ISBN: Ostalo
Godina izdanja: 1988
Jezik: Srpski
Autor: Strani

Autor - osoba Schnitzler, Arthur, 1862-1931 = Šnicler, Artur, 1862-1931
Kafka, Franz, 1883-1924 = Kafka, Franc, 1883-1924
Brust, Alfred, 1891-1914
Naslov U kolu / Artur Šnicler ; Čuvar grobnice / Franc Kafka ; Vukovi / Alfred Brust ; [preveo Borivoj Gerzić]
Hrptni naslov Tri drame
Vrsta građe drama
Ciljna grupa odrasli, ozbiljna (nije lepa knjiž.)
Jezik srpski
Godina 1988
Izdavanje i proizvodnja Beograd : Trorog, 1988 (Beograd : Grafički atelje Dereta)
Fizički opis 136 str. ; 20 cm
Drugi autori - osoba Gerzić, Borivoj
(Broš.)
Napomene Izv. stv. nasl.: Reigen : Zehn Dialoge / A. Schnitzler; Der Gruftwächter / F. Kafka; Die Wölfe : Ein Winterstüd / A. Brust
Kor. i hrpt. stv. nasl.: Tri drame / Kafka, Šnicler, Brust
Sve tri drame prevedene s engleskog (napomena) bez navođenja naslova, a u impresumu dati naslovi originalnih nemačkih tekstova
Tiraž 500.

Negde u pustim krajevima Istočne Pruske žive seoski sveštenik Fridrih Tolkening i njegova žena Anita. Blagi pastor nemoćan je da se odupre demonsko snazi svoje supruge. BRUSTOV komad postaje otvoreni sukob između duha tela, napad na hrišćanstvo koje sputava telo i demonstracija čežnje za punim životom. Jedne noći sveštenikova žena u ekstazi uvodi vuka u svoju spavaću sobu...

Na graničnoj liniji između „ljudske sfere i one druge”, u još jednom bezimenom zamku, u nepoznatoj zemlji i neodređenom vremenu, KAFKA suočava jednog princa, koji je na neobičan način povezan sa svojim umrlim precima, sa čuvarem porodične grobnice. Njihov susret pretvara se u gotovo sokratovski dijalog koji, međutim, uprkos prisustva mirne i razborite logike jedino uspeva da pokaže teškoće u dopiranju do krajnje istine.

Daleko ispred svoga vremena, ŠNICLEROV komad je izazvao antisemitske nerede u Berlinu i uzbunu u Beču. „Kolo polnosti”, kako je kasnije nazvan ovaj komad, jeste bizaran presek kroz bečko društvo s kraja 19. veka. Deset likova – u seksualnom lancu – otvaraju problem seksualne odgovornosti. U sudskom procesu autor je optužen zbog „pornografije”, posle čega zabranjuje izvođenje komada u Evropi sve do svoje smrti.

BELEŠKE O PISCIMA
ARTUR ŠNICLER (Arthur Schnitzler, 1862–1931), rođen u Beču, u uglednoj jevrejskoj porodici. Po završetku studija medicine, posvetio se književnosti. Veoma zainteresovan za psihijatriju i zaokupljen psihologijom podsvesti. U svojim dramama i pričama često je prikazivao svakidašnji građanski život srednje i više klase bečkog društva u prvoj deceniji 2o. veka. Majstor kratke scene i živog dijaloga. Vešt psiholog i suptilan moralista, hroničar raspoloženja i intriga, javnih događaja, afera i prevara u bečkom društvu toga vremena. Nazvan pesnikom agonije Beča. Njegovo pisanje izazivalo je malograđanski buržoaski moral i zbog toga je pretrpeo mnogo ličnih uvreda i napada. Najznačajnija dramska delà: ciklus jednočinki Anatol (Anatol, 1890), drame: Ljubakanje (Liebelei, 1895), Zeleni Kakadu (Der grüne Kakadu, 1899), U kolu (Reigen, 1900), Daleka zemlja (Das weite Land, 1911), Profesor Bernardi (Professor Bernhardi, 1913).

FRANC KAFKA (Franz Kafka, 1883–1924), nemački pisac jevrejskog porekla, za života gotovo neshvaćen. Studirao prava, zatim godinama savesno radio u jednom praškom osiguravajućem društvu. Slabog zdravlja, bolesno osetljiv i u stalnom sukobu sa porodicom – pogotovo sa despotskim ocem. Nerešen odnos sa ženama. Umro u sanatorijumu kraj Beča, od tuberkuloze. Moderna svetska književnost nezamisliva je bez njega. Značajnija delà: pripovetke: Presuda (Das Urteil, 1912), Preobražaj (Die Verwandlung, 1912), romani: Amerika (Amerika, 1913), Proces (Prozess, 1914), Zamak (Das Schloss, 1922), Dnevnici (Tagebücher, 1910–1924).

ALFRED BRUST (Alfred Brust, 1891–1934), rođen u Insterburgu, Istočna Pruska. Usamljena pojava u nemačkoj literaturi. Blizak ekspresionistima. Pisac pesama, priča, romana i drama. 1910. izvedene su mu prve drame sa relativnim uspehom. Kasnije radio u časopisima, 1915. vojnik, 1916 –1918. cenzor u odeljenju za štampu. Od 1919. živeo kao slobodan pisac. Uprkos početnih uspeha njegovih dramskih delà, morao je tokom života da se bori sa siromaštvom i umro je u 43. godini zbog loše lečene tuberkuloze pluća. Glavne teme Brustovih komada su: dualizam između duhovnih žudnji i nagona, problemi seksualiteta, odnos prirode i duha, tela i duše. Ekspresivnim jezikom, složenom simbolikom i ekstremnom upotrebom poetskih sredstava on rasteže okvire tadašnjih dramaturških mogućnosti. Brustova radikalnost u rešenjima pojedinih problema i otvoren pristup nekim večnim tabu-temama (u Vukovima), poniranja u dubine ljudske duše, te svežina i autentičnost njegovih likova svrstavaju ga u red značajnih, a nepravedno zapostavljenih nemačkih dramskih pisaca ovoga veka. Važnije drame: Večiti čovek (Der ewige Mensch, 1919), Boj svetih zemalja (Die Schlacht der Heilande, 1920), Riba koja peva (Der singende Fisch, 1921), Kordatus (Cordatus, 1921), trilogija Tolkening (Vukovi/Die Wölfe/1921, Crvi /Die Würmer/1924, Feniks, /Der Phönix/1924).
MG52 (N)