Junak / Edicija: Ostalo
Izdavač: Ostalo
Godina izdanja: Ostalo
Album: Da
Jezik: Engleski
Komplet: Ne

Zdravko Zupan - Vek stripa u Srbiji

Grrr!, Kulturni centar Panceva, Pancevo, 2007.
Mek povez, 203 strane.

Здравко Зупан (Загреб, 7. фебруар 1950 — Земун, 9. октобар 2015) био је југословенски и српски стрипски аутор, историчар, издавач.
Рад
Самостални ауторски опус

Први стрип објавио је у београдском листу Мали Јеж 1965. године. Већ 1967. постао је стални сарадник предузећа „Дечје новине“ из Горњег Милановца.

Најпознатије ауторске стрипске серије су му „Зузуко“ и „Муња“ које излазе до данас.
Рад на америчким серијалима: Хана и Барбера, Дизни

Од 1983. до 1988. са сценаристом Лазаром Одановићем цртао је серијал „Том и Џери“ за загребачку „Вјесникову прес агенцију“, по лиценци америчког предузећа Хана и Барбера.

За француску подружницу предузећа Дизни цртао је од 1990. до 1994. серијале „Мики Маус“ („Mickey Mouse“), „Шиља“ („Goofy“) и „Гавран Гаша“ („Ellsworth“), према сценаријима угледног европског сценаристе Франсоаза Кортеђанија (François Corteggiani). Ови стрипови су премијерно објављивани у француском часопису Le Journal de Mickey, а прештампавани су широм света — Бразил, Немачка, Данска, Италија, Шведска, Колумбија, Норвешка, Турска, Шпанија, Уједињено Краљевство, Пољска и Словенија.

У Србији је био запажен Зупанов стрип „Мики и Баш-Челик“ (Микијев забавник, 1999) према сценарију Николе Масловаре (издавач: „Политика“), у којем је свет Микија Мауса спојен са српском народном бајком.
Историографија српског и југословенског стрипа

Зупан је истакнути историчар српског и југословенског стрипа и први историчар популарне културе који је у десетинама текстова систематски истражио корене модерног стрипа Западног Балкана.

Између осталог, заслужан је за проучавање тзв. „Златног доба“, међуратног периода у Краљевини Југославији, укључујући и опусе свих иоле битнијих аутора у Београду — Бранко Видић, Ђорђе Лобачев, Сергеј Соловјев, Никола Навојев, Константин Кузњецов, Момчило Мома Марковић, Иван Шеншин, Властимир Белкић, Себастијан Лехнер, Алексије Ранхнер, Ђука Јанковић, Никола Тишћенко, Вељко Коцкар — као и Загребу — Сергије Миронович Головченко, Андрија Мауровић, Фрањо Мартин Фуис, Валтер Нојгебауер и Норберт Нојгебауер, Фердинанд Фердо Бис...

Зупан је 1986. објавио први том Историје југословенског стрипа у сарадњи са Славком Драгинчићем, у којој је прикупљена историографска грађа о стрипу до 1941. године. Његова капитална књига Век стрипа у Србији изашла је 2007. у издању ГРРР Фестивала, Панчево. Коаутор је критичког лексикона Стрипови које смо волели: избор стрипова и стваралаца са простора бивше Југославије у XX веку са Живојином Тамбурићем и Зораном Стефановићем (2011).

Организатор је више значајних изложби стрипа у земљама бивше Југославије и иностранству.
Уређивање и издаваштво

Издавач је популарних издања за децу (Енигматски забавник Муња, Муња Стрип и Муња Бојанка), као и за стрипофиле (Цепелин, Екстра Цепелин, Едиција „Репринти“...)
Награде и признања

Награда за теоријски допринос развоју југословенског стрипа, IV Салон југословенског стрипа, Винковци 1988.
Награда „Фра Ма Фу“ за посебан допринос развоју југословенског стрипа, ОК ССОВ и „Стрип клуб 85`, Вировитица 1988.
Награда „Срећко Јовановић“ за најбољег издавача на Међународном београдском салону стрипа, Београд, 2009.
Меморијална плакета „Никола Митровић – Кокан“ за допринос српском стрипу, Удружење „Никола Митровић – Кокан“, Лесковац, 2011.
Награда за издавачки подухват године на Сајму књига у Београду, за лексикон Стрипови које смо волели: избор стрипова и стваралаца са простора бивше Југославије у XX веку, (Тамбурић, Зупан, Стефановић) 2011.
Плакета Свети Сава општине Пантелеј града Ниша, Фестивал „Нифест“ 2015.
Велика повеља Гашиног сабора породици Зупан (2018), доделили Центар за уметност стрипа Београд при Удружењу стрипских уметника Србије и Дечји културни центар Београд[1]