Godina : 1961 - 1970.
Detaljno stanje: Vrlo dobro

Георги Сава Раковски (буг. Съби Стойков Попович; Котел, 1821 — Букурешт, 9. октобар 1867) је био оснивач бугарског националног препорода и начелник — револуционар, идеолог, стратег и теоретичар бугарске националне револуције, вођа борбе за ослобођење од османске владавине и слободни зидар.

Биографија
Правник по образовању и адвокат по професији он је револуционарни демократа, писац, песник, публицист, новинар, историчар, етнограф и етнолог.

Први бугарски и светли представник романтичарског национализма. Први фолклорист на бугарској земљи.

Већ у четрдесетим годинама 19. века видећи крај Отоманског царства после инцидента у добар сат се посвећује идеји враћања бугарске државности до краја живота.

Од 1855. био је у Новом Саду где објављује неколико бугарских часописа, а од 1860. настањен је у Београду. У Београду ствара бугарску легију. Једна од главних личности током догађаја 1862. године — бомбардовање Београда (1862). У пролеће 1863. године тајну мисију је наручила српска влада — на Цетињу и Атини.

Након што мисија није успела крајем 1863. разочаран политиком српске владе, напустио је српску кнежевину и провео последње године у Букурешту.

Етнограф
Раковски је био први модерни бугарски етнограф, за кога се веровало да је од тадашњих граница Српске кнежевине (1859) до делте Дунава, одакле су, преко Цариграда и Свете Горе, прекрили готово целу Тесалију до залива Арта — скоро целокупно становништво је Бугарско. Западно, дуж Јонског мора и Османске Албаније, стигли су до Новог Пазара, за који је рекао да је у Босни.

Према Раковском, у тадашњој српској кнежевини сви су у Београду говорили бугарски, изричито наводећи 30 села широм Београда за које је веровао да су бугарски. Старо становништво Шумадије је такође бугарско. [1]