Cena: |
Stanje: | Polovan sa vidljivim znacima korišćenja |
Garancija: | Ne |
Isporuka: | Pošta CC paket (Pošta) Post Express Lično preuzimanje |
Plaćanje: | Tekući račun (pre slanja) PostNet (pre slanja) Pouzećem Lično |
Grad: |
Beograd-Čukarica, Beograd-Čukarica |
ISBN: Ostalo
Godina izdanja: 1975
Autor: Domaći
Jezik: Engleski
Беличка предања / Ник. Спасић ;
Etno priče o selima Belice - Jagodine ;
Izdavanje i proizvodnja Доња Омашница : [б. и.], 1975 (Светозарево : Нови пут),
Fizički opis 45 стр. : илустр. ; 20 цм
Spasić, Nikodije, 1939- (priređivač, sakupljač)
Zbirka Спомени ; ǂкњ. ǂ1
Белица -- У литератури
Očuvanost 3 ; ima autorovu posvetu.
СПАСИЋ Никодије (1939-2017), учитељ, новинар и књижевник.
Рођен је 29. јуна 1939. године у Доњој Омашници код Трстеника. Oсновну школу учио је у родном месту и Стопањи, гимназију у Трстенику и Крушевцу. Учитељски курс је завршио у Бихаћу и учитељевао у Босни. Касније, од 15. маја 1970. године, новинар је у „Новом путу“ у Светозареву, све до забране његовог романа И мртви се отимају (1973).
Радио је као учитељ, новинар и трговачки путник, представљао се као „истраживач чудесних и необјашњивих појава у српском народу“. Путује Србијом ради истраживања предања и народних обичаја. Тако је више пута залазио у темнићка села.
У новинарству и књижевности потписује се под псеудонимом Горан Спасић. Сарађује у бројној периодици: „Нови пут“, „Треће око“, „Сведок“, „Ревија 92“, „Наша борба“, „Блиц“, а 1990. године основао је „Слободно новинарство и дописништво“, прву приватну новинарску агенцију на подручју Поморавског округа.
Спасићев роман у рукопису И мртви се отимају награђен је на конкурсу младих писаца Југославије листа „Младост“, али је после објављивања 1971. године и велике популарности коју је изазвао у јавности и званично забрањен судском пресудом тадашњих власти. И писац и роман рехабилитовани су судском одлуком неколико година пре смрти аутора.
Никодије Спасић награђиван је више пута на некада веома популарним конкурсима „Просветног прегледа“ и Kњижевног клуба „Ђура Јакшић“ (петнаестак награда), а добитник је и Годишње награде Kултуролошког пројекта „Јухорско око“ и књижевне награде „Живојин Павловић“, као и других признања.
Био је члан Kњижевног клуба „Ђура Јакшић“ у Јагодини пуних пола века, а сарађивао је и са другим бројним књижевним асоцијацијама. Један је од оснивача књижевно-уметничког каравана „Наређујемо мир“, каравана „Моравске тајне“, хумористичко-сатиричног листа „Чабар“, који се појавио 1990. године, и књижевне награде „Мика Брачинац“.
Преминуо је 23. априла 2017. године у Јагодини, где је и сахрањен.