ISBN: Ostalo
Godina izdanja: 1980
Jezik: Srpski
Autor: Strani

Pečatirano, inače dobro očuvano.

Naslov Kalevala / [predgovor Irma-Rita Jervinen ; preveo s finskog Ivan S. Šajković]
Vrsta građe poezija
Jezik srpski
Godina 1980
Izdavanje i proizvodnja Beograd : Rad, 1980 (Beograd : Prosveta)
Fizički opis 418 str. ; 18 cm
Drugi autori - osoba Jervinen, Irma-Rita (autor dodatnog teksta)
Šajković, Ivan, 1875-1946 (prevodilac)
Zbirka Dom i škola / Rad
(Pl.)
Napomene Kalevala: str. 5-16
Kratka objašnjenja: str. 403-[415].

Kalevala je nacionalni ep Finske i Karelije, jedno od najznačajnijih dela finske i evropske književnosti. Reč je o monumentalnoj zbirci epskih pesama koju je u 19. veku sastavio Elias Lönnrot, oslanjajući se na bogatu tradiciju finskog, karelskog i ingriskog folklora i mitologije. Prvo izdanje, poznato kao Stara Kalevala, objavljeno je 1835. godine, dok je proširena verzija iz 1849. – Nova Kalevala – postala standardno i najpoznatije izdanje.
Ep obuhvata 22.795 stihova raspoređenih u 50 pesama (runâ) i obrađuje ključne mitološke teme: stvaranje sveta, sukobe i putovanja naroda Kalevale i Pohjole, kao i epsku priču o nastanku i krađi čudesnog predmeta Sampa, mitskog izvora blagostanja. Centralne figure epa su mudri i natprirodno nadareni Väinämöinen, majstorski kovač Ilmarinen, ratnik i pustolov Lemminkäinen, vladarka severa Louhi, kao i tragični junak Kullervo.
Kalevala je imala ogroman uticaj na formiranje finskog nacionalnog identiteta i kulturnog samopouzdanja, posebno u periodu koji je prethodio finskoj nezavisnosti 1917. godine. Njena poetika – zasnovana na aliteraciji, paralelizmu i tradicionalnom osmercevnom trohejskom metru – učinila ju je jedinstvenim književnim fenomenom. Delo je inspirisalo brojne umetnike, uključujući slikara Akseli Gallen-Kallelu i kompozitora Jeana Sibeliusa, a imalo je uticaja i na stvaralaštvo J. R. R. Tolkiena.
Zbog svoje kulturne, književne i mitološke vrednosti, Kalevala predstavlja nezaobilazno štivo za sve koji žele da razumeju nordijsku mitologiju, evropsku epsku tradiciju i korene finskog identiteta

MG P45 (N)