Autor: Domaći
ISBN: ostalo
Godina izdanja: ostalo
Jezik: Srpski

16,5 х 23,4 цм, 772 стр., тврди повез, ћирилица

Студије:

Маринко Станојевић, Тимок (1940), Заглавак (1913), Зубетинци (у срезу Заглавском) (1937)
Никола Пантелић, Етнолошка грађа из Буџака (1974)
Петар Голубовић, Становништво и насеља општине Сврљиг (1992)
Недељко Богдановић, Језик и говор (1992)
Сретен Петровић, Славски обичаји (2000)
Стеван Мачај, Грађа за топографију округа Књажевачког (1866)
Јован Мишковић, Књажевачки округ (1881)
Драгољуб К. Јовановић, Књажевачки округ. Прилог за историју и етнографију Србије (1889)

Обрађено је 130 насеља од којих граду Зајечару припада 5: Боровац, Врбица, Мали Извор, Мариновац и Селачка; општини Књажевац – 86: Алдина Река, Алдинац, Балановац, Балинац, Балта Бериловац, Бањски Орешац, Бели Поток, Берчиновац, Божиновац, Булиновац, Бучје, Валевац, Васиљ, Видовац, Вина, Витковац, Влашко Поље, Вртовац, Габровница, Глоговац, Горња каменица, Горња Соколовица, Горње Зуниче, Градиште, Грезна, Дебелица, Дејановац, Доња каменица, Доња Соколовица, Доње Зуниче, Дрвник, Дреновац, Дречиновац, Жлне, Жуковац, Зоруновац, Зубетинац, Иново, Јаковац, Јаловик Извор, Јања, Јелашница, Каличина, Кална, Кандалица, Књажевац, Кожељ, Крента, Лепена, Локва, Мањинац, Миљковац, Минићево, Мучибаба, Ново Корито, Орешац, Ошљане, Папратна, Петруша, Подвис, Понор, Потркање, Причевац, Равна, Равно Бучје, Радичевац, Ргоште, Репушница, Сврљишка Топла, Скробница, Слатина, Стањинац, Старо Корито, Стогазовац, Татрасница, Трговиште, Трновац, Ћуштица, Црвење, Црни Врх, Шарбановац, Шести Габар, Штипина, Штитарац, Штрбац и Шумен Топла; општини Сврљиг – 39: Белоиње, Будримо, Бучум, Варош, Влахово, Галибабинац, Гојмановац, Грбавче, Гулијан, Гушевац, Давидовац, Драјинац, Ђуринац, Жељево, Извор, Копајкошара, Лабуково, Лалинац, Лозан, Луково, Манојлица, Мерџелат, Мечји До, Нишевац, Околиште, Округлица, Палилула, Периш, Пирковац, Плужина, Попшица, Преконога, Радмировац, Рибаре, Сврљиг, Сливје, Тијовац, Црнољевица и Шљивовик.

У прилогу карта Тимока (1940) и две Књажевачког округа (1866, 1881).