Materijal: Kombinovano
Originalnost: Original
Kulturno dobro: Predmet koji prodajem nije kulturno dobro ili ovlašćena institucija odbija pravo preče kupovine
Detaljno stanje: Vrlo dobro

GROMA Modell N, Germany - Stara pisaća mašina (1939.)
U originalnom zaštitnom drvenom koferu.

1934. godine „G.F. Grosser Fabrik fur Buromaschinen“ stekla je prava na proizvodnju male pisaće mašine koju je dizajnirao Leopold Ferdinand Pascher (Leopold Ferdinand Pašer) i zaposlila ga kao glavnog dizajnera. Prema njegovoj zamisli, proizvodnja „GROMA Modell T“ (sa tabulatorom) i „GROMA Modell N“ (bez tabulatora) počela je 1938. godine.
Oba modela karakterisala je posebna lakoća, jer je Pascher koristio lake metale i mašine su imale gornje panoe od bakelita, što je tada bila sasvim neuobičajeno. Od 1939. do 1945. godine napravljeno je oko 50.000 primeraka oba modela.
Mnogi ove modele smatraju najlepšim od svih pisaćih mašina, pre svega zbog neobičnih paralelnih zakrivljenih linija, najočitije kod bočne stranice i poluge za vraćanje kolica. Nisu naročito brze, ali je pisanje lako i ne zahteva velik pritisak na tipke. Dakle, mašine više za ličnu upotrebu i uživanje u radu, nego za profesionalnu upotrebu.
Proizvodnja oba modela završena je 1957. godine.

Proizvođač: „G. F. Grosser Fabrik für Büromaschinen“, Markersdorf, Germany

Prema serijskom broju: 209737 (ugraviran je na pločici iza desnog kotura sa trakom, i na donjoj strani okvira), mašina je proizvedena 1939. godine.

Natpisi:

- `GROMA` preko zlatnog trougla, na desnoj strani klizača za papir
- identičan logo na levoj strani prednjeg panela
- `MODELL N` na desnoj strani panela
- `G. F. Grosser * Fabrik für Büromaschinen * Markersdorf/Chemnitztal` na sredini prednjeg panela

Dimenzije mašine:

Visina (ne računajući držač papira): 12,5 cm
Dužina: 31,5 cm
Širina: 30 cm

Dimenzije kutije:

Visina: 18,5 cm
Dužina: 33,5 cm
Širina (bez ručice za nošenje): 31,5 cm

Težina (sa kutijom): 6,4 kg

Tastarura je nemačka latinica, QWERTZ raspored sa 44 tipke u četiri reda (12+11+11+10) i 88 znakova . Nema tipke za nulu (pisala velikim slovom O).
Mašina koristi standardnu dvobojnu traku (postavljena je nova, na originalne metalne koture, koje je danas teško naći).

Mašina je pažljivo očišćena, bez potpunog rasklapanja.
Sve bitne funkcije rade ispravno. Ne radi dugme za vraćanje kolica za jedno mesto unazad (jedina crvena tipka) i zvono za kraj reda.
Velika ručica za vraćanje kolica, prvobitno niklovana, naknadno je prebojena crnom bojom - boja je uklonjena, ali su ostaci vidljivi.
Prvobitna klavir crna boja u blistavom izdanju. Pohabana je na jednom mestu na zadnjem delu.

Kofer je dobro očuvan, ali je papirna obloga kofera u znatnoj meri bila odlepljena, pohabana ili iscepana, uglvnom u unutrašnjosti. Gde je bilo moguće zalepljeno je, uočljiva mesta su zafarbana. Bravica kofera funkcioniše, ali nedostaje ključ.

1820. godine vlasnik fabrike iz Burgstädta (Burgštet) Tetzner (Tecner) kupio je mlin pored mesta Markersdorf, u blizini nemačke granice sa Poljskom, i otvorio predionicu vune 1831. godine. Pod uticajem ekspanzije tekstilne industrije u Saksoniji, Gustav Friedrich Großer (Gustaf Fridrih Groser) je 1865. godine otkupio predionicu da bi na toj lokaciji otvrio fabriku mašina za pletenje. Fabrika je osnovana 1869. godine pod imenom „Bach & Grosser“, i proizvodnja mašina započela je 1875. godine. Posle samo dve godine osnivači kompanije su se razdvojili i od tada je Großer bio jedini vlasnik. Od 1878. godine fabrika je dobila naziv `Maschinenfabrik G. F. Großer ` i bila je prva mašinska radionica za specijalne mašine u industriji trikotaže. Konstantno ulažući profit u unapređenje i širenje proizvodnje, fabrika je stekla izvanrednu reputaciju i mašine su se izvozile u mnoge zemlje širom sveta.
1904. godine kompaniju je, kao jedini vlasnik, preuzeo Paul Großer (Paul Groser), sin Gustava Friedriha Großera.
Tokom Prvog svetskog rata, od 1914. do 1918. godine, fabrika je uglavnom proizvodila mašine za pletenje, strugove i čaure.
1919. godine kompanija je počela da razvija pisaće mašine. 1924. godine naziv je promenjen u „G.F. Grosser Fabrik fur Buromaschinen“ i počela je proizvodnja pisaće mašine „GROMA“ (od početnih slova GROßer i MArkersdorf) koju je dizajnirao Max Pfau (Maks Pfau), dizajner iz fabrike „Wanderer-Werke“ u Chemnitzu (Hemnic). Za razliku od drugih proizvođača, mašine „GROMA“su bile u potpunosti napravljene od čelika tako da su bile posebno robusne i stekle su veoma dobru reputaciju u to vreme.
Globalna ekonomska kriza krajem 1920-ih izazvala pad prodaje i fabrika je morala da otpušta radnike. Broj zaposlenih dostigao je najnižu tačku 1932. godine i samo je polako rastao narednih godina. Ipak, kompanija nije mirovala i počela je da proizvodi nove modele pisaćih mašina u narednim godinama:
1934. godine kao glavnog dizajnera angažovan je Leopold Ferdinand Pascher (Leopold Ferdinand Pašer), talentovani dizajner. Pascher je razvio projekat minijaturne pisaće mašine, takozvane mašine za aktovke, ali proizvodnja tada nije započeta zbog početka rata.
1937. godine upravljanje fabrikom preuzeo je Erich Großer (Erih Chemnitz), sin Paula Großera, koji je vodio fabriku kao jedini vlasnik do 1945. godine.
Nakon što je već 1936. godine ušla u posao sa naoružanjem, kompanija je ponovo pokrenula u ratnu i proizvodnju 1939. godine. Za to vreme smanjena je i proizvodnja standardnih i malih pisaćih mašina, kao i mašina za pletenje i namotavanje. Od 1943. godine GROMA je proizvodila i upravljačke delove za bombe i rakete V1 i V2.
Posle rata, iako su sovjetske trupe skoro potpuno demontirale fabriku u septembru 1945. godine, odmah je započeta rekonstrukcija i obnavljanje proizvodnje sa 19 zaposlenih.
Fabrika je i dalje bila u porodičnom vlasništvu do 1946. godine, ali je potom, zbog proizvodnje naoružanja u prethodnom periodu, 1948. godine, nacionalizovana i nastavila da radi kao `VEB Mechanik GROMA Markersdorf/Chemnitzthal`. Pokrenuta je proizvodnja malih pisaćih mašina prema predratnom Pascherovom projektu, pod nazivom „Gromina“. Istovremeno, proizvodnja tekstilnih mašina je obustavljena 1950. godine.
Proizvodnja mašina bila je sve uspešnija, i do 1952. godine radna snaga se desetostruko povećala. Skoro sva proizvodnje fabrike izvožena je u 85 zemalja, između ostalih u Zapadnu Nemačku, Belgiju, Holandiju, Francusku, Italiju, Dansku, Finsku, Poljsku i Kinu.
Međutim, era čisto mehaničkih pisaćih mašina koje ja proizvodila GROMA bližila se kraju. Tehnički napredak je ubrzao prelazak na elektromehaničke pisaće mašine i pisaće mašine proizvedene u Markersdorfu više nisu mogle da se prodaju. Inovativna snaga i kapacitet fabrike u Markersdorfu jednostavno su bili premali da bi se takmičili sa velikim igračima u kancelarijskoj industriji.
1962. godine napuštena je proizvodnja pisaćih mašina i još su se proizvodili delovi za računovodstvene i balansne mašine. 1969. godine kompanija je kao pogon uključena u fabriku „VEB Robotron“ a kasnije se pridružila kombinatu „Zentronik“.
Elektromehaničke pisaće mašine su se proizvodile u Markersdorfu do 1990. godine, prvo po licenci za italijansku kompaniju „Olivetti“ do 1985. godine, a zatim pod brendom „GDR Erika.
Posle 1990. godine fabrika je privatizovana kao „Ascota AG, Schreibmaschinenfabrik Markersdorf“. Međutim, njeni proizvedeni proizvodi više nisu bili konkurentni. Nakon ponovnog ujedinjenja dve nemačke države, kompanija je banrotirala i zatvorena je 1992. godine. Zgrade fabrike su potpuno srušene do 2013. godine.

(124/31-I-kp/1493)