ISBN: Ostalo
Godina izdanja: 412
Jezik: Engleski
Autor: Strani

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju!

800 str.


Igra prestola (engl. A Game of Thrones) prvi je roman serijala Pesma leda i vatre pisca Džordža R. R. Martina. Objavljen je 6. avgusta 1996. Roman je 1997. godine dobio nagradu Lokus,[1] a bio je nominovan 1998. godine za Nebula nagradu.[1] Novela Krv zmaja, koja obuhvata poglavlja iz knjige o Deneris Targarjen, a dobila je 1997. godine nagradu Hugo za najbolju novelu. U januaru 2011. roman je proglašen bestselerom Njujork tajmsa,[2] a na prvo mjesto se popeo u julu 2011.[3]

U romanu, Martin predstavlja viđenije kuće Vesterosa, Zida, i naslednike Targarjena, kroz različite tačke gledišta. Igra prestola je osnova za prvu sezonu istoimene TV serije, čiju prvu epizodu je HBO prikazao u aprilu 2011. godine.

U Srbiji, knjiga je dostupna u izdanju kuće Laguna, u prevodu Nikole Pajvančića.



Džordž Rejmond Ričard Martin[1] (engl. George Raymond Richard Martin), često nazivan Dži-Ar-Ar-Em [2] (engl. GRRM; Bejon, 20. septembar 1948), je američki romanopisac, scenarista, televizijski producent i pisac kratkih priča. Autor je serije epskih fantastičnih romana Pesma leda i vatre, koji su adaptirani u HBO-ovu seriju Igra prestola (2011–2019) nagrađenu Emi nagradom i njenu naslednu seriju Kuća zmaja (2022–danas) . Takođe je pomogao u stvaranju antologijske serije Divlje karte i doprineo izgradnji sveta za video igricu Elden Ring iz 2022.

Godine 2005. Lev Grosman iz magazina Tajm je nazvao Martina „Američkim Tolkinom“,[3] a 2011. je uvršten na godišnju Time 100 listu najuticajnijih ljudi na svetu.[4][5] On je dugogodišnji građanin Santa Fea, Novi Meksiko, gde je pomogao u finansiranju Meow Wolf-a i vlasnik je bioskopa „Žan Kokto”. Grad obeležava 29. mart kao „Dan Džordža R. R. Martina”.[6]

Mladost
Džordž Rejmond Martin (usvojio je i ime Ričard sa 13 godina) rođen je 20. septembra 1948. u Bajonu, Nju Džersi, kao sin brodara Rejmonda Kolinsa Martina i Margaret Brejdi Martin. Porodica njegove majke je nekada bila bogata, posedovala je uspešan građevinski biznis, ali je sve to izgubila u Velikoj depresiji, na šta se Martin svaki dan podsećao kada je prolazio pored onoga što je nekada bilo pristanište i kuća njegove porodice. Ima dve mlađe sestre, Darlin i Dženet. On je pretežno irskog porekla; DNK test u seriji Pronađite svoje korene pokazao je da je 53,6% `Britanac i Irac`, 22,4% Aškenazi Jevrej i 15,6% `Široko severozapadni Evropljanin`.

Porodica je prvo živela u kući na Brodveju koja je pripadala Martinovoj prabaki. Godine 1953. preselili su se u federalni stambeni projekat u blizini dokova u Bajonu. Tokom Martinovog detinjstva, njegov svet se pretežno sastojao od „Prve ulice do Pete ulice“, između njegove osnovne škole i njegovog doma; ovaj ograničeni svet ga je naveo da poželi da putuje i doživi druga mesta, ali jedini način da to uradi bila je njegova mašta, i postao je proždrljiv čitalac. Martin je počeo da piše i prodaje priče o čudovištima za peni drugoj deci iz susedstva, uključujući i dramatična čitanja. Takođe je pisao priče o mitskom kraljevstvu naseljenom njegovim ljubimcima kornjačama; kornjače su često umirale u svom zamku od igračaka, pa je odlučio da se međusobno ubijaju u „zlokobnim zaverama“. Martin je imao naviku da započinje „beskrajne priče“ koje nikada nije završio, jer na papiru nisu ispale tako dobro kao što ih je zamišljao.

Martin je pohađao školu Meri Džejn Donoho, a kasnije i srednju školu Marist. Dok je tamo postao strastveni obožavalac stripova, razvijajući snažno interesovanje za superheroje koje objavljuje Marvel, a kasnije je Stenu Liju pripisao jedan od njegovih najvećih književnih uticaja; „Možda Sten Li ima najveći književni uticaj na mene, čak i više od Šekspira ili Tolkina.“ Pismo koje je Martin napisao uredniku Fantastične četvorke štampano je u broju 20 (novembar 1963); bio je prvi od mnogih poslatih, na primer, Fantastična četvorka #32, #34 i drugi. Obožavaoci koji su čitali njegova pisma pisali su mu redom pisma, i kroz takve kontakte, Martin se pridružio novonastalom strip fandomu tog doba, pišući beletristiku za razne fanzine; kupio je prvu kartu za prvi svetski Komik-Kon, održan u Njujorku 1964. godine. Godine 1965. Martin je osvojio nagradu strip fandoma za najbolju fantastiku za svoju priču o superherojima u prozi „Poverman protiv Plave barijere“.

Godine 1970. Martin je stekao zvanje B.S. u novinarstvu na Medil školi za novinarstvo Univerziteta Nortvestern u Evanstonu, Ilinois, diplomirao je sa pohvalom; nastavio je da završava svoj M.S. u novinarstvu 1971, takođe iz Medila. Podoban za regrutaciju tokom rata u Vijetnamu, na koji se protivio, Martin se prijavio i dobio status prigovarača savesti; umesto toga je dve godine (1972–1974) radio u alternativnoj službi kao dobrovoljac VISTA, pridružen okrugu Kuk Fondacija za pravnu pomoć.