pregleda

ČISTE RUKE * OREST - Jovan Hristić


Cena:
740 din
Stanje: Polovan bez oštećenja
Garancija: Ne
Isporuka: Pošta
Post Express
Lično preuzimanje
Plaćanje: Tekući račun (pre slanja)
Lično
Grad: Sombor,
Sombor
Prodavac

milanpucar (17061)

PREMIUM član
Član je postao Premium jer:
- ima 100 jedinstvenih pozitivnih ocena od kupaca,
- tokom perioda od 6 meseci uplati minimum 20.000 dinara na svoj Limundo račun.

100% pozitivnih ocena

Pozitivne: 41007

  Pošalji poruku

Svi predmeti člana


Kupindo zaštita

Godina izdanja: Ostalo
ISBN: Ostalo
Autor: Domaći
Jezik: Srpski

ČISTE RUKE * OREST - Jovan Hristić
Progres Novi Sad 1962
135 str

Јован Христић (Београд, 26. август 1933 — Сремска Каменица, 20. јун 2002) био је српски песник, драмски писац, есејиста, књижевни и позоришни критичар, преводилац, уредник Књижевности, листа Данас и уредник у ИРО Нолит.[1][2]

Јован Христић
Jovan hristic.jpg
Јован Христић
Пуно име
Јован Христић
Датум рођења
26. август 1933.
Место рођења
Београд, Краљевина Југославија
Датум смрти
20. јун 2002. (68 год.)
Место смрти
Сремска Каменица, СР Југославија
Биографија Уреди

Јован Христић је рођен 26. августа 1933. године у Београду.[2] Матурирао је у Другој мушкој гимназији, заједно са Слободаном Селенићем. Студирао је архитектуру и филозофију. На Филозофском факултету дипломирао је 1958. године. Био је редовни професор на Факултету драмских уметности и предавао драматургију свим генерацијама од 1967. године.[1]

Заступник је модерне српске лирике; у драмама покушава да кроз општепознате ликове из класике проговори о вечним проблемима који муче и савременог човека; у есеју испитује модерне појаве и облике у књижевности и уметности.

Добитник је две Стеријине награде за драму, Стеријине награде за театрологију, Награде Исидора Секулић за критику, Награде Ђорђе Јовановић за критику, Награде Милан Ракић, Награде књижаре ”Павле Бихаљи” за најбољу песничку књигу године 1993, Нолитове, Борбине и Винаверове награде.

У августу 2001. године добио је међународну награду „Стјепан Митров Љубиша“.[3]

Умро је у Сремској Каменици 20. јуна 2002. године.[1]

Јован Христић био је праунук Филипа Христића, по сину Јовану Христићу.[3]

Дела Уреди

Књиге песама Уреди
Дневник о Улису (1954)
Песме 1952-1959 (1959)
Александријска школа (1963)
Старе и нове песме (1988)
Нове и најновије песме (1993)
Сабране песме (1996),
Сабране песме (2002)
У тавни час – постхумно (2003)
Драме Уреди
Чисте руке (1960)
Орест (1961)
Савонарола и његови пријатељи (1965)
Седморица: данас (1968)
Тераса (1972)
Књиге критика, студија и огледа Уреди
Поезија и критика поезије (1957)
Поезија и филозофија (1964)
Облици модерне књижевности (1968)
Позориште, позориште (1976)
Чехов, драмски писац (1981)
Позориште, позориште II (1982)
Студије о драми (1986)
Позоришни реферати (1992)
Есеји (1994)
Позоришни реферати II (1996)
О трагедији (1998)
О трагању за позориштем (2002)
Изабрани есеји – постхумно (2005)
Критичка проза Уреди
Професор математике и други есеји (1988)
Професор математике и други други есеји (1997)
Тераса на два мора - постхумно (2002)
Литература Уреди

Марко Магарашевић, Светлости књижевности, Београд, Идеа, 1991.
Јован Ћирилов, Драмски писци, моји савременици: портрети, Нови Сад, Стеријино позорје, 1989.
Радомир Путник, Читајући изнова: огледи из драматургије и театрологије, Нови Сад, Стеријино позорје, 1990.
Слободан Ракитић, Песник Јован Христић, Књижевне новине, година 43, бр. 790. pp. 14
Петар Милосављевић, Традиција и авангардизам, Нови Сад, Матица српска, 1968.
Михајло Пантић, Човек није сам ни у осећањима, Књижевне новине, година 42, бр. 779. pp. 12-13
Гордан М. Маричић, Антички мотиви у драмама Јована Христића и Велимира Лукића – докторска дисертација, Београд, 1999.

HOD. L.

Knjige šaljem isključivo nakon uplate na moj račun u Intesa banci, na način koji odgovara kupcu, a u okviru mogućnosti koje sam naveo.
Ne šaljem INOSTRANSTVO od nedavno knjige idu na carinu.




Predmet: 73117669
ČISTE RUKE * OREST - Jovan Hristić
Progres Novi Sad 1962
135 str

Јован Христић (Београд, 26. август 1933 — Сремска Каменица, 20. јун 2002) био је српски песник, драмски писац, есејиста, књижевни и позоришни критичар, преводилац, уредник Књижевности, листа Данас и уредник у ИРО Нолит.[1][2]

Јован Христић
Jovan hristic.jpg
Јован Христић
Пуно име
Јован Христић
Датум рођења
26. август 1933.
Место рођења
Београд, Краљевина Југославија
Датум смрти
20. јун 2002. (68 год.)
Место смрти
Сремска Каменица, СР Југославија
Биографија Уреди

Јован Христић је рођен 26. августа 1933. године у Београду.[2] Матурирао је у Другој мушкој гимназији, заједно са Слободаном Селенићем. Студирао је архитектуру и филозофију. На Филозофском факултету дипломирао је 1958. године. Био је редовни професор на Факултету драмских уметности и предавао драматургију свим генерацијама од 1967. године.[1]

Заступник је модерне српске лирике; у драмама покушава да кроз општепознате ликове из класике проговори о вечним проблемима који муче и савременог човека; у есеју испитује модерне појаве и облике у књижевности и уметности.

Добитник је две Стеријине награде за драму, Стеријине награде за театрологију, Награде Исидора Секулић за критику, Награде Ђорђе Јовановић за критику, Награде Милан Ракић, Награде књижаре ”Павле Бихаљи” за најбољу песничку књигу године 1993, Нолитове, Борбине и Винаверове награде.

У августу 2001. године добио је међународну награду „Стјепан Митров Љубиша“.[3]

Умро је у Сремској Каменици 20. јуна 2002. године.[1]

Јован Христић био је праунук Филипа Христића, по сину Јовану Христићу.[3]

Дела Уреди

Књиге песама Уреди
Дневник о Улису (1954)
Песме 1952-1959 (1959)
Александријска школа (1963)
Старе и нове песме (1988)
Нове и најновије песме (1993)
Сабране песме (1996),
Сабране песме (2002)
У тавни час – постхумно (2003)
Драме Уреди
Чисте руке (1960)
Орест (1961)
Савонарола и његови пријатељи (1965)
Седморица: данас (1968)
Тераса (1972)
Књиге критика, студија и огледа Уреди
Поезија и критика поезије (1957)
Поезија и филозофија (1964)
Облици модерне књижевности (1968)
Позориште, позориште (1976)
Чехов, драмски писац (1981)
Позориште, позориште II (1982)
Студије о драми (1986)
Позоришни реферати (1992)
Есеји (1994)
Позоришни реферати II (1996)
О трагедији (1998)
О трагању за позориштем (2002)
Изабрани есеји – постхумно (2005)
Критичка проза Уреди
Професор математике и други есеји (1988)
Професор математике и други други есеји (1997)
Тераса на два мора - постхумно (2002)
Литература Уреди

Марко Магарашевић, Светлости књижевности, Београд, Идеа, 1991.
Јован Ћирилов, Драмски писци, моји савременици: портрети, Нови Сад, Стеријино позорје, 1989.
Радомир Путник, Читајући изнова: огледи из драматургије и театрологије, Нови Сад, Стеријино позорје, 1990.
Слободан Ракитић, Песник Јован Христић, Књижевне новине, година 43, бр. 790. pp. 14
Петар Милосављевић, Традиција и авангардизам, Нови Сад, Матица српска, 1968.
Михајло Пантић, Човек није сам ни у осећањима, Књижевне новине, година 42, бр. 779. pp. 12-13
Гордан М. Маричић, Антички мотиви у драмама Јована Христића и Велимира Лукића – докторска дисертација, Београд, 1999.

HOD. L.
73117669 ČISTE RUKE * OREST - Jovan Hristić

LimundoGrad koristi kolačiće u statističke i marketinške svrhe. Nastavkom korišćenja sajta smatramo da ste pristali na upotrebu kolačića. Više informacija.