ISBN: Ostalo
Godina izdanja: 2020
Autor: Domaći
Jezik: Srpski

Osvetnik - Umiru bogovi, užnoslovenska trilogija
Petar Mićunović

Izdavač: Neopress
2020; Broširani povez; ćirilica; 23 cm; 291 str

Petros je bio iza prve linije i uporno je naredbama održavao disciplinovani poredak i napredovanje korak po korak. Ispred njega se podiže čitav balon od vode iz koga blesnu sečivo ka njegovom stomaku. Štitom odbi udarac i zabode koplje u priliku sa koje su se slivali mlazevi vode. Telo opet utonu u baruštinu iz koje je iskočilo, a krv se raširi u kružnim mrljama. Oko njega su padali vojnici koje su sekli oni koji su izranjali iz vode. Zaštitio je svojim štitom jednog od vojnika i udario kopljem po glavi mokru spodobu. U magnovenju je video kako sa njegove desne strane padaju dva vojnika iz čijih vratova je šikljala krv. Onoga koji ih je posekao sada su okružila tri njegova vojnika. Jedan ga zakači mačem po levoj mišici i ovome iz ruke ispade kratki mač, ali mač u desnoj ruci odmetnik zari duboko u grudi vojnika kroz pancir od tvrde kože. Pre nego što je stigao da izvuče mač iz tela umirućeg, treći vojnik grunu štitom u njegov bok i obori ga u vodu. Obojica se istovremeno podigoše iz vode. Vojnik sa štitom i kopljem, a onaj sa nekakvim krznom na leđima samo sa bodežom u ruci. Vojniku ni štit ni koplje nisu pomogli jer je, iznenađen brzim napadom, raširio ruke i preklanog vrata pljusnuo na leđa u vodu. Zver se okrenula Petrosu. Krzno vuka na leđima i oči pokrivene mokrim pramenovima plave kose sa kojih se cedilla blatnjava voda i krv činili su sliku vodene nemani. Široki zamah Petrosovog koplja prohujao je iznad glave prikojaze, koja je svom silinom grunula u štit i oborila stotinara u mulj pod nogama. U magnovenju, vodom zamućenog pogleda, Petros je video blesak sečiva koje mu je letelo ka grudima. Obema šakama zaustavio je siloviti pokret napadača. Uvrnuo mu je ruku i istrgao nož. Tog trenutka je sve stalo. Zaustavilo se vreme. Čitav svet je zastao usred pokreta. Razrogačenih očiju Petros je gledao u bodež u svojoj ruci. Mada je prošlo gotovo devet godina otkako ga je poslednji put video, nije bilo ni trunke sumnje – trenutno je prepoznao oružje. Polako, vrlo polako razum je preuzimao kontrolu nad paralisanim telom. Usporenim pokretom je podigao glavu i pogled sa očevog noža preneo na čoveka od koga ga je oteo. Ovaj je hvatao dah dok se čupao iz vode i spremao da onom nepovređenom rukom pruži poslednji otpor. Predaje nije bilo. Pogledi im se sretoše i obojica se zaustaviše u pokretu kao skamenjeni.

d1