ISBN: Ostalo
Godina izdanja: cc
Ilustrovana verzija: Da
Autor: Domaći
Tematika: Opšta
Jezik: Srpski

Godišnji običaji u Srba sa drvenom kutijom
ODLIČNO OČUVANO

• 110 prazničnih dana s pratećim običajima
• 16 vrsta obrednih povorki
• 5 vrsta slava
• na osnovu građe sakupljene sa svih prostora na kojima su Srbi živeli ili žive (Vojvodina, Mačva, Jasenica, Stari Vlah, Negotinska Krajina, Župa, Levač, Leskovačka Morava, Rudničko, Aleksinačko i Vranjsko Pomoravlje, Metohija..., Lika, Banija, Knin, Bosanska Krajina, Baranja, Semberija, Kuči, Vasojevići...).
• sa ilustracijama Marka Markovića, slikama naivnih umetnika iz bogate zbirke Muzeja naivne i marginalne umetnosti u Jagodini, fotografijama, ikonama i freskama – njih više od 300
• u zaštitnoj drvenoj kutiji

470 страница. Издаје: Младинска књига, Београд

КАЛЕНДАР, И ТО КАКАВ!
И много више од календара
• ЧУВАР ТРАДИЦИЈЕ • ОБИЧАЈНИК • ПОДСЕТНИК НА ВЕРСКЕ ПРАЗНИКЕ • ПРИРУЧНИК ЗА ПРЕДВИЂАЊЕ ВРЕМЕНСКИХ ПРИЛИКА ИЛИ ОДБРАНУ ОД „ЛОШОТИЊЕ” • САВЕТНИК ЗА СЕЗОНСКЕ РАДОВЕ У КУЋИ И ПОЉУ • РИЗНИЦА НАРОДНИХ ИЗРЕКА

– По данима од Петозарних мученика (26. дец) до Божића (7. јан) гледа се какво ће време бити у наредној години. Један дан је један месец – ако неког од тих дана пада снег, онда ће бити кишан онај месец што га тај дан представља у идућој години, а ког дана је ведро, тај ће месец бити без кише.
– Од Светог Николе (19. дец) дан бива дужи онолико колико петао може да скочи с прага.
– До Светога Луке (31. окт) тур’ ђе оћеш руке, од Светога Луке, у џепове руке.
– Кад ко кога удеси, у сваком смислу те речи, каже се да га је удесио кô за Врбицу (друга субота пред Ускрс).
– Светог Спиридона (25. дец) славе папучари – и они што папуче израђују и они што се плаше својих жена.
– Јануар је у Вуковом речнику био сјечањ, у цркви богојављенски месец, а у народу и големи месец; јули – илински месец и жетвар; септембар – малогостојински месец и гроздобер; новембар – аранђеоски месец и студен.
– Пре појаве Деда Мраза деца су поклоне добијала на Никољдан (19. дец), Материце (друга недеља пред Божић), Очеве (прва недеља пред Божић) и Божић (7. јан), а давала на Детињце (трећа недеља пред Божић).
– Од змија штите јеремије (око Јеремијиног дана, 14. мај), кишу призивају прпоруше и додоле (кад је сушно лето), добар род доносе крстоноше (о заветинама и литијама), караконџуле растерују сировари (уочи Малог Божића, 14. јан), а комендије терају комендијаши (у белој недељи, првој пред ускршњи пост).
– У чистој недељи (првој у ускршњем посту) пере се и чисти све у кући, у гостинској недељи (првој пред ускршњи пост) дочекују се гости, у загонетној (првој пред ускршњи пост) оштри се дух и огледа у домишљатости, а у шареној недељи (четвртој пред ускршњи пост) дозвољено је да се „шара”.

У народу се, дакле, тачно зна кад је чему време, јер је целина живљења календарски усклађена и цела година пропраћена је одређеним радњама – тачно се зна откад и докад се нешто ради, песма пева, игра изводи, и чему све то служи. О ТОМ ЖИВОТУ ПО НАРОДНОМ КАЛЕНДАРУ ГОВОРИ КЊИГА ГОДИШЊИ ОБИЧАЈИ У СРБА.