Cena: |
Stanje: | Polovan sa vidljivim znacima korišćenja |
Garancija: | Ne |
Isporuka: | Pošta CC paket (Pošta) Lično preuzimanje |
Plaćanje: | Tekući račun (pre slanja) Lično |
ISBN: Ostalo
Godina izdanja: 1946
Jezik: Srpski
Autor: Strani
Pre kupovine obavezno pogledati uslove prodaje!
Žutilo. Mekane korice. Ima posvetu. Korišćena.
(1904‒1912) је роман у 10 томова Ромена Ролана за који је добио Прик Фемина 1905. и Нобелову награду за књижевност 1915. На енглески га је превео Гилберт Цаннан .
Прва четири тома се понекад групишу као Јеан-Цхристопхе , следећа три као Јеан-Цхристопхе а Парис , а последња три као Ла фин ду воиаге („Крај путовања“).
Л`Аубе (`Зора`, 1904)
Ле Матин (`Јутро`, 1904)
Л`Адолесцент (`Младост`, 1904)
Ла Револте (`Побуна`, 1905)
Ла Фоире сур ла плаце („Пијаца“, 1908)
Антоанета (1908)
Данс ла маисон (`Кућа`, 1908)
Лес Амиес (`Љубав и пријатељство`, 1910)
Ле Буиссон ардент (`Тхе Бурнинг Бусх`, 1911)
Ла Ноувелле Јоурнее (`Нова зора`, 1912)
Енглески преводи су се појавили између 1911. и 1913. године.
Плот
Централни лик, Жан-Кристоф Крафт, је француски музичар немачког порекла, генијални композитор чији је живот приказан од колевке до гроба. Он пролази кроз велике невоље и духовне борбе, балансирајући свој понос у сопственим талентима са неопходношћу да зарађује за живот и брине о онима око себе. Мучен неправдама против својих пријатеља, приморан да побегне у неколико наврата као резултат његовог сукоба са ауторитетом и сопственом савешћу, он коначно проналази мир у забаченом углу Швајцарске пре него што се тријумфално вратио у Париз деценију касније.
Критика
Иако је Ролан први пут осмислио ово дело у Риму у пролеће 1890. године, озбиљно је почео 1903. након што је објавио биографију Бетовена . Писмо од 13. септембра 1902. открива његове планове:
Мој роман је прича о животу, од рођења до смрти. Мој херој је велики немачки музичар који је стицајем околности био приморан да оде са 16-18 година, да живи ван Немачке у Паризу, Швајцарској итд. Радња је данашња Европа [...] Да сричамо, јунак је Бетовен у савременом свету.
Али у свом предговору Данс ла маисон , објављеном 1909. године, Ролланд је негирао да је писао роман у традиционалном смислу, већ „музички роман“ у којем емоције, а не класична радња , диктирају ток догађаја. „Када видите човека, да ли се запитате да ли је он роман или песма? [...] Жан-Кристоф ми је одувек изгледао као да тече као река; то сам рекао од првих страница.“ Ово је сковало термин роман-флеуве (речни роман), који се од тада примењује на друге секвенце романа у истом стилу.
Многи појединачни томови одступају од приче о Краффту и фокусирају се на друге ликове. Ролан је био обожавалац Лава Толстоја , и, као и у Рату и миру , веома велики део дела посвећен је ауторовим размишљањима о различитим темама: музици, уметности, књижевности, феминизму, милитаризму, националном карактеру и друштвеним променама у Трећој републици , које се углавном приписују Крафту, иако је са својим композитором делио многе песме. Многи читаоци су критиковали дидактичке аспекте Жан-Кристофа . У својој великој употреби стварних детаља, Ролланд је следио методе претходника природњака са којима је иначе имао мало заједничког.