ISBN: Ostalo
Godina izdanja: 1999
Autor: Domaći
Jezik: Srpski

SV 36
49665) RADETIĆA MARA , Mihailo Sretenović , Bogatić 1999 , pripovetka iz seoskog života ,
Mihailo Sretenovć rođen je 16. februara 1866. godine u Ubu. Njegova majka se preudala u mačvansko selo Lipolist, u familiju Tušanovića i sa sobom povela malog Mihaila. Završio je osnovnu školu u Lipolistu, a zatim je nastavio školovanje u Šapcu i Beogradu. Po zanimanju je bio učitelj, službujući po Srbiji. Jedno vreme je bio i načelnik Mačvanskog sreza.

Mihailo Sretenović je bio plodan i pomalo zapostavljen pisac. U Mačvi, gde je odrastao, najpopularnije mu je delo `Radetića Mara`, ljubavna priča iz sela Radenkovića, koja se odigrala u drugoj polovini devetnaestog veka.

Radetića Mara je živela sredinom prošlog veka u čuvenoj porodici Radetić, pitomog mačvanskog sela Radenković, blizu Mačvanske Mitrovice i Save. Bila je jedinica u oca Jovana i majke Jovane. Priča se i danas, lepa kao Mona Liza. Nije ni čudo, kada je dospela za udaju da su je suletali momci iz čitavog sveta, ali ona je čvrsto odlučila da se uda za zemljaka iz sela, sa kojim se često družila na prostranim mačvanskim livadama, čuvajući stoku, Stevu Dobrića. Zlobnici su pokušali da njihovu ljubav kvare, ali nisu uspeli.

Ova knjiga nije imala mnogo izdanja, ali je zbog svoje sadržine, gde se priča o lepoj Mari, ostala u dubokom sećanju čitalaca. U Beogadu najčitanija knjiga Mihaila Sretenovića bila je pripovetka `Jelisavka`, koja je doživela trinaest izdanja. Ljubiteljima knjige u prvoj polovini dvadesetog veka dobro su poznata dela Mihaila Sretenovića `Devojački grob`, `Biserka`, `Smilja`, `Milićev grob`, `Jetrve`, `Sinovac`, `Roditeljski greh`, `Svet`, `Prvi srpski ustanak`, `Đakon Avakum`, `Krvave priče`, `Moravka`, `Čarlama` i druge, od kojih su mnoge izvođene kao pozorišni komadi širom Srbije.

Mihailo Sretenović je autor osam udžbenika za osnovnu školu, ali je pisao i za najmlađe, kao što su knjige `Moje radovanje`, `Đerdan`, `Svetli dani`, `Crni dani` i druge.

Iz tog vremena ne osta ni jedna Marina slika, ali po priči, kažu da je sam Bog hteo da na njoj pokaže kakvu lepotu na zemlji može da stvori. S druge strane je lepota jezika naših dedova i pradedova, koju pisac slikovito izražava.

Te lepote življenja, vremena prošlih, ostale su u senci novokomponovanog života, baš kao i ova priča. Namera `Mačvanskih novina` je da `Radetića Maru` otrgnemo od zaborava. Prvo izdanje ove knjige objavljeno je 1894. godine na Svete Trojice, u vreme dok je Mihailo Sretenović bio učitelj u selu Sječa Rijeka kod Užica. Njenim novim `puštanjem u beli svet` želimo da ovo retko popularno delo, najčitanije u srpskoj književnosti do prvog svetskog rata, izvođeno na scenama mnogih pozorišta između dva svetska rata, izvučemo iz zaborava. Slavićemo takva dela kao što ih je slavila frula sa mačvanskih prela i igranki.

Mihailo Sretenović je duže vreme bio načelnik sreza mačvanskog. Pisao je kako oseća, a dobro je poznavao svoje Mačvane. Njegov duh je bio slobodan i stvorio je najprostodušniju priču o ljubavi na mačvanskoj ravnici. Ostavio nam je na dar život koji moramo sačuvati, bar u knjizi i snovima, jer narod bez sačuvane prošlosti nema ni budućnost. Zato vam, poštovani čitaoci, u ime našeg i vašeg lista `Mačvanske novine`, koje žele da očuvaju bogatu kulturnu baštinu Mačvana, toplo preporučujemo `Radetića Maru`.

Umro je u Beogradu 5. maja 1934. godine. Lj. Đukić
mek povez, format 14,5 x 21 cm , ćirilica , 188 strana ,