Godina : 1971 - 1980.
Detaljno stanje: Dobro

Вестминстерска палата, која се често назива и Houses of Parliament (најчешћи превод за овај назив је Зграда парламента), седиште је Парламента Уједињеног Краљевства Велике Британије и Северне Ирске. У Вестминстерској палати седнице одржава горњи дом — Дом лордова (енгл. House of Lords) и доњи дом — Дом комуна (енгл. House of Commons). Палата се налази на обали реке Темзе у близини владиних зграда у улици Вајтхoл.
Његово име, које потиче од суседне Вестминстерске опатије, може се односити на неколико историјских грађевина, али најчешће: Стару палату, средњовековну зграду-комплекс у великој мери уништену пожаром 1834. године или њену замену, Нову палату која данас стоји. Палата је у власништву монарха у име Круне и, у церемонијалне сврхе, задржава свој првобитни статус краљевске резиденције. Одбори које су именовала оба дома управљају зградом и подносе извештаје говорнику Доњег дома и лорду говорнику.
Прва краљевска палата изграђена на овом месту датирала је из 11. века, а Вестминстер је постао примарна резиденција енглеских краљева све док пожар није уништио краљевске станове 1512. године (након чега је основана оближња Палата Вајтхол). Остатак Вестминстера и даље је служио као дом енглеског парламента, који се тамо састајао од 13. века, а такође и као седиште Краљевског суда, са седиштем у Вестминстерској дворани и око ње. Године 1834, још јачи пожар похарао је знатно обновљени Парламентарни дом, а једине значајне средњовековне грађевине које су преживеле биле су Вестминстерска дворана, клаустери Светог Стефана, капела Мери Андеркрофт и Ризнички торањ.
У накнадном конкурсу за реконструкцију палате, архитекта Чарлс Бари је победио са дизајном за нове зграде у стилу готског препорода, посебно инспирисаним енглеским вертикалним готичким стилом 14-16 века. Остаци Старе палате (осим одвојене Куле драгуља) уграђени су у њену знатно већу замену, која садржи преко 1.100 просторија симетрично организованих око две серије дворишта и која има површину од 112,476 m2 (1.210,68 sq ft).[1] Део површине Нове палате од 3,24 ha (8 acres) повраћен је од реке Темзе, што је поставка његове фасаде дуге скоро 300 m long (980 ft), зване Речни фронт. Августус Пјуџин, водећи ауторитет за готичку архитектуру и стил, помагао је Барију и дизајнирао је унутрашњост палате. Изградња је започета 1840. године и трајала је 30 година, претрпевши велика одлагања и прекорачење трошкова, као и смрт обојице водећих архитеката; радови на унутрашњој декорацији наставили су се с прекидима и у 20. веку. Од тада су се одвијали главни радови на конзервацији како би се преокренули ефекти загађења ваздуха у Лондону, а након Другог светског рата уследиле су опсежне поправке, укључујући реконструкцију Доњег дома након бомбардовања 1941. године.
Палата је једно од средишта политичког живота у Уједињеном Краљевству; „Вестминстер“ је постао метоним за парламент Велике Британије и британску владу, а Вестминстерски систем власти обележава име палате. Елизабетин торањ, који се често назива именом свог главног звона, Биг Бен, постао је култна знаменитост Лондона и Уједињеног Краљевства уопште, једна од најпопуларнијих туристичких атракција у граду и амблем парламентарне демократије. Руски цар Николај I назвао је нову палату „сном у камену“. Вестминстерска палата је од 1970. године зграда са списка I, а од 1987. године део је Унескове светске баштине.

b9