ISBN: Ostalo
Godina izdanja: 2001.
Autor: Domaći
Jezik: Srpski

Rende, 2001.

Dva prozna teksta jednog od prvih i najistaknutijih gej aktivista kod nas, tragično preminulog Dejana Nebrigića.

„Sve mi to ide, manje-više, na živce. Čitav taj grad. Tamo gde bih najradije otišao, to je suviše opasan kvart. A tamo gde mi se uopšte ne ide, mogu sasvim slobodno da se krećem. Prijatelj kod kog sam odseo upozorava me da bi najpametnije bilo da kupim još jedan novčanik. Kaže: „To svi mi radimo. Tako je bezbednije.“ Svi, naime, nose sa sobom dva novčanika – jedan pravi sa „plastičnim novcem“ i jedan u kojem je 20$, što ga bez reči ustupaju svakome ko im ga na ulici zatraži, a u ruci drži revolver ili, češce, nož…“

„New York, New York! Sećam se jednog (ne)svakidašnjeg događaja. Uljuljkan u udobnu fotelju otmenog stana u centru Dorćola, ispijajuci Earl Gray sa eteričnim uljima daleke thank-you-India, vodio sam jedan sasvim učeni dijalog sa svojom dragom prijateljicom V. V. o budućnosti istorije književnosti u Srbiji… „ – Dušan Maljković

Dejan Nebrigić bio je jedan od prvih i najistaknutijih gej aktivista u Srbiji, pisac i pozorišni kritičar. Po obrazovanju je bio književnik i filozof. Uredio je nekoliko feminističkih zbornika i publikacija, redigovao više knjiga i časopisa, objavio mnoštvo pozorišnih kritika, eseja i kraćih proznih tekstova. Tokom 1997. godine objavljivao je u časopisu Symposion u nastavcima gej roman Pariz - Njujork, zatim (para)filozofski tekst Lavirintski rečnik (1998), a tokom 1998. i 1999. godine objavljuje Jutarnji dnevnik, poslednji prozni rad.[3]

Tokom 1998. godine je ko-osnivač i izvršni direktor Kampanje protiv homofobije i prvi u istoriji pravnog života u Srbiji koji je pokrenuo je sudski spor zbog homofobije. Ubijen je 1999. godine, na svoj rođendan, u svom stanu u Pančevu.[3]