Godina izdanja: 1986
ISBN: 86-21-00005-9
Jezik: Srpski
Autor: Strani

Autor - osoba Ibsen, Henrik, 1828-1906 = Ibsen, Henrik, 1828-1906
Naslov Drame. 1, Lutkina kuća, Sablasti, Divlja patka / Henrik Ibzen ; [priredio Josip Lešić ; prevela Zeina Mehmedbašić]
Vrsta građe drama
Jezik hrvatski, srpski
Godina 1986
Izdanje [2. izd.]
Izdavanje i proizvodnja Sarajevo : `Veselin Masleša`, 1986 (Novi Sad : Budućnost)
Fizički opis 324 str. ; 21 cm
Drugi autori - osoba Lešić, Josip, 1929-1993 = Lešić, Josip, 1929-1993
Mehmedbašić, Zeina = Mehmedbašić, Zeina
Zbirka ǂBiblioteka ǂArs. Lektira
Napomene Prevod dela: Ein Puppenheim; Gespenster; Die Wildente
Ibzenove drame / Josip Lešić: str. 5-103.
Predmetne odrednice Ibzen, Henrik, 1828-1906 – Drame

Autor - osoba Ibsen, Henrik, 1828-1906 = Ibsen, Henrik, 1828-1906
Naslov Drame. 2, Rosmersholm, Heda Gabler, Jon Gabrijel Borkman / Henrik Ibzen ; [priredio Josip Lešić ; prevela Zeina Mehmedbašić]
Vrsta građe drama
Ciljna grupa odrasli, opšte (lepa književnost)
Jezik hrvatski, srpski
Godina 1986
Izdanje [2. izd.]
Izdavanje i proizvodnja Sarajevo : `Veselin Masleša`, 1986 (Novi Sad : Budućnost)
Fizički opis 264 str. ; 21 cm
Drugi autori - osoba Lešić, Josip, 1929-1993 = Lešić, Josip, 1929-1993
Mehmedbašić, Zeina = Mehmedbašić, Zeina
Zbirka Biblioteka Ars. Lektira
ISBN 86-21-00019-9
Napomene Prevod dela: Rosmersholm; Hedda Gabler; John Gabriel Borkman
Bibliografija: str. 259-160
Ibzenove drame na scenama jugoslovenskih pozorišta : hronologija izvođenja 1878-1918: str. 261-264.
Predmetne odrednice Ibzen, Henrik, 1828-1906 – Drame

Henrik Ibsen (norv. Henrik Ibsen; Skien, 20. mart 1828 – Oslo, 23. maj 1906) je bio norveški dramski pisac.
Potiče iz trgovačke porodice u Skienu u Norveškoj. Sa 15 godina 1843. godine prešao je u susedni Grimstad, da bi izučio za apotekara. Tu je ostao do 1850. godine i već tada uveliko piše, osim poezije i prvu dramu „Katilina“. Dramski prvenac veliča revolucionarni duh a objavio ga je pod pseudonimom. Iz Grimstada odlazi 1850. godine u Kristijaniju da bi studirao medicinu. Ali već 1851. godine na zauzimanje poznatog violiniste Ole Bula dobija najpre rediteljsko pa upravničko mesto u novootvorenom Narodnom pozorištu u Bergenu. Bio je u delikatnoj obavezi da svake godine napiše jedan pozorišni komad, koji će se 2. januara na toj pozornici izvoditi. Ibzen je proveo u upravničkoj stolici šest godina, a samo je 1854. godine imao uspeh sa dramom. Napustio je Bergen 1857. godine i prešao u Kristijaniju (Oslo), gde je postao upravnik Norveškog pozorišta. Međutim i tu se nije zadržao jer je pozorište bankrotiralo 1862. godine. Napisao je 1858. godine u Kristijaniji pozorišno delo „Pohod na sever“, koje se izvodilo i u vojvođanskim pozorištima.
Sa državnom stipendijom krenuo je u tuđinu 1864. godine. Sa prekidima se bavio u Rimu, Drezdenu i Minhenu (po drugi put 1886-1892). Napustio je Norvešku 1864. godine i nakon 27 godina provedenih u Italiji i Nemačkoj, vratio se u zemlju 1892. godine stekavši veliki ugled. U svojim dramama je analizirao moralne nedostatke modernog društva. Svoje poslednje četiri drame napisao je u Norveškoj, a 1900. godine živeći u Kristijaniji je doživeo prvi od serije moždanih udara i tada se povlači iz javnog života.
Stvaralaštvo
U prvom stvaralačkom periodu preovlađuje nacionalni romantizam, koga se on postepeno oslobađa. Glavna dela ovog perioda su: Pretendenti na presto, delo prožeto sumnjom u pesnički poziv, sumnjom koja će, uz sukob želja i mogućnosti, ostati osnovni motiv njegovog celokupnog stvaralaštva. Taj period završava dramom Brand, u kojoj autor izlaže etički kredo ”sve ili ništa”, radikalan ali apstraktan zahtev koji se nije odnosio ni na kakvu konkretnu društvenu akciju, i dramom Per Gint, najsloženijim delom norveške književnosti, ujedno i poslednjom dramom koju je napisao u stihu.
Dramom Savez mladih, sa tematikom iz savremenog života, Ibsen najavljuje svoju kritičko-realističku fazu koju čine Stubovi društva (kritika bezočnosti građanskog društva), Lutkina kuća (kritika položaja žene u društvu), Aveti (problem krivice i praštanja) i Narodni neprijatelj (gušenje istine koja smeta građanskom sloju). Te četiri drame je napisao pod uticajem stava danskog kritičara Georga Brandesa i njegovog poziva na stvaranje društveno angažovane književnosti, i njima je izazvao veliku pažnju. Njih povezuje oštra kritika dvostrukog morala. Zbog njegove oštre osude licemerja i nekih ključnih vrednosti građanskog društva, kao što su brak i volja većine, nordijska pozorišta su odbijala da igraju više njegovih komada. Za prvo izvođenje Lutkine kuće u Nemačkoj, morao je da napiše nov završetak u kome se Nora sa pokajanjem vraća mužu i deci, dok su Aveti prvo izvedene 1882. godine u Čikagu, a tek 1890. godine u Bergenu u Norveškoj.
Sredinom osamdesetih godina devetnaestog veka njegove drame se više usredsređuju na pojedinca i njegovu sudbinu sa bitnim elementima simbolizma. Te poslednje drame, ukupno osam, često se nazivaju psihološkim. U njima sukob sna i stvarnosti postaje nerazrešiv. U Divljoj patki izlaz je u bekstvu u svet mašte, u Rosmersholmu izlaz je samoubistvo. Sličan krug motiva povezuje njegove sledeće drame: Gospođa s mora, Heda Gabler, Graditelj Sulnes, Mali Ejolf, Jun Gabriel Borkman i Kad se mrtvi probudimo. U poslednjim dramama se vraća temi smisla umetničkog poziva uvek iznova preispitujući da li je vredno žrtvovati stvarni život zarad umetnosti.
Njegov dramski opus značio je izuzetno mnogo za razvoj evropske i svetske realističke drame sa temama iz građanskog života, a taj se uticaj oseća i danas. O popularnosti i značaju Ibsenovog dela govori podatak da su se njegove drame 1877. godine igrale u pet pozorišta u Berlinu u jednoj jedinoj nedelji.
On je u svojim delima stavljao lik potlačene žene u društvu koje im ne daje nikakva prava. Samim tim, Ibzen brani žene i žestoko se bori za njih. Optuživao je moderno društvo koje je lažno i koje je zaronilo u tradicionalne norme. „Supruga u komadu završava tako što nema pojma šta je ispravno, a šta pogrešno… Žena ne može da bude ono što jeste u modernom društvu, uz zakone koji su doneli muškarci i uz tužioce i sudije koji procenjuju žensko ponašanje sa muškog stanovišta“.
Dela
Katilina, (1850)
Gospođa Inger iz Estrota (Fru Inger til Østeraad, 1855)
Praznik u Solhaugu, (1856)
Ratnici na Helgolandu (Hærmændene paa Helgeland, 1858)
Komedija ljubavi (Kjærlighedens Komedie, 1862)
Borba za tron/Pretendenti na presto (Kongs-Emnerne, 1863)
Brand (1866)
Per Gint (Peer Gynt, 1867)
Savez mladih (De unges Forbund, 1869)
Cezar i Galilejci (Kejser og Galilæer, 1873)
Stubovi društva (Samfundets Støtter, 1877)
Lutkina kuća ili Nora (Et Dukkehjem, 1879)
Aveti (Gengangere, 1881)
Narodni neprijatelj (En Folkefiende, 1882)
Divlja patka (Vildanden, 1884)
Romersholm (1886)
Gospođa s mora (Fruen fra Havet, 1888)
Heda Gabler (Hedda Gabler, 1890)
Graditelj Sulnes (Bygmester Solness, 1892)
Mali Ejolf, (1894)
Jon Gabriel Borkman (1896)
Kad se mi mrtvi probudimo (Naar vi døde vågner, 1899)
MG141 (N)