.
Sjajna klavir-crna boja je skoro potpuno očuvana, mestimično je izbledela samo na razmaknici i donjem delu okvira gde pri kucanju obično naležu ruke.

Kofer je u dobrom stanju: uglovi i ivice su mestimično pohabani, površina izgrebana. Gde je bilo moguće, tekstilna obloga je zalepljena.
Bravica funkcioniše, ali nedostaje ključ.

Fabrika “Seidel & Naumann” (Zajdel i Nauman) počela je sa radom u Dresdenu (Drezden) oko 1870. godine. Partneri su u početku držali prodavnicu, i već su imali veliko tehničko znanje. Naumannov očuh prodavao je sedla a njegov ujak proizvodio je kutije za satove za Kraljevski dvor Saksonije.
1872. godine dobili su licencu za proizvodnju “Singer” mašina za šivenje. To je uglavnom bila Naumannova ideja, ali izgleda da se Seidel sa tim nije slagao, smatrajući da je posao rizičan, tako da je izašao iz posla.
1887. godine fabrika je počela da proizvodi bicikle, a 1892. godine i instrumente za merenje brzine lokomotiva. Iste godine počele su pripreme za proizvodnju pisaćih mašina. Prva pisaća mašina, tipa “Ideal”, pojavila se 1900. godine, odmah je ostvarila veliki uspeh i izuzetno uspešno se prodavala u čitavom svetu.
1913. počela je proizvodnja novog tipa “Ideal”, ali je odmah po početku I Svetskog rata fabrika morala da pređe na proizvodnju osigurača za detonatore, kundaka za puške i drugu ratnu opremu.
Posle rata, kompanija “Seidel & Nauman” je nastavila sa proizvodnjom pisaćih mašina, mašina za šivenje i bicikala. Proizvedena je i prva mašina tipa “Erika”, portabl sa tri reda tipki, koja se takođe odlično prodavala u mnogim zemljama. Priča se da je mašina dobila ime po Naumannovoj ćerki.
Upravo kada je proizveden milioniti primerak pisaće mašine, počeo je II Svetski rat. Fabrika je opet bila primorana da proizvodi oružje raznih vrsta, verovatno slično onima koje je proizvodila za vreme prethodnog rata. Bombardovana je dva puta, drugi put pred kraj rata u aprilu 1945. godine, pri čemu je uništeno 75% fabričkih postrojenja.
Nakon rata, Drezden je pripao sovjetskoj okupacionoj zoni. Proizvodnja je nastavljena odmah posle rata, a fabrika se koncentrisala na proizvodnju portabl pisaćih mašina. 1951. godine “Seidel & Naumann” se delimično spojio sa “Clemens Mueller AG. ” Od 1954. godine fabrika je poslovala kao državno preduzeće pod imenom “VEB Schreibmaschinenwerke Dresden GDR”. Proizvodnja se održala sve do pada Berlinskog zida.
29. avgusta 1991. godine novine “Kölner Stadtanzeiger” objavile su vest da je u fabrici “Robotron Erika Gmbh” poslednja mala mehanička pisaća mašina tipa “Erika” izašla sa proizvodnje trake. Od 1927. godine kada se pojavio prvi model “Erika 5“ sa četiri reda tipki, koji se smatra uspešnijim od prethodnih i čiji je konstruktor bio Paul Käppler (Paul Kepler), do prestanka proizvodnje prodato je oko 8,5 miliona primeraka, što je uspeh bez premca u ovoj grani industrije.

(131/4-I/tav/kp/1682)