pregleda

Živeti u Dunavskoj banovini


Cena:
1.490 din
Želi ovaj predmet: 5
Stanje: Polovan bez oštećenja
Garancija: Ne
Isporuka: Pošta
Lično preuzimanje
Plaćanje: Ostalo (pre slanja)
Lično
Grad: Novi Beograd,
Beograd-Novi Beograd
Prodavac Nije trgovac

bakeja (6353)

99,65% pozitivnih ocena

Pozitivne: 12570

  Pošalji poruku

Svi predmeti člana


Kupindo zaštita

ISBN: Ostalo
Godina izdanja: Ostalo
Autor: Domaći
Jezik: Srpski

Živeti u Dunavskoj banovini
Godina izdanja: 2015
Autor: Domaći DRUGO DOPUNJENO IZDANJE ----2 0 1 5.---
Oblast: Etnologija
Jezik: Srpski

Синиша Жарин, Владан Царичић, Живети у Дунавској бановини, Мануал музеј заборављених уметности – РТС, Београд, 2013, формат 29.5 х 21, брош, стр. 53.

Изложба `Живети у Дунавској бановини` коју организују Радио-телевизија Србије и Мануал музеј заборављених уметности (М.Ф.А.М) биће отворена је у уторак 24. децембра 2013. у Великој галерији РТС-а.
У овој јединственој изложби из циклуса `Стари занати` било је представљено девет старих заната који на јединствен начин осликавају живот из 1930-тих на простору Краљевине Југославије, наводи се у саопштењу РТС-а.
Период постојања бановина на овом простору у ствари представља последњу деценију и крај монархије као државног уређења, временски укљештен између велике економске кризе и Другог светског рата.
Највећи део фондова М.Ф.А.М. потиче управо из те епохе, а настао је и коришћен на територији коју је захватала Дунавска бановина коју су тада чинили Шумадија, Браничево, Банат, Бачка и Срем.
Упркос историјски веома богатом периоду намера ове изложбе је да пре свега представи управо свакодневни живот кроз девет заната и професија у реконструисаним амбијентима тог времена - живот између великих брига и разбибриге 1930-тих.
Ко су били бербери, како је изгледало здравство, ко се бавио кројачким занатом а ко адвокатуром, где су се обућари називали шустери, ко је био последњи новосадски сарач, од када постоји геодетска делатност....
М.Ф.А.М. је настао као плод двадесетогодишњег истраживања, прикупљања и заштите артефаката старих и уметничких заната. Првих година прикупљени предмети служили су као инспирација дизајнерском тиму, али и као декорација дућана, градећи на тај начин јединствен и препознатљив заштитни знак Мануалове мануфактуре, додаје се у саопштењу.
Временом, број прикупљених предмета нараста и данас превазилази невероватних 150.000 предмета. Обиље материјала условило је прерастање колекције у специфичан музеј са необичним збиркама. Пионирска истраживања у области индустријске археологије прикупила су велики број изложака.
Тако су настале јединствене збирке амбалаже и рекламног материјала, електричних инструмената и уређаја, па све до комплетних ентеријера занатских радионица са инвентаром. Своје место овде су нашли разни необични и бизарни предмети окупљени у једину збирку ефемерија на овим просторима.
Данас М.Ф.А.М. делује штитећи преко 10 старих заната, чувајући предмете из прошлих времена и успостављајући узбудљив дијалог између некадашњег и будућег.

NE ŠALJEM POUZEĆEM
.......
U inostransvo šaljem ako se dogovorimo oko načina uplate

LICNO PREUZIMANJE I S K L J U C I V O na mojoj adresi (blok 23 Nbgd) sa kupinda ...U PRINCIPU SVAKOG DANA od 16h do 21h..ALI
PRE dolaska OBAVEZNO me kontaktirajte telefonom...


----------------

BESPLATNA POŠTARINA VISE NE VAZI..da ne bih morao ja da doplacujem vama za postarinu kad nesto kupite jer.....
.CENE I POSTARINE I PREDMETA KOJI SE PRODAJU sa oznakom besplatna postarina SU OD PRE 12 GODINA

Predmet: 33230977
Živeti u Dunavskoj banovini
Godina izdanja: 2015
Autor: Domaći DRUGO DOPUNJENO IZDANJE ----2 0 1 5.---
Oblast: Etnologija
Jezik: Srpski

Синиша Жарин, Владан Царичић, Живети у Дунавској бановини, Мануал музеј заборављених уметности – РТС, Београд, 2013, формат 29.5 х 21, брош, стр. 53.

Изложба `Живети у Дунавској бановини` коју организују Радио-телевизија Србије и Мануал музеј заборављених уметности (М.Ф.А.М) биће отворена је у уторак 24. децембра 2013. у Великој галерији РТС-а.
У овој јединственој изложби из циклуса `Стари занати` било је представљено девет старих заната који на јединствен начин осликавају живот из 1930-тих на простору Краљевине Југославије, наводи се у саопштењу РТС-а.
Период постојања бановина на овом простору у ствари представља последњу деценију и крај монархије као државног уређења, временски укљештен између велике економске кризе и Другог светског рата.
Највећи део фондова М.Ф.А.М. потиче управо из те епохе, а настао је и коришћен на територији коју је захватала Дунавска бановина коју су тада чинили Шумадија, Браничево, Банат, Бачка и Срем.
Упркос историјски веома богатом периоду намера ове изложбе је да пре свега представи управо свакодневни живот кроз девет заната и професија у реконструисаним амбијентима тог времена - живот између великих брига и разбибриге 1930-тих.
Ко су били бербери, како је изгледало здравство, ко се бавио кројачким занатом а ко адвокатуром, где су се обућари називали шустери, ко је био последњи новосадски сарач, од када постоји геодетска делатност....
М.Ф.А.М. је настао као плод двадесетогодишњег истраживања, прикупљања и заштите артефаката старих и уметничких заната. Првих година прикупљени предмети служили су као инспирација дизајнерском тиму, али и као декорација дућана, градећи на тај начин јединствен и препознатљив заштитни знак Мануалове мануфактуре, додаје се у саопштењу.
Временом, број прикупљених предмета нараста и данас превазилази невероватних 150.000 предмета. Обиље материјала условило је прерастање колекције у специфичан музеј са необичним збиркама. Пионирска истраживања у области индустријске археологије прикупила су велики број изложака.
Тако су настале јединствене збирке амбалаже и рекламног материјала, електричних инструмената и уређаја, па све до комплетних ентеријера занатских радионица са инвентаром. Своје место овде су нашли разни необични и бизарни предмети окупљени у једину збирку ефемерија на овим просторима.
Данас М.Ф.А.М. делује штитећи преко 10 старих заната, чувајући предмете из прошлих времена и успостављајући узбудљив дијалог између некадашњег и будућег.
33230977 Živeti u Dunavskoj banovini

LimundoGrad koristi kolačiće u statističke i marketinške svrhe. Nastavkom korišćenja sajta smatramo da ste pristali na upotrebu kolačića. Više informacija.