ISBN: Ostalo
Godina izdanja: 1960
Jezik: Srpski
Autor: Strani

Mihail Šolohov Uzorana ledina 1 - 2
Tvrdi povez

Uvod u roman „Uzorana ledina I deo“ – Mihail Šolohov
Roman „Uzorana ledina I deo“, delo Mihaila Aleksandroviča Šolohova, donosi dubok i detaljan prikaz života i borbe Kozaka u ruskim stepama. Ovaj klasik svetske književnosti, koji je proslavio Šolohova kao jednog od najvećih ruskih pisaca, povezuje emotivne portrete ljudi sa istorijskim prelomima tog doba.

Radnja romana: priča o ruskim stepama i ljudskoj snalažljivosti
Kroz upečatljive opise prirode i slojevite likove, Šolohov u Uzoranom ledinu oživljava svet koji je istovremeno surov i prepun nade. Pratimo živote običnih ljudi dok se bore s političkim i ekonomskim izazovima u periodu velikih promena. Ova knjiga odiše autentičnošću zahvaljujući Šolohovljevoj povezanosti sa običajima i načinom života Kozaka.

Ključne teme i poruke romana
Roman istražuje univerzalne teme poput opstanka, ljudske solidarnosti i povezanosti čoveka s prirodom. Uz to, reflektuje izazove političkih i ekonomskih tranzicija kroz ljudske sudbine.

Recenzije i značaj dela
Mihail Šolohov je za svoj rad dobio Nobelovu nagradu za književnost 1965. godine, što potvrđuje univerzalni značaj njegovih dela. Iako su debate o njegovom autorstvu knjige „Tihi Don“ i dalje prisutne, one samo doprinose misterioznosti i veličini ovog pisca.

Za koga je idealna „Uzorana ledina I deo“?
Ovaj roman je savršen za ljubitelje istorijske i klasične književnosti, kao i za one koje fascinira autentično prikazivanje života običnih ljudi u turbulentnim vremenima.

Putovanje kroz ruske stepe u romanu „Uzorana ledina II deo“
Mihail Šolohov nas ponovo vodi kroz nepregledne ruske stepe u drugom delu romana Uzorana ledina. Ovaj nastavak osvetljava dublje konflikte i unutrašnje borbe glavnih junaka dok se suočavaju s izazovima vremena. Njegov jedinstven stil, bogat detaljima i simbolikom, potvrđuje Šolohova kao jednog od najvažnijih pisaca 20. veka.

Radnja romana: priča o snazi naroda i prirodi
U ovom delu, Šolohov se fokusira na sudbine ljudi koji su vezani za zemlju i tradiciju, ali ih okolnosti teraju na prilagođavanje i promene. „Uzorana ledina II deo“ oslikava kako političke i ekonomske promene utiču na svakodnevni život, dok likovi balansiraju između očuvanja identiteta i nužnosti preživljavanja.

Ključne teme: priroda, tradicija i ljudska istrajnost
Šolohov sa velikom pažnjom istražuje teme poput povezanosti čoveka sa prirodom, tradicije kao oslonca u nesigurnim vremenima i kolektivne snage zajednice. Kroz priču o Kozacima, ovaj roman pruža univerzalne poruke koje se mogu primeniti i danas. Detaljnije informacije o autoru i njegovom književnom stvaralaštvu pročitajte na stranici Muzeja Šolohova (na ruskom jeziku).

Recenzije i uticaj romana
Drugi deo romana Uzorana ledina često je hvaljen zbog svoje dubine i realističnih prikaza društvenih promena. Kao i prvi deo, delo je značajan doprinos književnosti koji inspiriše brojne analize i diskusije širom sveta.

Za koga je namenjena knjiga „Uzorana ledina II deo“?
Ovaj roman je idealan za ljubitelje istorijske fikcije, duboko osmišljenih priča i one koje privlači autentični prikaz života u turbulentnim vremenima

Михаил Александрович Шолохов (24. мај 1905 — 21. фебруар 1984), био је совјетски књижевник и добитник Нобелове награде за књижевност.

Биографија
Рођен је 24. маја 1905. у засеоку Крусилину, близу варошице Вјошенска, на Дону и на њему је провео готово цели живот, те је тако веома добро познавао живот донских козака. Сам је рекао: „Рођен сам на Дону, тамо похађао школу, формирао се као човек и као писац“. Шолохов, међутим, није био Козак: Његова мајка, Анастасија Даниловна Церњикова (1871—1942), била је по оцу Рускиња, а мајка јој је једним делом била Татарка; отац му је био трговац, Рус, Александар Михајлович Шолохов (1865—1925). Његова мајка је прво била удата за козачког гардисту Степина Кузњецова.

Михаил је због тога имао много потешкоћа — исмејавали су га, јер није могао носити очево презиме, све док први мајчин муж није умро. Како су били досељеници на Дон, ни Церњикови, ни Шолохови нису имали привилегован статус, иако су живели и понашали се попут других Козака. Добитник је готово свих совјетских књижевних награда, а 1965. добио је и Нобелову награду за књижевност, за дело Тихи Дон. Умро је 21. фебруара 1984.

Дела
Приче са Дона
Азурна степа
Човекова судбина
Тихи дон
Узорана ледина
Они су се борили за отаџбину