Junak / Edicija: Ostalo
Godina izdanja: Ostalo
Album: Da
Izdavač: DEČJE NOVINE
Komplet: Ne
Jezik: Srpski

MINIMALNA OŠTEĆENJA NA IVICAMA KORICA
UNUTRAŠNJOST ODLIČNA
Dimenzije: 22,5 x 31 cm
Izdavač: Dečje novine
Pismo: latinica
Povez: tvrdi
Broj strana: 111
Nikola Navojev
Jedan od vodećih autora iz predratnog „Beogradskog kruga“, rođen je 1913. godine u Petrogradu (današnji Sankt Petrburg). Poput brojnih ruskih emigranata preselio se dvadesetih godina u Jugoslaviju i odmah se nastanio u Beogradu.

Nikola Navojev već sa 22 godine objavljuje prve radove u beogradskom listu „Strip” kao njegov najproduktivniji saradnik. Debitovao je septembra 1935. godine u 25. broju lista, sa stripom „Istorija Abisinske dinastije”. Za nešto manje od dve godine izlaženja „Stripa”, Navojev uspeva da objavi još deset storija, od kojih je kod čitalaca najbolje bila primljena „Tarcaneta“.Crtež Nikole Navojeva iz početne faze njegovog stvaralačkog opusa jedva da ukazuje na veći umetnički potencijal. Mada se u pojedinim kadrovima može naslutiti talenat budućeg majstora „Beogradskog kruga“, njegove table u celini deluju suviše plošno, linija crteža je još gruba a uočljivi su i propusti u anatomskim postavkama ljudskih figura. Poseban problem za Navojeva bez sumnje je predstavljalo pisanje scenarija.
Slični nedostaci, mada u manjoj meri, biće prisutni i kod narednih radova Navojeva, ovoga puta objavljenih u listu „Robinzon”. Urednik izdanja, Milutin Ignjačević odmah primećuje sa kakvim se teškoćama suočava mladi crtač prilikom rada na tekstualnom predlošku i povezuje ga sa Brankom Vidićem, autorom brojnih tekstova u raznim beogradskim izdanjima. Usledio je prvi rezultat – obrada Gogoljevog „Tarasa Buljbe“, koga Navojev i Vidić neće uspeti da završe zbog iznenadnog gašenja lista. Od tog trenutka, međutim, Navojev će sve stripove crtati isključivo prema tekstualnim predlošcima Branka Vidića.

Sledeća tri ostvarenja Navojev kreira za „Miku Miša”, a zatim, bez sumnje nezadovoljan svojim napredovanjem, prestaje da objavljuje radove u dugom periodu od 18 meseci.

Povratak na strip scenu, Navojev će oglasiti na najbolji mogući način. Već kod prve table „Malog moreplovca” prepoznajemo velikog autora iz njegovih najboljih dana, sa svim specifičnostima grafičkog izraza koje ga i svrstavaju u sam vrh jugoslovenskog stvaralaštva. Međutim „Mali moreplovac” ne predstavlja značajan skok jedino na planu vizuelne impresije, on istovremeno ukazuje na suštinsko poimanje pustolovnog stripa uopšte, svesno autorovo preuzimanje načela da se takav žanr može razvijati isključivo u obliku serijala i reprodukovati kroz neograničen broj epizoda.

Popularnost „Malog moreplovca“ neće moći da nadmaši ni jedan drugi strip-junak, pa će u anketi „Mike Miša“ novi rad Nikole Navojeva biti svrstan na prvo mesto, ostavljajući za sobom ostvarenja Hala Fostera, Aleksa Rejmonda, Lija Foka i Lajmena Janga. Uskoro Navojev objavljuje nove epizode svog prvog serijala, ali dok čitaoci s nestrpljenjem iščekuju dalje nastavke stripa o pustolovinama gusara Jona van Draka, u životu mladog autora dolazi do značajne promene. Milutin S. Ignjačević i Branko Vidić napuštaju „Miku Miša“ i pokreću sopstveno izdanje, a Navojev im se bez oklevanja pridružuje, potpuno vezujući svoju budućnost za sudbinu novog lista.

Sa prvim brojem „Mikijevog carstva” i početnim tablama čak tri nova stripa, Nikola Navojev je zašao u najplodnije razdoblje svog stvaralaštva. U toku 1939. i 1940. godine, ostvariće gotovo neverovatnu produkciju od preko 400 tabli, izgrađujući svoje delo na temeljima četiri značajna serijala: „Mali moreplovac“, „Mladi Bartulo“, „Dve sirotice“ i „Zigomar“. Ali dok je radnja stripa „Dve sirotice” smeštena u parisko podzemlje iz burnih vremena Francuske revolucije, „Mali moreplovac“, „Mladi Bartulo“ i „Zigomar“ tipični su predstavnici pustolovnog žanra, koji duboko prožima celokupan rad Nikole Navojeva.

U narednom periodu, Navojev objavljuje više epizoda iz pomenutih serijala i, uprkos povremenim „iskakanjima“ u crtanju zasebnih storija (nova obrada „Tarasa Buljbe“, „Ženidba Maksima Crnojevića“ i drugi), jasno ukazuje na svoje osnovno opredeljenje u daljem radu. Na žalost, bolest će onemogućiti mladog autora da produži svoj stvaralački put. Umro je od tuberkuloze, novembra 1940, kada je imao svega 27 godina. Poslednje table svojih stripova radio je doslovno u bolesničkoj postelji.