ISBN: Ostalo
Godina izdanja: 1990
Autor: Domaći
Jezik: Srpski

Luča mikrokozma - od vladike crnogorskoga Petra Petrovića Njegoša ; sa komentarom Slobodana Tomovića

Obod 1990 81 + 171 strana ; Luča mikrokozma je napisana na srpskom narodnom jeziku, uz primese slavenosrpskog i crkvenoslovenskog jezika koji su bili u upotrebi u to vreme. Fototipsko izdanje : U Beogradu : Knjažestva Srbskoga knjigopečatnjom, 1845.

odlična očuvanost

„Luča mikrokozma“ je filozofsko-religiozni spev Petra II Petrovića Njegoša, objavljen 1845. godine. Delo ima Posvetu i šest pevanja, a bavi se velikim pitanjima čovekovog porekla, smisla života, dobra i zla, Boga, slobode i sudbine.

Rezime

U Posveti Simi Milutinoviću Sarajliji, Njegoš razmišlja o čoveku i njegovom položaju u svetu. Čovek je prikazan kao biće koje je izgnano iz nekog višeg, blaženog sveta i osuđeno na zemaljski život, patnju i neizvesnost. On u sebi nosi sećanje na svoju nekadašnju slavu, ali ne može potpuno da razume svoje poreklo i sudbinu.

U prva dva pevanja prikazuje se pesnikovo duhovno uzdizanje. Njegova duša napušta svakodnevni, zemaljski svet i odlazi ka nebeskim prostorima. Tamo pokušava da sazna istinu o poreklu čoveka i sveta. Jedna od ključnih ideja jeste preegzistencija duše – verovanje da je duša postojala pre čovekovog rođenja i zemaljskog života.

U trećem, četvrtom, petom i šestom pevanju prikazuje se nebeski svet i sukob između Boga i Satane. Satana se pobunio protiv Božjeg poretka i poveo deo anđela za sobom. Njegova pobuna predstavlja simbol slobodne volje, oholosti, neposlušnosti i zla. Nakon pobune dolazi do sukoba između sila dobra i zla.

Čovek je povezan sa tom kosmičkom dramom. Njegova zemaljska patnja objašnjava se njegovim padom iz višeg, nebeskog sveta. Zato je čovek istovremeno duhovno i telesno biće, rastrzano između težnje ka nebu i vezanosti za zemlju.

Na kraju speva pojavljuje se Hristos, koji predstavlja pobedu dobra nad zlom i nadu u spasenje čoveka. Završetak donosi prelazak od slike Boga kao strogog sudije ka naglašenoj ideji Božjeg milosrđa i dobrote.

Kompozicija dela

Posveta – razmišljanje o čoveku, njegovoj sudbini i poreklu.
Prvo pevanje – duhovno uzdizanje i potraga za odgovorima.
Drugo pevanje – dalje putovanje duše kroz nebeske prostore.
Treće pevanje – prikaz nebeskog sveta i Božjeg poretka.
Četvrto pevanje – Satanina pobuna protiv Boga.
Peto pevanje – sukob nebeskih sila dobra i zla.
Šesto pevanje – završetak kosmičke drame i pojava Hrista kaoovek je rastrzan između telesnog i duhovnog, između zemaljskog života i težnje ka višem svetu. Njegova tragedija proizlazi iz toga što oseća da pripada nečemu višem, ali je zar spasitelja.

Delo ukupno ima 2.210 stihova, a napisano je u desetercu.

Glavni likovi i simboli

Pesnik – čovek koji pokušava da prodre u najveće tajne postojanja.
Čovek – „mikrokozam“, mali svet koji u sebi nosi tragove velikog kosmosa.
Bog – stvaralac, izvor reda, pravde i dobra.
Satana – simbol pobune, oholosti, slobodne volje i zla.
Hristos – simbol spasenja, ljubavi, milosrđa i konačne pobede dobra.
Duša – besmrtni, duhovni deo čoveka koji teži povratku svom nebeskom poreklu.
Luča – svetlost, iskra božanskog i duhovnog u čoveku.

Ključne reči

čovek
mikrokozam
duša
Bog
Satana
Hristos
dobro i zlo
slobodna volja
pobuna
greh
pad
spasenje
večnost
besmrtnost
patnja
sudbina
kosmos
nebo
zemlja
svetlost
tama
poreklo čoveka
smisao života
duhovnost
pokajanje
Božja pravda
Božje milosrđe

Glavna ideja

Osnovna ideja „Luče mikrokozma“ jeste potraga za odgovorom na pitanje: zašto čovek postoji, odakle potiče i zašto mora da pati?

Njegoš čoveka prikazuje kao „maleni svet“ – mikrokozam – koji u sebi nosi trag velikog kosmosa. Čovek je rastrzan između telesnog i duhovnog, između zemaljskog života i težnje ka višem svetu. Njegova tragedija proizlazi iz toga što oseća da pripada nečemu višem, ali je zarobljen u prolaznom zemaljskom postojanju.

Na kraju, Hristos donosi mogućnost spasenja, pa delo, uprkos snažnom osećanju ljudske patnje, nije potpuno pesimistično