Junak / Edicija: Ostalo
Izdavač: Ostalo
Godina izdanja: Ostalo
Komplet: Ne
Album: Ne
Jezik: Srpski

Slavna Babic - Price u slikama
Bobo`s Great Discovery
Billy The Detective

Ljubica Cuca Sokic i Velislava Dimitrijevic
Protostrip za ucenje jezika, koji je ilustrovala velika srpska slikarka Ljubica Cuca Sokic

Naucna knjiga, Beograd, 1954.
Meki povez, 16 strana.
IZUZETNO RETKO!

Љубица Цуца Сокић (Битољ, 9. децембар 1914 — Београд, 8. јануар 2009) била је српска сликарка и академик САНУ.
Биографија

Рођена је као кћерка Манојла Сокића (1887—1941),[1] првог власника и главног уредника београдског листа „Правда“ и његове супруге Руже, рођене Кузмановић. Гимназију је похађала у Београду, где јој је професор цртања била Зора Петровић, а касније уписује и Краљевску уметничку школу.[2] Сликању су је учили професори Бета Вукановић, Љуба Ивановић, Јован Бијелић и Иван Радовић. Љубица Сокић је радила и излагала у Паризу у годинама од 1936. до 1939. По повратку из Париза, први пут је самостално излагала своје радове фебруара 1939.[3] у београдском павиљону Цвијета Зузорић. Један је од оснивача уметничке групе „Десеторо“. Била је професор на Академији ликовних уметности у Београду од 1948. до 1972. Године 1968. постала је дописни члан САНУ, а од 1978. била је редовни члан. Поред сликарства, бавила се илустрацијом дечјих књига и часописа, као и израдом скица за филмове.

Њено сликарство се описује као интимистичко. У почетку је сликала мртве природе, пејзаже, фигуре и портрете. Касније је тежила ка упрошћавању форми, геометризацији и умереној апстракцији. Повремено је користила технике колажа и експерименталних материјала.

Бавила се цртањем стрипа.[4]

Њена сестра од стрица је српска глумица и књижевница Ружица Сокић, а њен нећак је Абдулах Нуман, муфтија Србије

Преминула је 8. јануара 2009. у Београду и сахрањена 13. јануара на Новом гробљу у Београду.[5]

Сачуван је њен дневник из 1940-1941 године.[6][7]
Сликарска група „Десеторо“

Сликарска група „Десеторо“ је заједнички излагала 1940. године у Београду и Загребу. Групу су сачињавали: Даница Антић, Боривој Грујић, Никола Граовац, Душан Влајић, Миливој Николајевић, Јурица Рибар, Љубица Сокић, Стојан Трумић, Алекса Челебоновић и Богдан Шупут.[8] Иако по свом саставу хетерогена, група се састојала од 2 жене и 8 мушкараца, било је ту академских сликара, са факултетским образовањем, али и сликара по вокацији, припадали су разним друштвеним слојевима од радништва до буржоазије. Заједничко овој групи је било то што су сви били сликари и ђаци Јована Бијелића. Неки од ових уметника су страдали у Другом светском рату, а они који су преживели били су значајни ликовни ствараоци у послератном периоду.
Награде

Гран при Првог бијенала југословенске минијатурне уметности (1989) - за темпере на платну „Без назива“, Горњи Милановац.
Награда `Божа Илић` (2006) - награду додељује општина Прокупље и Народни музеј Топлице