ISBN: Ostalo
Godina izdanja: 1978
Jezik: Srpski
Autor: Strani

Srpska književna zadruga 1978 LIII + 397 strana

odlična očuvanost

O rimskoj komediji, Terenciju i njegovom uticaju - Vladeta Janković

Terencije (Publius Terentius Afer, oko 195–159. p. n. e.) bio je rimski komediograf afričkog porekla. Njegovih šest sačuvanih komedija spadaju među najvažnija dela rimske književnosti.

Osnovni podaci

Književni rod: drama
Književna vrsta: komedija
Književni period: rimska književnost, 2. vek p. n. e.
Glavni uzor: grčka nova komedija, naročito Menandar

Šest sačuvanih komedija :

1. „Devojka sa Androsa“

Mladi Pamfil voli devojku Gliceriju, ali njegov otac želi da ga oženi drugom devojkom.

Nastaje niz nesporazuma i tajni, ali se na kraju otkriva pravo poreklo Glicerije i prepreke ljubavi se uklanjaju.

Tema

Sukob ljubavi mladih i očekivanja roditelja.

Ključne reči: ljubav, roditelji, brak, tajna, nesporazum.

2. „Svekrva“

U središtu je odnos mlade žene Filumene i njene svekrve Sostrata.

Za razliku od tipične komedije u kojoj je svekrva prikazana kao neprijateljica snahe, Terencije prikazuje razumevanje i ljudskost između njih.

Tema

Porodica, brak, poverenje i nerazumevanje.

Ključne reči: porodica, brak, svekrva, snaha, poverenje.

3. „Samomučitelj“

Glavni lik Menaderm kažnjava samog sebe zbog načina na koji je postupao prema sinu.

Sukob između oca i sina postepeno se razrešava.

Tema

Krivica, roditeljska ljubav i oproštaj.

Ključne reči: otac, sin, krivica, kazna, pokajanje, oproštaj.

4. „Evnuh“

Jedna od Terencijevih najpopularnijih komedija.

Mladi Fedrija zaljubljen je u Taidu, dok njegov prijatelj Keret koristi prerušavanje i predstavlja se kao evnuš kako bi joj se približio.

Nastaje niz komičnih situacija, prevara i zabuna.

Tema

Ljubav, želja, prerušavanje i prevara.

Ključne reči: ljubav, prerušavanje, prevara, želja, komika.

5. „Formion“

Formion je snalažljiv parazit koji pomaže dvojici mladih ljudi da ostvare svoje ljubavne namere uprkos protivljenju porodice.

Kao i u drugim Terencijevim komedijama, zaplet se razvija kroz lukavstvo, tajne i nesporazume.

Tema

Snalažljivost pojedinca protiv društvenih i porodičnih prepreka.

Ključne reči: lukavstvo, ljubav, novac, porodica, prevara.

6. „Braća“

Ovo je jedna od Terencijevih najvažnijih komedija.

Dva brata, Mikion i Demeja, imaju potpuno različite stavove o vaspitanju dece.

Mikion je blag i liberalan.
Demeja je strog i tradicionalan.

Kroz njihov sukob Terencije postavlja pitanje:

Kako treba vaspitavati mladog čoveka?

Tema

Vaspitanje i odnos roditelja prema deci.

Poruka

Ni preterana strogost ni potpuna popustljivost nisu idealne. Potrebni su razumevanje, ljubav i razumna disciplina.

Ključne reči: braća, vaspitanje, roditelji, disciplina, sloboda, generacijski sukob.

Terencijev stil

Terencije se razlikuje od ranijih rimskih komediografa, posebno od Plauta.

Kod Plauta je često naglašena:

situaciona komika + fizički humor + bučni zapleti.

Kod Terencija je važnija:

psihologija likova + odnosi među ljudima + moralna pitanja.

Njegov jezik je uglađeniji, prirodniji i bliži govoru obrazovanih ljudi.

Čovek kao centralna tema

Jedna od najpoznatijih Terencijevih rečenica jeste:

„Homo sum, humani nihil a me alienum puto.“

Značenje:

„Čovek sam, ništa što je ljudsko nije mi strano.“

Ova misao veoma dobro predstavlja Terencijev pogled na čoveka.

Njega zanimaju:

ljubav,
porodica,
roditelji,
deca,
greške,
oproštaj,
ljubomora,
strah,
želje,
moralne dileme.

Zbog toga njegove komedije nisu samo zabavne već imaju i humanističku dimenziju.

Glavne teme

ljubav
porodica
brak
roditelji i deca
vaspitanje
generacijski sukob
prijateljstvo
nesporazum
prevara
prerušavanje
oproštaj
ljudske slabosti
moral
razumevanje čoveka.

Terencije i Menandar

Terencije je snažno oslonjen na grčku novu komediju, posebno na Menandra.

Često preuzima:

zaplete,
tipove likova,
porodične sukobe,
ljubavne probleme.

Ali ih prilagođava rimskom društvu i rimskom gledaocu.

Vladeta Janković — „O rimskoj komediji, Terenciju i njegovom uticaju“

1. Rimska komedija

Janković najpre daje širi pregled razvoja antičke komedije.

Za razumevanje Terencija posebno je važna razlika između:

stare grčke komedije — politička, satirična, slobodna i direktno vezana za savremene događaje;
nove grčke komedije — više se bavi privatnim životom, ljubavlju, porodicom, nesporazumima i karakterima;
rimske komedije — preuzima grčke uzore, ali ih prilagođava rimskom društvu.

Terencije je prvenstveno naslednik grčke nove komedije, naročito Menandra.


2. Terencijev položaj u rimskoj književnosti

Terencije pripada 2. veku pre nove ere i predstavlja jednu od najvažnijih figura rimske komedije.

Njegov prethodnik i najveći rimski komediograf bio je Plaut.

Janković posebno ističe razliku između njih.

Plaut

snažna situaciona komika,
dosetke,
grublji humor,
živahnost,
karikirani likovi,
naglašena scenska efektnost.

Terencije

suptilniji humor,
psihološki složeniji likovi,
prirodniji dijalog,
porodični odnosi,
moralne dileme,
ozbiljnije razmatranje ljudskog ponašanja.

Zato Terencijeva komedija nije samo komedija smeha, nego i komedija karaktera i međuljudskih odnosa.

3. Terencije i grčka nova komedija

Terencije je svoje komedije zasnivao na grčkim uzorima.

Posebno je važan Menandar, najveći predstavnik grčke nove komedije.

Od Menandra preuzima tipične situacije:

mladić → zaljubljenost → prepreka → nesporazum → roditeljsko protivljenje → preokret → srećan rasplet.

Ali Terencije grčki model prilagođava rimskom jeziku, publici i društvenim okolnostima.

4. Terencijev čovek

Jedna od najvažnijih karakteristika Terencijevog stvaralaštva jeste interesovanje za čoveka.

Njegovi likovi nisu samo komični tipovi.

Oni:

vole,
greše,
plaše se,
kaju se,
opraštaju,
pokušavaju da razumeju druge.

Zato je za Terencija veoma važna čovečnost.

Njegova poznata misao:

Homo sum, humani nihil a me alienum puto.

znači:

„Čovek sam, ništa što je ljudsko nije mi strano.“

Ona predstavlja jednu od najboljih formula za razumevanje Terencijevog pogleda na svet.

5. Porodica i vaspitanje

Janković posebnu pažnju posvećuje Terencijevom prikazivanju porodičnih odnosa.

Najbolji primer je komedija „Braća“ (Adelphoe).

Tu se suprotstavljaju dva modela vaspitanja:

Demeja → strogost, disciplina, tradicionalni autoritet

nasuprot

Mikion → razumevanje, blagost, poverenje i sloboda.

Terencije preko ovog sukoba postavlja pitanje:

Kako odgajiti dobrog i odgovornog čoveka?

6. Terencijev jezik i stil

Terencije se smatra majstorom čistog i uglađenog latinskog izraza.

Njegov stil karakterišu:

prirodan dijalog,
jasnoća,
elegancija,
suptilna ironija,
psihološka preciznost,
nenametljiv humor.

U poređenju sa Plautom, Terencije je mirniji i suptilniji.

7. Terencijev uticaj

Ovaj deo je posebno važan jer se nalazi direktno u naslovu predgovora.

Terencijev uticaj nije ostao ograničen na antički Rim.

Njegove komedije su tokom:

srednjeg veka,
renesanse,
klasicizma

bile važne za učenje latinskog jezika, književnosti i dramske tehnike. Izdanje iz 1978. upravo je predstavljeno kao prevod svih šest sačuvanih Terencijevih komedija.

Terencije je postao jedan od temelja evropske komediografije.

Njegov uticaj ogleda se naročito u:

građenju zapleta,
prikazivanju porodičnih odnosa,
tipu mladog ljubavnika,
sukobu generacija,
komediji karaktera,
psihološkoj analizi.

8. Najvažnija ideja Jankovićevog predgovora

Janković Terencija ne predstavlja samo kao antičkog komediografa čije su drame istorijski zanimljive.

Njegova važnost je u tome što je antički svet prikazao kroz univerzalne ljudske probleme.

Zato su Terencijevi likovi razumljivi i savremenom čitaocu:

ljubav, roditeljska briga, ljubomora, greška, sukob generacija, vaspitanje, prijateljstvo i potreba za razumevanjem drugih nisu problemi jednog istorijskog perioda.

Ključne reči

rimska komedija
Terencije
Plaut
Menandar
grčka nova komedija
humanizam
čovek i ljudskost
porodica
vaspitanje
generacijski sukob
psihologija likova
suptilna komika
ironija
latinski jezik
evropska drama
uticaj na kasniju književnost