Godina : 1971 - 1980.
Detaljno stanje: Dobro

Мон Сен Мишел (фр. Le Mont-Saint-Michel) је стеновито острво у каналу Ламанш на ушћу реке Кеснон, око километар удаљено од обале Нормандије. Налази се у близини града Авранш и границе Бретање у департману Доња Нормандија. Острво је чувено по свом бенедиктинском манастиру, који доминира овим острвом површине 55.000 m². Ова утврђена опатија је један од најбољих примера француске средњовековне архитектуре. Мон Сен Мишел је и село на острву основано 708 године.
До острва се раније могло стићи копном само у периоду осека. Крајем 19. века острво је повезано са обалом уређењем природне превлаке и изградњом пута. Изградњом бране повећана је акумулација песка у заливу и он је постао плићи. Од јуна 2006. траје реализација пројекта изградње хидрауличке бране која би повећала ниво воде око острва за 70 центиметара. Пројекат би требало да буде окончан до 2012.
Острво се налази отприлике један километар (пола наутичке миље) од северозападне обале земље, на ушћу реке Куенон у близини Авранша и има површину од 7 ha (17 acres). Копнени део комуне има површину од 393 ha (971 acres), тако да укупна површина комуне износи 400 ha (990 acres). Према подацима из 2019. године, на острву је живело 29 становника.
Положај комуне – на острву удаљеном само неколико стотина метара од копна – чинио ју је доступном у време осеке за многе ходочаснике у њеној опатији, али одбрањивом јер би надолазећа плима насукала, отерала или удавила потенцијалне нападаче. Острво је остало неосвојено током Стогодишњег рата; мали гарнизон одбранио је пун напад Енглеза 1433. године.Луј XI је препознао супротне предности његове природне одбране и претворио га у затвор. Опатија је редовно коришћена као затвор током Старог поретка.
У манастиру данас живе и раде још десетак бенедиктинских монаха. Мон Сен Мишел је постала велика туристичка атракција. Годишње га посети 3,5 милиона туриста. Острво и залив су од 1979. на листи светске баштине УНЕСКО-а.

a5