Detaljno stanje: Odlično
Originalnost: Original
Materijal: Porcelan
Kulturno dobro: Predmet koji prodajem nije kulturno dobro ili ovlašćena institucija odbija pravo preče kupovine

HERTWIG & CO. Katzhütte - Figura ždrebeta (1941-1958)

Dimenzije

Visina: 13,5 cm
Dužina: 12 cm
Širina: 4,5 cm

Težina: 130 g

Žig na dnu:

(Stilizovano) Hertwig (iznad pojednostavljenog crteža kuće, sa inicijalom H ispod krova – za Hertwig – i crtežom mačke unutar kuće - Katze=nem.mačka, Hütte=nem. koliba).

„Porzellanfabrik Hertwig & Co.“ koristila je žig između 1941. i 1958. godine.

Christoph Hertwig (Hristof Hertvig) i njegov zet Benjamin Beyermann(Benjamin Bajerman) vodili su sredinom XIX veka u malom mestu Großbreitenbach (Grosbrajtenbah) u Turingiji prodavnicu i radionicu za oslikavanje porcelana. Kada su došli na ideju da sami proizvode porcelan, njihovu molbu za dozvolu odbilo je nadležno ministarstvo Kneževine Schwarzburg-Sondershausen (Švarcburg-Zondershauzen). Odobrenje su dobili u Kneževini Schwarzburg-Rudolstadt (Švarcburg-Rudolštat). 1864. godine zajedno sa Carlom Birknerom (Karl Birkner) kupili su zapušterno zemljište u mestu Katzhütte (Kachute), jednom od najsiromašnijih u zemlji. Tu su izgradili fabriku porcelana, “Porzellanfabrik Hertwig & Co.”, i posle godinu dana probnog ciklusa, počela je serijska proizvodnja luksuznih predmeta kao što su figure, posude, glave za lutke i cevi za lule za njihovu radionicu u Großbreitenbachu.
Carl Birkner, kojeg je malo zanimalo tehničko vođenje posla, prodao je svoje akcije 1866 godine. a kada je Beyermann izvršio samoubistvo nakon što je u požaru izgubio skoro čitavu imovinu, Hertwig je 1868. godine postao jedini vlasnik fabrike. Umro je 1886. godine, a posao su preuzeli njegovi sinovi Carl (Karl) I Friedrich (Fridrih), pod čijom upravom je fabrika doživela uspon. Naročito su porcelanske lutke bile na glasu, i izvožene su u Ameriku, Kanadu i Englesku. Dnevna proizvodnja bila je čak oko 24.000 komada.
Oko 1890. godine kompanija je imala 300 radnika i još oko 600 onih koji su radili kod svoje kuće u okolnim selima, što ju je učinilo jednim od najvećih poslodavaca u čitavom području. Za svoje radnike kompanija je organizovala zdravstveno osiguranje i izgradila javno kupatilo.
Od 1900. godine počela je i proizvodnja porcelanskih figura. Dizajnirali su ih poznati umetnici, između ostalih i Stephan Dakon (Stefan Dakon).
Tokom narednih godina posao je dobro napredovao, i broj zaposlenih je ostao relativno stabilan: oko 500 radnika 1907, 1913, kao i 1930. godine.
Tokom Svetske ekonomske krize prozvodnja porcelana je smanjena.
Nakon drastične modernizacije , uvođenja mehanizovanog proizvodnog procesa i promene asortimana, broj zaposlenih je tokom 1937. godine opao na 400. Proizvodile su se uglavnom figure životinja i lutke, a potom i porcelanske posude i tanjiri. U to vreme kompaniju su vodili Ernst i Hans Hertwig (Ernst i Hans Hertvig), sinovi Carla i Friedricha.
Kompanija je preživela Drugi svetski rat bez oštećenja, a asortiman proizvoda je u početku sveden na dekorativnu i upotrebnu keramiku. Unuk osnivača Ernst Friedrich Hertwig (Ernst Fridrih Hertvig) vodio je fabriku do 1958. godine.
Te godine fabrika je nacionalizovana, pod nazivom “VEB Zierkeramik Katzhütte”, a asortiman je sveden na dekorativnu keramiku.
Početkom 80-ih godina prošlog veka, u skladištima su pronađene kutije sa potpunom arhivom istorijskih uzoraka fabrike, koja je bila potpuno zaboravljena. Tokom 1980-ih godina državna uprava je pljačkala ovu arhivu i većinu kutija sa uzorcima prodala nepoznatim privatnim kupcima na aukcijama u Berlinu i Londonu, kako bi došla do zapadne valute potrebne državi. Ovi uzorci verovatno se danas nalaze u privatnim kolekcijama.
Posle ujedinjenja Nemačke 1990. godine, skoro potpuno uništena fabrika je zatvorena.

(128/50-55/188)