Godina izdanja: Ostalo
ISBN: Ostalo
Jezik: Srpski
Autor: Strani

Poslednji pozdrav - Vasilis Vasilikos


Naslov Poslednji pozdrav
Izdavač Zadudžbina Petar Kočić
Mjesto izdavača Banja Luka
Bibliotečka građa monografska publikacija, tekstualna građa, štampana
Naučna građa Ostala nastavna građa
Povez Meki povez
Država Bosna i Hercegovina
Jezik Srpski
Datum izdavanja 2005
Podkategorija-uža naučna oblast Priče
Štamparija Papirnica a.d Kozarska Dubica
Serija 500
Lokacija Biblioteka
Release No 24654
Originalni izdavač Zadudžbina Petar Kočić
Originalna država izdavača Bosna i Hercegovina
Originalni naslov Poslednji pozdrav
Originalni jezik Srpski

vrlo dobro ocuvano


Recenzent-1 Prole Slađana
Recenzent-2 Niškanović Miroslav
Kljucne rijeci Poslednji pozdrav
Predmetne odrednice - sve Vasilikos Vasilis-Poslednji pozdrav

Vasilis Vasilikos (grč. Βασίλης Βασιλικός, Kavala, 18. novembar 1933 – Atina, 30. novembar 2023) bio je nagrađivani grčki pisac, jedan od najpoznatijih u svetu i jedan od deset najprevođenijih grčkih pisaca. Njegov nefikcijski roman „Z” iz 1966. godine, koji govori o okolnostima ubistva poslanika iz stranke E.D.A. (Jedinstvena demokratska levica, prim. prev.) Grigorisa Lambrakisa 1963. godine, adaptiran je za bioskopsko platno 1969. godine u režiji Kostasa Gavrasa i osvojio je međunarodna priznanja sa istoimenim naslovom.

Biografija
Rođen je 18. novembra 1933. godine u Potamudiji, delu grada Kavale. Njegovih roditelji su bili poreklom sa ostrva Tasos. Njegov otac je bio advokat Nikolaos Vasilikos, koji se bavio politikom te je bio izabran za poslanika Kavale 1936. godine, a njegova majka je bila Keti Vasiliku. Vasilis Vasilikos je imao jednu sestru, Elzu Vasiliku, bivšu šampionku u stonom tenisu.

Završio je Licej Kariotakisa u Kavali, školu Valajani i američki Koledž Anatolija u Solunu. Zatim je studirao prava na Aristotelovom univerzitetu u Solunu i televizijsku režiju na dramskom odseku Univerziteta Jejl (Drama School - SRT) u Nju Hejvenu, u američkoj državi Konektikat.

Od 1967. do 1994. godine živeo je i radio u inostranstvu (Italija, Francuska, Njujork prvih 7 godina nakon što je izgnan od strane Vojne hunte), sa trogodišnjom pauzom (1981 – 1984) tokom koje je preuzeo dužnosti zamenika generalnog direktora ERT-a, dok je na vlasti bio Andreas Papandreu. Radio je kao pomoćnik reditelja u stranim produkcijama, reditelj dokumentarnih filmova, scenarista, urednik i čitač scenarija na televiziji Arte (1990-1993), novinar, pisac i prevodilac. Sarađivao je sa Nikosom Kundurosom na scenariju filma „Male Afrodite”.

Bio je ambasador Grčke u organizaciji Unesko (UNESCO) od 1996. do 2004. godine. Njegovom odlukom, Obrazovna ustanova E.S.I.E.A. (Udruženje urednika dnevnih novina Atine, prim. prev.), čiji je potpredsednik bio sve do svoje smrti, preimenovana je u Obrazovnu ustanovu ESIEA „Vasilis Vasilikos“.

Znao je engleski, francuski, italijanski i jermenski jezik. Bio je u braku sa sopranom Vaso Papandoniu i imao je jednu ćerku Evridiki. Bio je član Nacionalnog kluba navijača Pireja-Falira. Preminuo je 30. novembra 2023. u 90. godini. Njegova sahrana je obavljena na Prvom atinskom groblju 4. decembra 2023. godine.

Politička karijera
Vasilis Vasilikos je bio na čelu izborne liste koalicije koju su formirale stranka Zelenih i Demokratska levica na parlamentarnim izborima 1915. godine, kao i na parlamentarnim izborima 2019. godine, kada je izabran ispred Koalicije radikalne levice (SIRIZA) i Naprednog saveza. Bio je poslanik od 7. jula 2019. do 22. aprila 2023. godine.

Priznanja
Počasni doktor nauka Univerziteta u Patri na Katedri za filologiju
Orden umetnosti i književnosti od Republike Francuske (1984)
Član Međunarodnog parlamenta pisaca sa sedištem u Strazburu
Član udruženja francuskih književnika (Maison des Ecrivains) u Francuskoj (1990-1993)
Nagrada dvanaest grčkih književnika (1954, 1962)
Državna nagrada za najbolju pripovetku (1980) - nije je prihvatio
Velika nagrada za književnost Ministarstva za kulturu i sport (1. decembar 2017)
Dela
Vasilikos je pisao romane, novele, pripovetke, pozorišna dela i poeziju. Njegova najpoznatija dela su: Jasonova priča (1953), Mitologija Amerike (1964), Monarh (1973), Harpun (1998), Žrtve mira (1956), Fotografije (1964), Ζ (1966), Mrtvozornik (1976), Smrt Amerikanca (1999) i druga[1]. Njegove knjige su prevedene na 33 jezika širom sveta, kao i na Brajevu azbuku.


(kutija 2)