Cena: |
Želi ovaj predmet: | 2 |
Stanje: | Polovan bez oštećenja |
Garancija: | Ne |
Isporuka: | BEX Pošta DExpress Post Express Lično preuzimanje |
Plaćanje: | Tekući račun (pre slanja)
Ostalo (pre slanja) Pouzećem Lično |
Grad: |
Novi Sad, Novi Sad |
Godina izdanja: Ostalo
ISBN: Ostalo
Autor: Domaći
Jezik: Srpski
lepo očuvano
drame
Јован Христић (Београд, 26. август 1933 — Сремска Каменица, 20. јун 2002) био је српски песник, драмски писац, есејиста, књижевни и позоришни критичар, преводилац, уредник Књижевности, листа Данас и уредник у ИРО Нолит.[1][2]
Јован Христић
Jovan hristic.jpg
Јован Христић
Пуно име
Јован Христић
Датум рођења
26. август 1933.
Место рођења
Београд, Краљевина Југославија
Датум смрти
20. јун 2002. (68 год.)
Место смрти
Сремска Каменица, СР Југославија
Биографија Уреди
Јован Христић је рођен 26. августа 1933. године у Београду.[2] Матурирао је у Другој мушкој гимназији, заједно са Слободаном Селенићем. Студирао је архитектуру и филозофију. На Филозофском факултету дипломирао је 1958. године. Био је редовни професор на Факултету драмских уметности и предавао драматургију свим генерацијама од 1967. године.[1]
Заступник је модерне српске лирике; у драмама покушава да кроз општепознате ликове из класике проговори о вечним проблемима који муче и савременог човека; у есеју испитује модерне појаве и облике у књижевности и уметности.
Добитник је две Стеријине награде за драму, Стеријине награде за театрологију, Награде Исидора Секулић за критику, Награде Ђорђе Јовановић за критику, Награде Милан Ракић, Награде књижаре ”Павле Бихаљи” за најбољу песничку књигу године 1993, Нолитове, Борбине и Винаверове награде.
У августу 2001. године добио је међународну награду „Стјепан Митров Љубиша“.[3]
Умро је у Сремској Каменици 20. јуна 2002. године.[1]
Јован Христић био је праунук Филипа Христића, по сину Јовану Христићу.[3]
Дела Уреди
Књиге песама Уреди
Дневник о Улису (1954)
Песме 1952-1959 (1959)
Александријска школа (1963)
Старе и нове песме (1988)
Нове и најновије песме (1993)
Сабране песме (1996),
Сабране песме (2002)
У тавни час – постхумно (2003)
Драме Уреди
Чисте руке (1960)
Орест (1961)
Савонарола и његови пријатељи (1965)
Седморица: данас (1968)
Тераса (1972)
Књиге критика, студија и огледа Уреди
Поезија и критика поезије (1957)
Поезија и филозофија (1964)
Облици модерне књижевности (1968)
Позориште, позориште (1976)
Чехов, драмски писац (1981)
Позориште, позориште II (1982)
Студије о драми (1986)
Позоришни реферати (1992)
Есеји (1994)
Позоришни реферати II (1996)
О трагедији (1998)
О трагању за позориштем (2002)
Изабрани есеји – постхумно (2005)
Критичка проза Уреди
Професор математике и други есеји (1988)
Професор математике и други други есеји (1997)
Тераса на два мора - постхумно (2002)
Литература Уреди
Марко Магарашевић, Светлости књижевности, Београд, Идеа, 1991.
Јован Ћирилов, Драмски писци, моји савременици: портрети, Нови Сад, Стеријино позорје, 1989.
Радомир Путник, Читајући изнова: огледи из драматургије и театрологије, Нови Сад, Стеријино позорје, 1990.
Слободан Ракитић, Песник Јован Христић, Књижевне новине, година 43, бр. 790. pp. 14
Петар Милосављевић, Традиција и авангардизам, Нови Сад, Матица српска, 1968.
Михајло Пантић, Човек није сам ни у осећањима, Књижевне новине, година 42, бр. 779. pp. 12-13
Гордан М. Маричић, Антички мотиви у драмама Јована Христића и Велимира Лукића – докторска дисертација, Београд, 1999.
polja
t. s. eliot ivan v. lalić neosimbolizam modernizam pozoriste