U romanu „Brodolom” autor se bavi kultom porodice u Indiji i težnjom za ostvarenjem porodičnog ideala. Glavni junak, Rameš, odlazi brodom na svoje ugovoreno venčanje ali brod kojim je putovao tone… Crtajući taj problem u svetlu običaja i tradicije svoje zemlje, Tagore otkriva čitav jedan novi svet, dalek po svojim spoljašnjim pojavama, ali blizak, privlačan i prisan po svojim osnovnim ljudskim doživljajima, stremljenjima i problemima. Ljubav je glavna tema svih Tagorinih dela: ljubav prema ženi, prema deci, prema prirodi, prema životu uopšte. Žena kao najlepše i najneposrednije oličenje života ima počasno mesto u Tagorinom delu. Čovek je svuda traži i svuda pronalazi. Toliko mu je potrebna da mu se čini da ju je video u snu pre nego što se s njom upoznao ili da je bila njegova u nekom ranijem životu. Rabindranat Tagore (1861 — 1941) bio je indijski književnik, dramaturg i filozof. Napisao je više od 1.000 poema, 24 drame, osam romana, više od 2.000 pesama, veliki broj eseja i druge proze. Njegova poezija se odlikuje jednostavnošću emocija, eseji jačinom misli, a romani društvenom svešću. Zadivljen prirodom i njenim detaljima, svoje prve pesme napisao je u svojoj osmoj godini. Do sedamnaeste godine života obrazovao se kod kuće, kada je na očevo insistiranje otišao u Englesku i da bi studirao prava. Studije u Engleskoj nije dovršio, već se vratio u Indiju i opredelio za književnost. Najznačajnija dela su mu zbirke pesama „Gradinar“ i „Gitandžali“, a od romana „Brodolom“. Godine 1913. dobio je Nobelovu nagradu za književnost.