pregleda

INSECTS / Edukativna bojanka


Cena:
1.990 din
Želi ovaj predmet: 2
Stanje: Polovan bez oštećenja
Garancija: Ne
Isporuka: BEX
Pošta
Post Express
Lično preuzimanje
Plaćanje: Tekući račun (pre slanja)
Pouzećem
Lično
Grad: Sremska Mitrovica,
Sremska Mitrovica
Prodavac

ivanshterleman (523)

100% pozitivnih ocena

Pozitivne: 2056

  Pošalji poruku

Svi predmeti člana


Kupindo zaštita

Godina izdanja: Ostalo
ISBN: Ostalo
Jezik: Engleski
Autor: Strani

Start exploring
Kao na slikama

Edukativna bojanka
Insekti

Start Exploring Insects: A Fact-filled Coloring Book Paperback – 31 October 1991
by George S. Glenn


Insekti (lat. Insecta) su najmnogobrojnija klasa životinja.[3][4] Vrlo su raznoliki po obliku i načinu života;[5] većinom su malih razmera; telo im je sastavljeno iz tri jasno odeljena dela: glave, grudi i trbuha; na glavi imaju par pisaka i tri para usnih delova; na grudima sa donje strane imaju tri para člankovitih nogu a sa gornje dva para krila, ređe jedan par ili su bez njih. Prema građi krila i usnog aparata dele se na mnogobrojne redove: tvrdokrilce, opnokrilce, pravokrilce, leptire, dvokrilce, riličare itd. Razvijaju se preobražajem (metamorfozom) koja može da bude potpuna (obuhvata jaje, larvu, lutku i odraslog insekta) ili nepotpuna (bez stadijuma lutke). Igraju značajnu ulogu u prirodi, kao oprašivači biljaka, a mnogi su velike štetočine poljoprivrednih i šumskih kultura ili paraziti čoveka (buva, stenica) i domaćih životinja (obad, golubačka mušica[6]). Mnogi su prenosioci epidemičnih bolesti čoveka i stoke (tifus, malarija, spavaća bolest). Mnogi su korisni kao paraziti i predatori štetnih insekata; direktno su korisni pčela i sviloprelja.

Procenjuje se da postoji oko 800.000 opisanih vrsta insekata, što je više od broja svih ostalih vrsta životinja zajedno. Insekti žive na svim mestima na Zemlji, u svim okruženjima, mada je jako mali broj insekata prilagođen životu u moru. Postoji oko 5.000 vrsta Odonata, 2.000 Mantodea, 20.000 skakavaca, 170.000 leptira, 120.000 mušica, 82.000 Hemiptera, 350.000 buba, i 110.000 vrsta mrava i pčela. Nauka o insektima se zove entomologija.[7][8]

Opis[uredi | uredi izvor]

Anatomija insekta A - Glava (cephalon); B - Grudi (thorax) C - Trbuh (abdomen) 1. antena 2. donje ocele 3. gornje ocele 4. oko 5. mozak (cerebralna ganglija) 6. prothorax 7. dorzalna arterija 8. traheje 9. mezotoraks 10. metatoraks 11. prednje krilo 12. zadnje krilo 13. stomak 14. srce 15. jajnik 16. zadnje crevo 17. anus 18. vagina 19. nervi (abdominalna ganglija) 20. malpigijeve cevčice 21. јастук 22. kandže 23. tarzus (tarsus) 24. tibija (tibia) 25. femur (femur) 26. trohanter (trochanter) 27. prednje crevo 28. torakalna ganglija 29. kuk, koksa (coxa) 30. pljuvačne žlezde 31. podždrelna ganglija 32. usni aparat
Klasa insekata obuhvata oko milion opisanih vrsta što čini 2/3 ukupnog broja vrsta na našoj planeti, a po nekim mišljenjima njihov broj je daleko veći i iznosi između 10 i 30 miliona vrsta. Osim po brojnošću vrsta insekti dominiraju i po brojnošću jedinki unutar svake vrste. Procenjuje se da je ukupna biomasa insekata na Zemlji 12 puta veća od biomase celokupnog stanovništva. Insekti imaju ogroman značaj kako u prirodi tako i za čoveka, tako da je razvijena posebna nauka, entomologija, za njihovo proučavanje.

Obzirom na razviće, insekti se dele u dve grupe:

ametabolni insekti, koji imaju direktno razviće;
metabolni insekti koji imaju razviće metamorfozom.
Metabolni insekti mogu biti:

hemimetabolni insekti ili
holometabolni insekti.
Hemimetabolni insekti u razviću prolaze kroz tri stadijuma:

jaje,
larva i
imago (odrasla jedinka).
Holometabolni kroz četiri razvojna stupnja:

jaje,
larva,
lutka i
imago.
Presvlačenje i metamorfoza su pod uticajem juvenilnog hormona. Ponašanje insekata je veoma složeno, pogotovo socijalnih (obrazuju društva). Na ponašanje utiču egzohormoni (luče ih egzokrine žlezde) nazvani feromoni.

Na telu insekata razlikuju se tri regiona:

glava (cephalon),
grudi (thorax) i
trbuh (abdomen).
Na glavi imaju jedan par antena na kojima su čulo dodira i mirisa. Usni ekstremiteti (mandibule i dva para maksila) grade, u zavisnosti od načina ishrane, različite tipove usnih aparata:

za grickanje (skakavac),
bodenje i sisanje (komarac),
sisanje (leptir),
lizanje (muva) i
srkanje (pčela).
Oči insekata su složene facetovane koje se odlikuju mozaičkim vidom. Insekti su u stanju da razlikuju oblik, udaljenost, pokrete pa čak i boju.

Grudi se sastoje od tri segmenta na kojima se nalaze tri para nogu za hodanje. Pored hodanja oni mogu da obavljaju i druge funkcije – kopanje, plivanje, skakanje i dr. Na drugom i trećem grudnom segmentu se, kod krilatih insekata, nalaze dva para krila. Na trbuhu nema ekstremiteta, ali se kod nekih grupa na poslednjem segmentu nalaze ostaci ekstremiteta u vidu nastavaka, kao što su legalica i žaoka.

Etimologija[uredi | uredi izvor]
Nauka koja se bavi insektima naziva se entomologija, a stručnjaci za insekte su entomolozi. Entomologija je opsežna po području delovanja, te se deli na oštu i primenjenu entomologiju. Popularna je širom sveta, te se njome osim naučnika bave i brojni amateri, te brojna naučna i stručna udruženja.[9]

Morfologija[uredi | uredi izvor]
Opis spoljašnjeg izgleda (morfologija) insekata, odnosi se na odrasle spolno zrele jedinke, a ne na larve.

Veličina insekata jako varira. Većina insekata je duga od jednog do 20 mm. Ali postoje i vrste dužine od 0,2 mm, kao i oni koji su dugi 16 a široke 6 cm (Titanus giganteus), ili čak do 33 cm dugih jedinki paličnjaci (Phasmatodea). Telo insekta može biti izduženo, spljošteno ili manje-više kuglasto.

Telo svih insekata izgrađeno je od hitina, koji može biti krut (čvrsti delovi) ili elastičan (povezivanje čvrstih delova). Jasno je podeljeno na 3 osnovna dijela: glavu (Caput), grudi (Thorax) i stomak (Abdomen). Na oklopu se razlikuje leđna strana (dorzalna), trbušna strana (ventralna), te bočne strane (pleuralne). Svaki deo hitinskog egzoskeleta sastoji se od pojedinačnih sraslih segmenta: leđnih pločica (tergiti), trbušnih pločica (sterniti) i bočnih pločica (pleuriti). Otvori kroz koje insekti dišu (stigme) otvaraju se bočno, te u telu prelaze u gusti kapilarni splet dišnih cevčica traheja pomoću kojih dišu, a broj traheja jako varira od vrste do vrste.

Glava insekta: oči, pipci, usni aparat[uredi | uredi izvor]

Portret insekta
Glava insekta nastala je spajanjem 6 embrionalnih kolutića, što se odražava na spoljašnje i unutrašnje strukture. Na gornjoj strani glave se nalazi jedan par pipaka s čulima za miris, a sa svake strane glave je po jedno složeno oko. Složeno oko se može sastojati i od hiljada manjih okaca. Mnoge vrste (cvrčci, ose, pčele, mravi) imaju i dodatne jednostavne oči na temenu, a služe im za lakše snalaženje u mraku. Mnoge pećinske vrste nemaju oči. Na donjoj strani hitinske čaure glave se nalaze po tri para usnih organa: gornja usna (odozgo zatvara usta), gornja i donja vilica i donja usna, sa pipalima. Ti usni organi su prilagođeni (vrsta hrane, način prehrane) za griženje (termiti), bodenje (komarci), lizanje (pčele) i sisanje (leptiri). Način ishrane u uskoj je vezi s načinom kretanja, pa je neki lovac mesožder npr. trčak hitar, biljožder npr. gusenica se često dobro penje, a neki razlagač npr. balegar dobro kopa. Tu su i razne kombinacije s letenjem i bez letenja, specijalizacije građe vilice lovca za veći i manji plen, ili građe rila biljoždera (npr. dužina rila leptira ili bumbara) za posebne biljke.

Grudi[uredi | uredi izvor]

Prikaz rada letnih mišića. Istezanjem i skupljanjem tela unutrašnji spoj krila menja položaj (gore-dole) u odnosu na spoljni spoj i krila se pomiču. a krila
b spoj krila
c leđnotrbušni (dorzalnoventralni) mišići d uzdužni mišići.

Noge instkta sastoje se od 6 članaka. Delovi noge na primeru noge:
a: kuk (coxa);
b: nožni prstenak (trochanter);
c: bedro (femur);
d: cevanica (tibia);
e: stopalo (tarsus);
f: predstopalo (praetarsus);
g: kandže (ungues).
Grudi je deo na kojem su smeštene noge i krila. Glavna funkcija prsišta je pokretačka. Insekti su jedini krilati člankonošci. U prsištu su smešteni i snažni i izdržljivi mišići, koji omogućuju pokretanje nogu i krila. Prsa se, brojeći od glave, dele na tri dela: prototoraks, mezotoraks i metatoraks, tj. prednje, srednje i stražnje grudi. Svaki prsni kolutić nosi svoj par nogu, a srednji i zadnji imaju i svoj par krila. Što se insekt više služi krilima prsni kolutići su zbijeniji, što se više služi nogama kolutići su razdvojeniji. Na svakom delu nalaze se pločice, dlačice, rupice, šavovi. U prsištu su smešteni prednji deo sistema za varenje, nervnog i respiratornog sistema, te su njime povezani glava i stomak.

Krila[uredi | uredi izvor]
Insekti uglavnom imaju dva para krila iako su nekim posebnim prilagođavanjima vrstama krila delomično ili potpuno nestala. Nalaze se s gornje strane srednjeg i zadnjeg grudnog segmenta. Oblikom i veličinom prilagođena su njihovim životnim potrebama. Dnevni leptiri lagano lepršajući zamahnu krilima oko 9 puta u sekundi, noćni leptiri 70-80 puta, pčele skoro 200 puta, a muve više od 300 puta.

Raznovrsnost oblika krila i rasporeda rebara na njima omogućava raspoznavanje grupa insekata. Kod vretenaca su oba para jednake opnaste strukture i pokreću se nezavisno, kod većine drugih insekata prednja i zadnja krila se pokreću zajedno. Kod mrežokrilaca su krila isprekrštana rebrima, kod opnokrilaca i leptira su zadnja krila manja od prednjih, kod dvokrilaca su zadnja krila smanjena u neznatne maljice, kod ravnokrilaca su zadnja krila veća od prednjih, kod kornjaša su prednja krila hitinizirana u tvrdo pokrilje ispod kojega je presložen mnogo veći opnasti zadnji par krila, kod polukrilaca je jače hitinizirana samo prednja polovina prednjih krila. Krila su potpuno nestala kod parazita: buva, vaši, stenica, pećinskih insekata. Krila su nestala samo kod ženki svitaca, nekih grbica, kod smokvine kovnarice (Blastophaga psenes) su samo mužjaci bez krila. Bez krila su radnici mrava i termita, dok su polni oblici krilati. Parazitska muva, ovčija ušara (Melophaus ovinus) leti okolo dok ne nađe domaćina, a kad zasedne na domaćinu odbaci krila.

Noge[uredi | uredi izvor]
Prema upotrebi noge mogu biti hodalice, trkalice, plivalice, kopalice, skakalice, grabilice, sabiralice, čistilice. Hodalice su noge kod većine insekata, trkalice su jake noge za trčanje (npr. kod trčka), plivalice su spljoštene i krute stražnje noge, na rubovima proširene dugim dlakama (kod vodenih polukrilaca), kopalice su kratke i raširene prednje noge (kod rovaca), skakalice su jako produžene stražnje noge sa snažnim bedrima (kod skakavaca, buva), grabilice su savijene prednje noge tako da je but pridružen bedru omogućava hvatanje plena (kod bogomoljke), sabiralice su dlakave stražnje noge za sabiranje cvetnog praha (u cvetara), čistilice su nežne i dlakave prednje noge (kod leptira).

Trbuh[uredi | uredi izvor]
Trbuh je stražnji dio insekta u kojemu se nalazi najveći deo utrobe pa se zbog toga njegov volumen može menjati. Sastoji se od 11 kolutića, koji su u nekih insekata srasli, a kod nekih utisnuti jedni u druge. Kod odraslih oblika trbuh nema ekstremitete, dok se kod gusenica i nekih opnokrilaca na trbuhu razvijaju lažne nožice. Na zadnja dva kolutića češći su tanki člankoviti dršci (стyли) ili nastavci (церци), npr. kod vodenocvetova i uholaža. Na zadnjem se kolutiću nalazi analni otvor i organi za parenje.

Anatomija[uredi | uredi izvor]
Nervni sistem[uredi | uredi izvor]
Nervni sistem čini niz nervnih čvorova (ganglija), koji su lestvičasto povezani. Ganglija glave složene je strukture. Najrazvijenija je kod zadružnih opnokrilaca, i to jače u radilica nego kod polnih životinja. Kod različitih se insekata opaža povezanost između veličine mozga i stupnja aktivnosti. Mozak pčele je 1/174 deo tela, a gundelja 1/3290. Sa nervnim sistemom povezana su čula i pojedini organi, kod nekih insekta su vidni živci veći od ostatka mozga.[10][11][12]

Iz 3 prsne ganglije živci izlaze u noge, a iz srednje i stražnje prsne ganglije u krila. Simpatički nervni sistem opskrbljuje nervima utrobu.

Disanje i krvotok[uredi | uredi izvor]
Insekti dišu preko ektoderma kroz disajne cevi (uzdušnice, traheje), čiji ogranci zalaze u sve organe. Vazduh ulazi u traheje kroz otvore na površini tela – stigme koje se nalaze sa bočne strane u parovima i pomoću njih se vrši razmjena gasova između tkiva i spoljašnje sredine. Krvotok je otvorenog tipa što znači da nema arterija, vena i kapilara nego se krv slobodno razliva po telesnoj šupljini insekata. Boja insekatske krvi može biti zelena, smeđa, crvena ili žuta i u njoj su zastupljena samo bela krvna zrnca tzv. leukociti.

Varenje i ekskrecija[uredi | uredi izvor]
Sistem za varenje se sastoji prednjeg, srednjeg i zadnjeg creva. U prednjem crevu se nalazi ždrelo koje je jako mišićavo. Jednjak je tanak i nabran, u obliku je prave cevi.

Polni organi[uredi | uredi izvor]
Kod većine insekata je jasno izraženo polno dvoličje. Dvopolci (hermafroditi) su retki. Polne žlezde su parne, leže u zadnjem delu, većinom imaju zajednički otvor ispred analnog otvora. Neki se insekti pare samo jednom u životu, a sperma odložena u semenoj vrećici ženke oplođuje jaja godinama (npr. kod pčelinje matice). Ženke nekih vrsta imaju posebnu legalicu za polaganje jaja.

Životni prostori[uredi | uredi izvor]
Insekti su rašireni po svim kontinentima i u svim klimatskim područjima. Najčešće su kopnene životinje, samo poneki žive u slatkoj vodi, a mali broj u moru. To su organizmi koji u svom telu sadrže preko 50% vode i čiji gubitak dovodi do propadanja, kao što u suvišku dovodi do ugibanja. Bitan su činilac u prirodi: razaraju mrtvu organsku materiju, pomažu pri oplodnji biljki (30% evropskih cvetnica oprašuju insekti), prenose zarazne bolesti, parazitiraju na biljkama i životinjama. Opstaju na temperaturi od -40 do 48 stepeni i izvan te granice nijedna vrsta ne može preživeti.

Način života[uredi | uredi izvor]
Insekti su često dobri letači. Neki mogu bez odmaranja preletjeti nekoliko stotina kilometara. Broj zamaha krilima varira od 6 do 10 u sekundi kod krupnih dnevnih leptira, oko 250 u sekundi kod pčela, a kod komaraca oko 1.000 u sekundi.

Trajanje života odraslog insekta vrlo je različito: vodenocvetokrilaši žive nekoliko sati, leptiri nekoliko meseci, pčelinja matica 5 godina, a neki mravi i do 15 godina.[13]

Razmnožavanje i razvoj[uredi | uredi izvor]
Ukratko: jaje - larva - lutka - odrasli insekat

Odrasli polno zreli insekt ima dovršen razvoj, pa se naziva i završenim insektom. Takav oblik nastaje dugotrajnim rastom, sazrevanjem i telesnim preoblikovanjem niza mlađih razvojnih oblika, pa život insekta svakako traje duže od nekoliko dana, ili nedelja. Razvoj započinje oplodnjom jajeta, pri čemu se razvija zametak (embrion). To je tzv. zametni (embrionalni) razvoj. Stariji zametak sazreva i nastaje larva, koja je spremna za život izvan jajeta. Nakon probijanja i izlaska iz jajeta, larve se moraju hraniti i rasti. Zato su živahne i najčešće pokretljive, da mogu dohvatiti hranu. Prilikom rasta, moraju odbacivati delove tela koji ne rastu, tj. presvlače se. Presvlačenje se događa kod larvi svih vrsta insekata. Osim rasta, događa im se i promena oblika preobrazba (metamorfoza).

Ima više tipova razvoja insekata, a najlakše je razlikuju dva osnovna tipa preobrazbe:

1. nepotpuni preobražaj

Larve onih vrsta kojima mladi već nakon izlaska iz jaja nalikuju odraslima (skakavci, bogomoljke, bubašvabe, stenice, uholaže itd.) ne moraju da se potpuno promene da bi izgledali kao odrasli. Nakon svakog presvlačenja larve postaju sve veće i sve sličnije odraslima, te u zadnjem presvlačenju zadobiju i krila i polne organe.

potpuna preobrazba
Kod drugog tipa razvoja, larve, iako se presvlače i rastu, nisu nimalo slične odraslima, nego stalno imaju crvolik izgled. Takva je većina insekata (ose, pčele, mravi, muve, leptiri, kornjaši, itd.). Leptirove larve, iako su crvolike, imaju poseban naziv gusjenice. Da bi mladi crvoliki insekti postali odrasli komarci, kornjaši itd., moraju se potpuno i naglo promeniti. Zadnjim presvlačenjem larve, umesto još veće crvolike larve, ispod stare kože izviruje novi i sasvim drukčiji oblik - lutka. Život u obliku lutke prividno je miran. Lutka se ne pomiče i ne hrani, ali se u unutrašnjosti životinje događaju velike modifikacije organa. Kad lutka sazri, puca njena spoljašnja površina, a iz unutrašnjosti izlazi odrasli insekat. Krila mu olakšavaju kretanje, radi pronalaska novih prostora i partnera za produženje vrste. Počinje životna faza odraslog insekta.

Proizvodnja zvuka i sluh[uredi | uredi izvor]
Duration: 18 seconds.0:18
Cvrkanje skakavca
Insekti se najčešće oglašavaju pomoću organa za stridulaciju. On se sastoji od dva tvrda, nazubljena, hitinska dela tela (zrikala) koja se brzim pokretima međusobno taru. Zrikanje ili čegrtanje zavisi od strukture zupčanika, brzine prevlačenja i od pridodatih rezonatora. Položaj zrikala može biti na prednjim krilima, na nogama, prsima ili stomaku. Zrikalo često imaju samo mužjaci koji se na taj način javljaju ženkama.

Značaj insekata[uredi | uredi izvor]
Insekti paraziti i prenosioci zaraznih bolesti :

bumbar
telesna vaš (Pediculus humanis) koja prenosi pegavi tifus;
stidna vaš (Phthiris pubis), koja nije prenosilac bolesti, već samo parazitira na čoveku;
obična buva (Pulex), ektoparazit koji se hrani krvlju čoveka;
kućna muva (Musca domestica), prenosi dizenteriju i trahom (zapaljenje vežnjače oka);
običan komarac (Culex), hrani se krvlju – ektoparazit;
malarični komarac (Anopheles), prenosi uzročnika malarije;
komarac žute groznice (Aedes) koji prenosi žutu groznicu ;
muva ce-ce (Glossina), prenosi bolest spavanja;
obad (Tabanus), čiji se mužjaci hrane biljnim sokovima, a ženke krvlju životinja, a napadaju i čoveka;
Ekonomski značajni insekti :
medonosna pčela (Apis melifera);
bumbari (Bombus), značajni za oprašivanje biljaka;
svilena buba (Bombyx mori) itd.
Sistematika, taksonomija i evolucija insekata[uredi | uredi izvor]
Klasifikacija
Insecta
proširiMonocondylia
Dicondylia
proširiApterygota
Pterygota
proširiPaleoptera
proširiNeoptera
Kladogram živih grupa insekata,[14] sa brojevima vrsta u svakoj grupi.[8] Mouće je da su Apterygota, Palaeoptera, i Exopterygota parafiletske grupe.

Najstariji oblici nalaze se u slojevima srednjega devona.[15][16] Tradicionalna sistematika, koja je bazirana na morfologiji ili izgledu, obično daje heksapodama rang superklase,[10]‍:180 i identifikuje četiri grupe unutar nje: insekti (Ectognatha), skokuni (Collembola), Protura, i Diplura, pri čemu su zadnje tri grupisane zajedno kao Entognatha na bazi internalizovanih delova usta. Hijerarhijski odnosi su prošli kroz brojne promene sa napretkom metoda baziranih na evolucionoj istoriji i genetičkim podacima. Sadašnje stanovište je da su heksapode polifiletske (gde zadnji poznati predak nije bio član grupe), pri tome klasa Entognatha ima zasebnu evolucionu istoriju od Insecta.[17] Za mnoge tradicionalne, na izgledu bazirane taksone je pokazano da su parafiletski, tako da umesto korišćenja rangova poput podklasa, nadred, i podred, pokazano je da je bolje da se koriste monofiletske grupe (u kojima je zadnji poznati prethodnik član grupe). Sledeće predstavlja najbolje podržano monofiletsko grupisanje klase Insecta.

Insekti se mogu podeliti u dve grupe koje su istorijski tretirane kao podklase: beskrilni insekti, poznati kao Apterygota, i krilni insekti, poznati kao Pterygota. Apterygota se sastoji od primitivnog beskrilnog reda Zygentoma. Archaeognatha sačinjava Monocondylia na bazi oblika njihovih vilica, dok su Zygentoma i Pterygota grupisane zajedno kao Dicondylia. Moguće je da Zygentoma nisu monofiletski, sa familijom Lepidotrichidae, već da su sestrinska grupa Dicondylia (Pterygota i preostalih Zygentoma).[18][19]

Paleoptera i Neoptera su krilati redovi insekata koji se diferenciraju po prisustvu otvrdnutih delova tela zvanih skleriti, i kod Neoptera, mišića koji omogućavaju da se njihova krila ravno preklope preko stomaka. Neoptera se može dalje podeliti na metamorfozno nekompletne (Polyneoptera i Paraneoptera) i kompletne grupe. Pokazalo se da je teško da se pojasne odnosi između redova kod Polyneoptera, zato što konstantan priliv novih nalaza uslovljava revizije taksona. Na primer, ispostavilo se da je Paraneoptera srodnija sa Endopterygota nego sa ostalim članovima Exopterygota. Nedavni molekularni nalazi nalaze da su tradicionalni redovi vaši Mallophaga i Anoplura proizašli iz Psocoptera je dovelo do formiranja novog taksona Psocodea.[20] Predloženo je da Phasmatodea i Embiidina formiraju Eukinolabia.[21] Smatra se da Mantodea, Blattodea, i Isoptera formiraju monofiletsku grupu Dictyoptera.[22]

Moguće je da je Exopterygota parafiletska u odnosu na Endopterygota. Pitanja koja su proizvela polemike uključuju zajedničko grupisanje Strepsiptera i Diptera kao Halteria na bazi redukcije jednog para krila – što je stanovište koje nema jaku podršku entomološke zajednice.[23] Neuropterida se često spajaju ili razdvajaju po hirovima taksonomista. Za buve se sad smatra da su blisko srodne boreidnim mekopteranima.[24] Mnoga pitanja ostaju otvorena u pogledu osnovnih relacija među redovima endopterigota, a posebno Hymenoptera.

Izučavanje klasifikacije ili taksonomije insekata se zove sistematska entomologija. Ako je fokus na spedifičnom redu ili familiji, termin može da postane specifičan za taj red ili familiju, na primer sistematska dipterologija.

Ukoliko se ne javim porukom na sajtu molio bih kupce da se jave na moj mobilni telefon kako bi transakcija bila efikasnija, jer nekad mi ne stižu obaveštenja od sajta.

Poštarina za knjige zavisi od njihove težine, od 133 din. pa do 290 din. za paket.

U Novom Sadu je moguće preuzimanje uglavnom četvrtkom, petkom i subotom.
Slobodno pitajte šta vas zanima preko poruka. Često putujem za Beograd pa je uz prethodni dogovor moguće i lično preuzimanje u širem centru. (dok je sezona virusa nema preuzimanja u BG)


Predmet: 72523261
Start exploring
Kao na slikama

Edukativna bojanka
Insekti

Start Exploring Insects: A Fact-filled Coloring Book Paperback – 31 October 1991
by George S. Glenn


Insekti (lat. Insecta) su najmnogobrojnija klasa životinja.[3][4] Vrlo su raznoliki po obliku i načinu života;[5] većinom su malih razmera; telo im je sastavljeno iz tri jasno odeljena dela: glave, grudi i trbuha; na glavi imaju par pisaka i tri para usnih delova; na grudima sa donje strane imaju tri para člankovitih nogu a sa gornje dva para krila, ređe jedan par ili su bez njih. Prema građi krila i usnog aparata dele se na mnogobrojne redove: tvrdokrilce, opnokrilce, pravokrilce, leptire, dvokrilce, riličare itd. Razvijaju se preobražajem (metamorfozom) koja može da bude potpuna (obuhvata jaje, larvu, lutku i odraslog insekta) ili nepotpuna (bez stadijuma lutke). Igraju značajnu ulogu u prirodi, kao oprašivači biljaka, a mnogi su velike štetočine poljoprivrednih i šumskih kultura ili paraziti čoveka (buva, stenica) i domaćih životinja (obad, golubačka mušica[6]). Mnogi su prenosioci epidemičnih bolesti čoveka i stoke (tifus, malarija, spavaća bolest). Mnogi su korisni kao paraziti i predatori štetnih insekata; direktno su korisni pčela i sviloprelja.

Procenjuje se da postoji oko 800.000 opisanih vrsta insekata, što je više od broja svih ostalih vrsta životinja zajedno. Insekti žive na svim mestima na Zemlji, u svim okruženjima, mada je jako mali broj insekata prilagođen životu u moru. Postoji oko 5.000 vrsta Odonata, 2.000 Mantodea, 20.000 skakavaca, 170.000 leptira, 120.000 mušica, 82.000 Hemiptera, 350.000 buba, i 110.000 vrsta mrava i pčela. Nauka o insektima se zove entomologija.[7][8]

Opis[uredi | uredi izvor]

Anatomija insekta A - Glava (cephalon); B - Grudi (thorax) C - Trbuh (abdomen) 1. antena 2. donje ocele 3. gornje ocele 4. oko 5. mozak (cerebralna ganglija) 6. prothorax 7. dorzalna arterija 8. traheje 9. mezotoraks 10. metatoraks 11. prednje krilo 12. zadnje krilo 13. stomak 14. srce 15. jajnik 16. zadnje crevo 17. anus 18. vagina 19. nervi (abdominalna ganglija) 20. malpigijeve cevčice 21. јастук 22. kandže 23. tarzus (tarsus) 24. tibija (tibia) 25. femur (femur) 26. trohanter (trochanter) 27. prednje crevo 28. torakalna ganglija 29. kuk, koksa (coxa) 30. pljuvačne žlezde 31. podždrelna ganglija 32. usni aparat
Klasa insekata obuhvata oko milion opisanih vrsta što čini 2/3 ukupnog broja vrsta na našoj planeti, a po nekim mišljenjima njihov broj je daleko veći i iznosi između 10 i 30 miliona vrsta. Osim po brojnošću vrsta insekti dominiraju i po brojnošću jedinki unutar svake vrste. Procenjuje se da je ukupna biomasa insekata na Zemlji 12 puta veća od biomase celokupnog stanovništva. Insekti imaju ogroman značaj kako u prirodi tako i za čoveka, tako da je razvijena posebna nauka, entomologija, za njihovo proučavanje.

Obzirom na razviće, insekti se dele u dve grupe:

ametabolni insekti, koji imaju direktno razviće;
metabolni insekti koji imaju razviće metamorfozom.
Metabolni insekti mogu biti:

hemimetabolni insekti ili
holometabolni insekti.
Hemimetabolni insekti u razviću prolaze kroz tri stadijuma:

jaje,
larva i
imago (odrasla jedinka).
Holometabolni kroz četiri razvojna stupnja:

jaje,
larva,
lutka i
imago.
Presvlačenje i metamorfoza su pod uticajem juvenilnog hormona. Ponašanje insekata je veoma složeno, pogotovo socijalnih (obrazuju društva). Na ponašanje utiču egzohormoni (luče ih egzokrine žlezde) nazvani feromoni.

Na telu insekata razlikuju se tri regiona:

glava (cephalon),
grudi (thorax) i
trbuh (abdomen).
Na glavi imaju jedan par antena na kojima su čulo dodira i mirisa. Usni ekstremiteti (mandibule i dva para maksila) grade, u zavisnosti od načina ishrane, različite tipove usnih aparata:

za grickanje (skakavac),
bodenje i sisanje (komarac),
sisanje (leptir),
lizanje (muva) i
srkanje (pčela).
Oči insekata su složene facetovane koje se odlikuju mozaičkim vidom. Insekti su u stanju da razlikuju oblik, udaljenost, pokrete pa čak i boju.

Grudi se sastoje od tri segmenta na kojima se nalaze tri para nogu za hodanje. Pored hodanja oni mogu da obavljaju i druge funkcije – kopanje, plivanje, skakanje i dr. Na drugom i trećem grudnom segmentu se, kod krilatih insekata, nalaze dva para krila. Na trbuhu nema ekstremiteta, ali se kod nekih grupa na poslednjem segmentu nalaze ostaci ekstremiteta u vidu nastavaka, kao što su legalica i žaoka.

Etimologija[uredi | uredi izvor]
Nauka koja se bavi insektima naziva se entomologija, a stručnjaci za insekte su entomolozi. Entomologija je opsežna po području delovanja, te se deli na oštu i primenjenu entomologiju. Popularna je širom sveta, te se njome osim naučnika bave i brojni amateri, te brojna naučna i stručna udruženja.[9]

Morfologija[uredi | uredi izvor]
Opis spoljašnjeg izgleda (morfologija) insekata, odnosi se na odrasle spolno zrele jedinke, a ne na larve.

Veličina insekata jako varira. Većina insekata je duga od jednog do 20 mm. Ali postoje i vrste dužine od 0,2 mm, kao i oni koji su dugi 16 a široke 6 cm (Titanus giganteus), ili čak do 33 cm dugih jedinki paličnjaci (Phasmatodea). Telo insekta može biti izduženo, spljošteno ili manje-više kuglasto.

Telo svih insekata izgrađeno je od hitina, koji može biti krut (čvrsti delovi) ili elastičan (povezivanje čvrstih delova). Jasno je podeljeno na 3 osnovna dijela: glavu (Caput), grudi (Thorax) i stomak (Abdomen). Na oklopu se razlikuje leđna strana (dorzalna), trbušna strana (ventralna), te bočne strane (pleuralne). Svaki deo hitinskog egzoskeleta sastoji se od pojedinačnih sraslih segmenta: leđnih pločica (tergiti), trbušnih pločica (sterniti) i bočnih pločica (pleuriti). Otvori kroz koje insekti dišu (stigme) otvaraju se bočno, te u telu prelaze u gusti kapilarni splet dišnih cevčica traheja pomoću kojih dišu, a broj traheja jako varira od vrste do vrste.

Glava insekta: oči, pipci, usni aparat[uredi | uredi izvor]

Portret insekta
Glava insekta nastala je spajanjem 6 embrionalnih kolutića, što se odražava na spoljašnje i unutrašnje strukture. Na gornjoj strani glave se nalazi jedan par pipaka s čulima za miris, a sa svake strane glave je po jedno složeno oko. Složeno oko se može sastojati i od hiljada manjih okaca. Mnoge vrste (cvrčci, ose, pčele, mravi) imaju i dodatne jednostavne oči na temenu, a služe im za lakše snalaženje u mraku. Mnoge pećinske vrste nemaju oči. Na donjoj strani hitinske čaure glave se nalaze po tri para usnih organa: gornja usna (odozgo zatvara usta), gornja i donja vilica i donja usna, sa pipalima. Ti usni organi su prilagođeni (vrsta hrane, način prehrane) za griženje (termiti), bodenje (komarci), lizanje (pčele) i sisanje (leptiri). Način ishrane u uskoj je vezi s načinom kretanja, pa je neki lovac mesožder npr. trčak hitar, biljožder npr. gusenica se često dobro penje, a neki razlagač npr. balegar dobro kopa. Tu su i razne kombinacije s letenjem i bez letenja, specijalizacije građe vilice lovca za veći i manji plen, ili građe rila biljoždera (npr. dužina rila leptira ili bumbara) za posebne biljke.

Grudi[uredi | uredi izvor]

Prikaz rada letnih mišića. Istezanjem i skupljanjem tela unutrašnji spoj krila menja položaj (gore-dole) u odnosu na spoljni spoj i krila se pomiču. a krila
b spoj krila
c leđnotrbušni (dorzalnoventralni) mišići d uzdužni mišići.

Noge instkta sastoje se od 6 članaka. Delovi noge na primeru noge:
a: kuk (coxa);
b: nožni prstenak (trochanter);
c: bedro (femur);
d: cevanica (tibia);
e: stopalo (tarsus);
f: predstopalo (praetarsus);
g: kandže (ungues).
Grudi je deo na kojem su smeštene noge i krila. Glavna funkcija prsišta je pokretačka. Insekti su jedini krilati člankonošci. U prsištu su smešteni i snažni i izdržljivi mišići, koji omogućuju pokretanje nogu i krila. Prsa se, brojeći od glave, dele na tri dela: prototoraks, mezotoraks i metatoraks, tj. prednje, srednje i stražnje grudi. Svaki prsni kolutić nosi svoj par nogu, a srednji i zadnji imaju i svoj par krila. Što se insekt više služi krilima prsni kolutići su zbijeniji, što se više služi nogama kolutići su razdvojeniji. Na svakom delu nalaze se pločice, dlačice, rupice, šavovi. U prsištu su smešteni prednji deo sistema za varenje, nervnog i respiratornog sistema, te su njime povezani glava i stomak.

Krila[uredi | uredi izvor]
Insekti uglavnom imaju dva para krila iako su nekim posebnim prilagođavanjima vrstama krila delomično ili potpuno nestala. Nalaze se s gornje strane srednjeg i zadnjeg grudnog segmenta. Oblikom i veličinom prilagođena su njihovim životnim potrebama. Dnevni leptiri lagano lepršajući zamahnu krilima oko 9 puta u sekundi, noćni leptiri 70-80 puta, pčele skoro 200 puta, a muve više od 300 puta.

Raznovrsnost oblika krila i rasporeda rebara na njima omogućava raspoznavanje grupa insekata. Kod vretenaca su oba para jednake opnaste strukture i pokreću se nezavisno, kod većine drugih insekata prednja i zadnja krila se pokreću zajedno. Kod mrežokrilaca su krila isprekrštana rebrima, kod opnokrilaca i leptira su zadnja krila manja od prednjih, kod dvokrilaca su zadnja krila smanjena u neznatne maljice, kod ravnokrilaca su zadnja krila veća od prednjih, kod kornjaša su prednja krila hitinizirana u tvrdo pokrilje ispod kojega je presložen mnogo veći opnasti zadnji par krila, kod polukrilaca je jače hitinizirana samo prednja polovina prednjih krila. Krila su potpuno nestala kod parazita: buva, vaši, stenica, pećinskih insekata. Krila su nestala samo kod ženki svitaca, nekih grbica, kod smokvine kovnarice (Blastophaga psenes) su samo mužjaci bez krila. Bez krila su radnici mrava i termita, dok su polni oblici krilati. Parazitska muva, ovčija ušara (Melophaus ovinus) leti okolo dok ne nađe domaćina, a kad zasedne na domaćinu odbaci krila.

Noge[uredi | uredi izvor]
Prema upotrebi noge mogu biti hodalice, trkalice, plivalice, kopalice, skakalice, grabilice, sabiralice, čistilice. Hodalice su noge kod većine insekata, trkalice su jake noge za trčanje (npr. kod trčka), plivalice su spljoštene i krute stražnje noge, na rubovima proširene dugim dlakama (kod vodenih polukrilaca), kopalice su kratke i raširene prednje noge (kod rovaca), skakalice su jako produžene stražnje noge sa snažnim bedrima (kod skakavaca, buva), grabilice su savijene prednje noge tako da je but pridružen bedru omogućava hvatanje plena (kod bogomoljke), sabiralice su dlakave stražnje noge za sabiranje cvetnog praha (u cvetara), čistilice su nežne i dlakave prednje noge (kod leptira).

Trbuh[uredi | uredi izvor]
Trbuh je stražnji dio insekta u kojemu se nalazi najveći deo utrobe pa se zbog toga njegov volumen može menjati. Sastoji se od 11 kolutića, koji su u nekih insekata srasli, a kod nekih utisnuti jedni u druge. Kod odraslih oblika trbuh nema ekstremitete, dok se kod gusenica i nekih opnokrilaca na trbuhu razvijaju lažne nožice. Na zadnja dva kolutića češći su tanki člankoviti dršci (стyли) ili nastavci (церци), npr. kod vodenocvetova i uholaža. Na zadnjem se kolutiću nalazi analni otvor i organi za parenje.

Anatomija[uredi | uredi izvor]
Nervni sistem[uredi | uredi izvor]
Nervni sistem čini niz nervnih čvorova (ganglija), koji su lestvičasto povezani. Ganglija glave složene je strukture. Najrazvijenija je kod zadružnih opnokrilaca, i to jače u radilica nego kod polnih životinja. Kod različitih se insekata opaža povezanost između veličine mozga i stupnja aktivnosti. Mozak pčele je 1/174 deo tela, a gundelja 1/3290. Sa nervnim sistemom povezana su čula i pojedini organi, kod nekih insekta su vidni živci veći od ostatka mozga.[10][11][12]

Iz 3 prsne ganglije živci izlaze u noge, a iz srednje i stražnje prsne ganglije u krila. Simpatički nervni sistem opskrbljuje nervima utrobu.

Disanje i krvotok[uredi | uredi izvor]
Insekti dišu preko ektoderma kroz disajne cevi (uzdušnice, traheje), čiji ogranci zalaze u sve organe. Vazduh ulazi u traheje kroz otvore na površini tela – stigme koje se nalaze sa bočne strane u parovima i pomoću njih se vrši razmjena gasova između tkiva i spoljašnje sredine. Krvotok je otvorenog tipa što znači da nema arterija, vena i kapilara nego se krv slobodno razliva po telesnoj šupljini insekata. Boja insekatske krvi može biti zelena, smeđa, crvena ili žuta i u njoj su zastupljena samo bela krvna zrnca tzv. leukociti.

Varenje i ekskrecija[uredi | uredi izvor]
Sistem za varenje se sastoji prednjeg, srednjeg i zadnjeg creva. U prednjem crevu se nalazi ždrelo koje je jako mišićavo. Jednjak je tanak i nabran, u obliku je prave cevi.

Polni organi[uredi | uredi izvor]
Kod većine insekata je jasno izraženo polno dvoličje. Dvopolci (hermafroditi) su retki. Polne žlezde su parne, leže u zadnjem delu, većinom imaju zajednički otvor ispred analnog otvora. Neki se insekti pare samo jednom u životu, a sperma odložena u semenoj vrećici ženke oplođuje jaja godinama (npr. kod pčelinje matice). Ženke nekih vrsta imaju posebnu legalicu za polaganje jaja.

Životni prostori[uredi | uredi izvor]
Insekti su rašireni po svim kontinentima i u svim klimatskim područjima. Najčešće su kopnene životinje, samo poneki žive u slatkoj vodi, a mali broj u moru. To su organizmi koji u svom telu sadrže preko 50% vode i čiji gubitak dovodi do propadanja, kao što u suvišku dovodi do ugibanja. Bitan su činilac u prirodi: razaraju mrtvu organsku materiju, pomažu pri oplodnji biljki (30% evropskih cvetnica oprašuju insekti), prenose zarazne bolesti, parazitiraju na biljkama i životinjama. Opstaju na temperaturi od -40 do 48 stepeni i izvan te granice nijedna vrsta ne može preživeti.

Način života[uredi | uredi izvor]
Insekti su često dobri letači. Neki mogu bez odmaranja preletjeti nekoliko stotina kilometara. Broj zamaha krilima varira od 6 do 10 u sekundi kod krupnih dnevnih leptira, oko 250 u sekundi kod pčela, a kod komaraca oko 1.000 u sekundi.

Trajanje života odraslog insekta vrlo je različito: vodenocvetokrilaši žive nekoliko sati, leptiri nekoliko meseci, pčelinja matica 5 godina, a neki mravi i do 15 godina.[13]

Razmnožavanje i razvoj[uredi | uredi izvor]
Ukratko: jaje - larva - lutka - odrasli insekat

Odrasli polno zreli insekt ima dovršen razvoj, pa se naziva i završenim insektom. Takav oblik nastaje dugotrajnim rastom, sazrevanjem i telesnim preoblikovanjem niza mlađih razvojnih oblika, pa život insekta svakako traje duže od nekoliko dana, ili nedelja. Razvoj započinje oplodnjom jajeta, pri čemu se razvija zametak (embrion). To je tzv. zametni (embrionalni) razvoj. Stariji zametak sazreva i nastaje larva, koja je spremna za život izvan jajeta. Nakon probijanja i izlaska iz jajeta, larve se moraju hraniti i rasti. Zato su živahne i najčešće pokretljive, da mogu dohvatiti hranu. Prilikom rasta, moraju odbacivati delove tela koji ne rastu, tj. presvlače se. Presvlačenje se događa kod larvi svih vrsta insekata. Osim rasta, događa im se i promena oblika preobrazba (metamorfoza).

Ima više tipova razvoja insekata, a najlakše je razlikuju dva osnovna tipa preobrazbe:

1. nepotpuni preobražaj

Larve onih vrsta kojima mladi već nakon izlaska iz jaja nalikuju odraslima (skakavci, bogomoljke, bubašvabe, stenice, uholaže itd.) ne moraju da se potpuno promene da bi izgledali kao odrasli. Nakon svakog presvlačenja larve postaju sve veće i sve sličnije odraslima, te u zadnjem presvlačenju zadobiju i krila i polne organe.

potpuna preobrazba
Kod drugog tipa razvoja, larve, iako se presvlače i rastu, nisu nimalo slične odraslima, nego stalno imaju crvolik izgled. Takva je većina insekata (ose, pčele, mravi, muve, leptiri, kornjaši, itd.). Leptirove larve, iako su crvolike, imaju poseban naziv gusjenice. Da bi mladi crvoliki insekti postali odrasli komarci, kornjaši itd., moraju se potpuno i naglo promeniti. Zadnjim presvlačenjem larve, umesto još veće crvolike larve, ispod stare kože izviruje novi i sasvim drukčiji oblik - lutka. Život u obliku lutke prividno je miran. Lutka se ne pomiče i ne hrani, ali se u unutrašnjosti životinje događaju velike modifikacije organa. Kad lutka sazri, puca njena spoljašnja površina, a iz unutrašnjosti izlazi odrasli insekat. Krila mu olakšavaju kretanje, radi pronalaska novih prostora i partnera za produženje vrste. Počinje životna faza odraslog insekta.

Proizvodnja zvuka i sluh[uredi | uredi izvor]
Duration: 18 seconds.0:18
Cvrkanje skakavca
Insekti se najčešće oglašavaju pomoću organa za stridulaciju. On se sastoji od dva tvrda, nazubljena, hitinska dela tela (zrikala) koja se brzim pokretima međusobno taru. Zrikanje ili čegrtanje zavisi od strukture zupčanika, brzine prevlačenja i od pridodatih rezonatora. Položaj zrikala može biti na prednjim krilima, na nogama, prsima ili stomaku. Zrikalo često imaju samo mužjaci koji se na taj način javljaju ženkama.

Značaj insekata[uredi | uredi izvor]
Insekti paraziti i prenosioci zaraznih bolesti :

bumbar
telesna vaš (Pediculus humanis) koja prenosi pegavi tifus;
stidna vaš (Phthiris pubis), koja nije prenosilac bolesti, već samo parazitira na čoveku;
obična buva (Pulex), ektoparazit koji se hrani krvlju čoveka;
kućna muva (Musca domestica), prenosi dizenteriju i trahom (zapaljenje vežnjače oka);
običan komarac (Culex), hrani se krvlju – ektoparazit;
malarični komarac (Anopheles), prenosi uzročnika malarije;
komarac žute groznice (Aedes) koji prenosi žutu groznicu ;
muva ce-ce (Glossina), prenosi bolest spavanja;
obad (Tabanus), čiji se mužjaci hrane biljnim sokovima, a ženke krvlju životinja, a napadaju i čoveka;
Ekonomski značajni insekti :
medonosna pčela (Apis melifera);
bumbari (Bombus), značajni za oprašivanje biljaka;
svilena buba (Bombyx mori) itd.
Sistematika, taksonomija i evolucija insekata[uredi | uredi izvor]
Klasifikacija
Insecta
proširiMonocondylia
Dicondylia
proširiApterygota
Pterygota
proširiPaleoptera
proširiNeoptera
Kladogram živih grupa insekata,[14] sa brojevima vrsta u svakoj grupi.[8] Mouće je da su Apterygota, Palaeoptera, i Exopterygota parafiletske grupe.

Najstariji oblici nalaze se u slojevima srednjega devona.[15][16] Tradicionalna sistematika, koja je bazirana na morfologiji ili izgledu, obično daje heksapodama rang superklase,[10]‍:180 i identifikuje četiri grupe unutar nje: insekti (Ectognatha), skokuni (Collembola), Protura, i Diplura, pri čemu su zadnje tri grupisane zajedno kao Entognatha na bazi internalizovanih delova usta. Hijerarhijski odnosi su prošli kroz brojne promene sa napretkom metoda baziranih na evolucionoj istoriji i genetičkim podacima. Sadašnje stanovište je da su heksapode polifiletske (gde zadnji poznati predak nije bio član grupe), pri tome klasa Entognatha ima zasebnu evolucionu istoriju od Insecta.[17] Za mnoge tradicionalne, na izgledu bazirane taksone je pokazano da su parafiletski, tako da umesto korišćenja rangova poput podklasa, nadred, i podred, pokazano je da je bolje da se koriste monofiletske grupe (u kojima je zadnji poznati prethodnik član grupe). Sledeće predstavlja najbolje podržano monofiletsko grupisanje klase Insecta.

Insekti se mogu podeliti u dve grupe koje su istorijski tretirane kao podklase: beskrilni insekti, poznati kao Apterygota, i krilni insekti, poznati kao Pterygota. Apterygota se sastoji od primitivnog beskrilnog reda Zygentoma. Archaeognatha sačinjava Monocondylia na bazi oblika njihovih vilica, dok su Zygentoma i Pterygota grupisane zajedno kao Dicondylia. Moguće je da Zygentoma nisu monofiletski, sa familijom Lepidotrichidae, već da su sestrinska grupa Dicondylia (Pterygota i preostalih Zygentoma).[18][19]

Paleoptera i Neoptera su krilati redovi insekata koji se diferenciraju po prisustvu otvrdnutih delova tela zvanih skleriti, i kod Neoptera, mišića koji omogućavaju da se njihova krila ravno preklope preko stomaka. Neoptera se može dalje podeliti na metamorfozno nekompletne (Polyneoptera i Paraneoptera) i kompletne grupe. Pokazalo se da je teško da se pojasne odnosi između redova kod Polyneoptera, zato što konstantan priliv novih nalaza uslovljava revizije taksona. Na primer, ispostavilo se da je Paraneoptera srodnija sa Endopterygota nego sa ostalim članovima Exopterygota. Nedavni molekularni nalazi nalaze da su tradicionalni redovi vaši Mallophaga i Anoplura proizašli iz Psocoptera je dovelo do formiranja novog taksona Psocodea.[20] Predloženo je da Phasmatodea i Embiidina formiraju Eukinolabia.[21] Smatra se da Mantodea, Blattodea, i Isoptera formiraju monofiletsku grupu Dictyoptera.[22]

Moguće je da je Exopterygota parafiletska u odnosu na Endopterygota. Pitanja koja su proizvela polemike uključuju zajedničko grupisanje Strepsiptera i Diptera kao Halteria na bazi redukcije jednog para krila – što je stanovište koje nema jaku podršku entomološke zajednice.[23] Neuropterida se često spajaju ili razdvajaju po hirovima taksonomista. Za buve se sad smatra da su blisko srodne boreidnim mekopteranima.[24] Mnoga pitanja ostaju otvorena u pogledu osnovnih relacija među redovima endopterigota, a posebno Hymenoptera.

Izučavanje klasifikacije ili taksonomije insekata se zove sistematska entomologija. Ako je fokus na spedifičnom redu ili familiji, termin može da postane specifičan za taj red ili familiju, na primer sistematska dipterologija.
72523261 INSECTS / Edukativna bojanka

LimundoGrad koristi kolačiće u statističke i marketinške svrhe. Nastavkom korišćenja sajta smatramo da ste pristali na upotrebu kolačića. Više informacija.