ISBN: Ostalo
Godina izdanja: 1987
Autor: Domaći
Jezik: Srpski

68160) ŽENIDBA SMAILAGIĆ MEHE , Avdo Međedović , Svjetlost Sarajevo 1987 ,
Najpoznatije i najznačajnije epsko delo bošnjačkog i balkanskog guslara Avda Međedovića, kojeg su strani slavisti (poput Milmana Perija i Alberta Lorda) nazvali „balkanskim Homerom“. Ova monumentalna bošnjačka narodna epska pesma obuhvata čak 12.311 stihova, što je čini dužom od nekih pevanja Homerove Ilijade.
Delo pripada krugu krajišničke epike i donosi složenu priču o junaštvu, odrastanju, tradiciji i političkim previranjima u Otomanskom carstvu.
Avdo Međedović (1875–1953), nepismeni guslar iz Bijelog Polja (Crna Gora).
Radnja epa je smeštena u zlatno doba Bosanskog pašaluka i vrti se oko mladog Meha, sina proslavljenog junaka Smail-age.
Na velikom skupu krajiških prvaka u Kanidži, mladi Meho je tužan i uvređen jer mu otac i stric (Hadži-Smailaga i Cifrić Alaga) ne dozvoljavaju da se bori, smatrajući ga premladim. Smatrajući da živi „pod staklenim zvonom“, Meho traži dozvolu da ode u Budim kod vezira kako bi mu zvanično bila dodeljena očeva vojnička čast (alajbegstvo).
Na putu ka Budimu, Meho i njegova pratnja nailaze na kočiju u kojoj se nalazi prelepa Fatima, ćerka plemića Zajim-alajbega. Saznaju da je vezir na prevaru i silu oteo Fatimu kako bi je poslao u Istanbul, hrišćanskom izdajniku (Petru generalu) koji se infiltrirao na sultanov dvor. Meho se zaljubljuje u Fatimu i zaklinje se da će je spasti.
Meho uspeva da preotme Fatimu i odvodi je u Kanidžu. Međutim, vezir u Budimu je zapravo izdajnik Otomanskog carstva koji sarađuje sa spoljnim neprijateljima. Sakuplja se velika vojska, a sukob prerasta lokalne okvire – postaje borba za odbranu časti, vere i same Bosne od korumpiranih i izdajničkih struktura unutar same imperije.
Ep doseže vrhunac masovnim vojnim sukobom pod Budimom. Krajiški junaci, predvođeni Mehom, njegovim ocem i stricem, pobeđuju izdajničku vojsku, smenjuju pokvarenog vezira i uspostavljaju pravdu. Ep se završava raskošnim, tradicionalnim opisom Mehove i Fatimine svadbe.
Značaj „Ženidbe Smailagić Mehe“ prevazilazi okvire lokalne tradicije zbog načina na koji je pesma otkrivena i zabeležena.
Harvardski profesori Milman Peri i Albert Lord koristili su Avda Međedovića i njegovo pevanje kao ključni dokaz za svoju „usmeno-formulativnu teoriju“. Oni su dokazali da nepismeni pevač može da zapamti, improvizuje i interpretira desetine hiljada stihova. Time je rešeno čuveno „Homerovo pitanje“ – objašnjeno je kako su Homerovi epovi mogli nastati i prenositi se usmenim putem pre nego što su zapisani.
Avdo je ovu pesmu otpevao uz gusle tokom nekoliko dana. Fascinantno je da je Lord, kako bi testirao Avda, tražio od drugog pevača da otpeva pesmu koju Avdo nikada ranije nije čuo (od oko 4.000 stihova). Avdo ju je saslušao samo jednom, a potom je ponovio, ali ju je svojom maštom i ukrašavanjem proširio na preko 12.000 stihova.
tvrd povez, format 13 x 19,5 cm , latinica, 370 strana