Godina izdanja: 2002
ISBN: 86-7348-067-1
Jezik: Srpski
Autor: Strani

Pečat biblioteke, rikna na knjizi br. 1 kao na slici, unutra bez podvlačenja.

Dž. R. R. Tolkin DRUŽINA PRSTENA
Dž. R. R. Tolkin DVE KULE
Dž. R. R. Tolkin POVRATAK KRALJA

Esotheria, 2002.
Tri knjige, tvrdi povez
429 + 349 + 409 strana + karta.

Tolkinove fantastične povesti Srednjeg sveta nastale su kada je on, kao i mnogi očevi, počeo da izmišlja priče za svoje sinove, priče koje su polako izrastale u stvarnost čitavog jednog nepostojećeg sveta. A onda se, leta 1930, desilo nešto presudno za rođenje jedne od najvećih knjiga XX veka. „Sedeo sam i pregledao školske testove. Jedan učenik milostivo je ostavio jednu stranicu praznu, što je najbolja stvar koja se može dogoditi onome ko pregleda radove. Na tom praznom listu ja sam naškrabao: ’U jednoj rupi u zemlji živeo je Hobit’. Niti sam tada znao niti sad znam zašto. U mom slučaju uvek su prvo nastajala imena, i ona su pokretala priču u mojoj glavi. Na kraju sam samo pomislio da bi bilo dobro da saznam šta je to Hobit, i šta on radi u toj rupi u zemlji.” Ubrzo je Tolkin nacrtao i mapu sveta u kojem obitavaju Hobiti (tzv. Trorovu mapu), ispisao toponime, a onda se sve to dugo, dugo krčkalo u njemu. Nekoliko godina potom priča je počela da se raspliće sama od sebe, a pisac je imao osećaj ne da izmišlja nego da objavljuje priču koja „negde” već postoji. Bilo kako bilo, objašnjenje ko su i čime se bave Hobiti stiglo je pred engleske čitaoce 1937. godine, u romanu pod nazivom Hobit. Obimnu trilogiju Gospodar Prstenova – Družina Prstena, Dve kule i Povratak kralja – Tolkin je pisao od 1936. do 1949. godine. Prva dva dela izašla su tek 1954. godine, a treći godinu kasnije. Tolkin postaje jedan od najčitanijih pisaca svog vremena, a zanimanje za Gospodara Prstenova ne jenjava. Mnogo je rasprava napisano o tome šta je Tolkin hteo da kaže svojim delom, i da li je, s obzirom na vreme nastanka romana, stvarajući likove zlih Orka mislio na naciste ili na komuniste. Osim u političkom, Gospodara Prstenova tumačili su mnogi i u filozofskom, religijskom, kulturološkom, pa čak i ezoteričnom ključu. Tolkin, ratni veteran Prvog svetskog rata koji je u bici na Somi izgubio sve svoje prijatelje, odgovarao im je kako ne podnosi alegoriju niti ga zanimaju knjige „s tezom”.

Hobit, Gospodar prstenova, Silmarilion

Van naučnih krugova, najpoznatiji je kao autor romana „Gospodar prstenova“, zatim njegovog prethodnika, „Hobita“, kao i velikog broja posthumno izdatih knjiga o istoriji zamišljenog sveta zvanog Arda, najviše jednog njenog kontinenta, Srednje zemlje, gde se odigrava radnja ova njegova dva najpoznatija romana. Velika popularnost i uticaj ovih dela su ustoličila Tolkina kao oca žanramoderne epske fantastike. Što se tiče naučnih krugova, bio je cenjeni leksikograf i stručnjak za anglosaksonski i staronordijski jezik. Bio je član udruženja pisaca The Inklings i blizak prijatelj K. S. Luisa.


Džon Ronald Ruel Tolkin (John Ronald Reuel Tolkien) (3. januar 1892. – 2. septembar 1973) je bio profesor anglosaksonskog jezika na Oksfordskom univerzitetu u periodu od 1925. do 1945. godine, kao i profesor engleskog jezika i književnosti, takođe na Oksfordu, od 1945. do 1959. godine. Bavio se pisanjem epske fantastike, fantastike uopšte i poezije tokom celog života, i kroz njih je doživeo međunarodnu slavu. Van naučnih krugova, najpoznatiji je kao autor romana „Gospodar prstenova”, zatim njegovog prethodnika, „Hobita”, kao i velikog broja posthumno izdatih knjiga o istoriji zamišljenog sveta zvanog Arda, najviše jednog njenog kontinenta, Srednje zemlje, gde se odigrava radnja ova njegova dva najpoznatija romana. Velika popularnost i uticaj ovih dela su ustoličila Tolkina kao oca žanra moderne visoke fantastike (engl. High-fantasy). Što se tiče naučnih krugova, bio je visoko uvaženi leksikograf i stručak za anglosaksonski i staronordijski jezik. Pripadao je književnoj diskusionoj grupi The Inklings i bio je blizak prijatelj sa K.S. Luisom (C.S. Lewis).

PRILIČNO SAM KASNO u životu došao do Tolkienova djela. U sedamnaestoj godini školska mi je prijateljica posudila svoj otrcani primjerak djela The Lord ofthe Rings (Gospodar prstenova), rekavši mi da bih uistinu trebao pročitati tu knjigu. No, iako sam ponešto oklijevao pridružiti se masi obožavatelja, nadoknadio sam to pročitavši Tolkienovo najčuvenije djelo osam puta zaredom. Toliko me je zanijela priča o junaštvu, tragediji i bezvremenoj pustolovini da sam se, završivši posljednje poglavlje, odmah morao ponovno vratiti na prvo.
Uskoro sam počeo prikupljati svaki djelić informacija o Tolkienu do kojega sam mogao doći. Dakako, pročitao sam The Hobbit (Hobit), a čitao sam i Tolkienov prijevod Beowulfa, zatim njegova djela Farmer Giles of Ham (Farmer Giles od Hama), Leaf By Niggle (Sitnićev list) i druga, ne tako dobro poznata djela. Godine 1977., godinu dana nakon što sam počeo čitati Gospodara prstenova, saznao sam da će, nakon dugoga čekanja, uskoro biti objavljen The Silmarillion (Silmarillion). Toga sam dana već u osam ujutro stajao u redu u mjesnoj knjižari, čekajući na unaprijed rezerviran primjerak djela, a sat kasnije, kad sam se uputio na autobus-nu postaju, na putu kući, već sam čitao o vilenjacima i ljudima, sudarajući se s ljudima koji su žurili na posao.

The Hobbit or There and Back Again (1937) – Hobit ili Tamo i opet natrag
The Leaf by Niggle (1945) – Mazalov list – kratka priča
Farmer Giles of Ham (1949) – Farmer Gil od Buta
The Lord of the Rings - Gospodar prstenova
The Fellowship of the Ring (1954) – Družina Prstena
The Two Towers (1954) – Dve kule
The Return of the King (1955) – Povratak kralja
Tree and Leaf (1964) – Drvo i List (O Vilinskim pričama i Mazalov List uz pesmu Mitopeja)
Tolkien on Tolkien (1966) – autobiografija
Smith of Wotton Major (1967) – Kovač iz Velikog Vutona
MG104 (N)