Godina izdanja: Ostalo
ISBN: Ostalo
Jezik: Srpski
Autor: Strani

k3

Onore de Balzak je u romanu Rođaka Beta prvi opisao život i modus operandi sponzoruša, kao i fenomen ,,sponzora`
Svi pisci Sponzoruša, Grabljivica, Lešinara, i dr. hroničari mraka u savremenoj Srbiji, imali su preteču - monsieur Honore de Balzac je takve stvari/likove majstorski opisao još pre skoro dvesta godina.
Roman ,Rođaka Beta` mogao je, uz neznatne izmene, da napiše i savremeni hroničar tzv. srpskog džet seta. Književni vrhunci se mogu doseći pisanjem o takvim temama, sve zavisi od talenta, truda i, naravno, motiva: da li se u pisanje ulazi radi instant slave, zadovoljenja sujete, skribomanije, ili istinskog talenta i želje da se ostavi nešto vredno. Da li je to pisanje za ulaznicu u Velikog brata ili u društvo besmrtnih..
Rođaka Beta je fascinantno delo, jer su kroz lik Valerije opisane kako kurtizane (sponzoruše su se tada tako zvale), tako i njihovi...hm..konzumenti? klijenti? frajeri?. Iznutra i spolja. Neverovatna vivisekcija tog sveta.
U središtu romana je porodica barona Hektora Ilota D`Ervija. Baron ima ženu, Adelinu, koja je 20 - tak godina mlađa od njega, kao i dvoje dece: Viktorina, budućeg advokata, i ćerku Hortenzu.
U njihove odnose se podmuklo meša Adelinina sestra od strica, Lizbet Fišer - rođaka Beta.
Ona je neugledna, pomalo sirova. Nije lepa. I smrtno zavidi svojoj lepoj sestri Adelini na - svemu. Beta podučava mladu Hortenzu i često provodi vreme s njom. Zaplet nastaje kada Hortenza pita svoju tetku ima li nekog muškarca.Tada je Beta upoznaje sa izvesnim vajarom Venceslavom, koga izdržava, a koji nema predstave o pravoj prirodi njenih osećanja. Naime, rođaka Beta je zaljubljena u Venceslava Stenboka.
Venceslav je mlak, bledunjav, nestalan. Hortenza i Venceslav će započeti ljubavnu vezu. Svet rođake Bete se nepovratno ruši.
U međuvremenu se Baron, Hortenzin otac i Betin zet, smrtno zaljubljuje u Valeriju Marnef, gospođicu od 23 godine, koja je, gle čuda! - Betina komšinica. Beta se njome služi da finansijski, moralno i fizički uništi sestrinu porodicu. I uspeva u tome. Dok je pod njihovim krovom, ona tuguje sa njima, i ,,pomaže` im. Čim napusti sestrinu kuću podučava Valeriju kako da dovede barona do bankrota.
(...)
Valerija živi raspusnim životom.Ona finansijski iscrpljuje svoje ,,obožavaoce`.
Šestorici ljudi, između ostalog, i jednom Brazilcu, nekom grofu, ona govori da je zaljubljena u njih; svima tepa, prema svima se odnosi kao da su bogovi. Naravno, u slučaju da se njen hir ne ispuni (a hirovi su dragulji, nekretnine, skupi provodi), poštovanje i strast bi iščileli.
Valerija je svojom lepotom, intrigama i lukavstvom vešto kontrolisala četvoricu inteligentnih i moćnih muškaraca, i uz nesebičnu pomoć rođake Bete dovela ih do bankrota, smrti ili sramote.
Kojim se sve sredstvima Valerija služila da drži svoje muškarce pod papučicom, na koje ih je načine zaludela tako da upropašćuju svoje grofovije, bankrotiraju čitava vojvodstva, a porodice izumiru, sve je to Balzak je maestralno opisao.
(...)
Porodica o kojoj Balzak piše takođe se na kraju potpuno raspada. I finansijski i duhovno. To je propadanje zbog izdaje, laži, prevare.
Na kraju priče Adelina, izneverena i izmrcvarena supruga, umire, baron uviđa šta je učinio. pa, skrhan bolom, iako u 75. godini, odlazi da se uteši - opet u krevetu kurtizana.
Balzak je uspeo,kao i u celoj Ljudskoj komediji, da prikaže opšti nemoral vremena u kojem je živeo.
Rođaka Beta je vanvremensko delo. Karakteri, situacije, strasti - sve je isto i danas. Pored ostalog, i to je jedan od razloga zašto je Balzak veliki pisac.