ISBN: Ostalo
Godina izdanja: 2001.
Autor: Domaći
Jezik: Srpski

Ženska drama

Plavi jahač, 2001.
217 strana.

Lepo očuvana.

Trag ljudskih zuba je tekst koji je nastao na osnovu istinitog događaja o ženama koje su spas od nasilja u porodici (čitaj supružnika) pokušali da nađu u sigurnoj ženskoj kući. Osnova ovog teksta je dokumentarna građa. Nasilje nad ženama u porodici nije ovovremensko. Ono postoji još od vremena kada su Adam i Eva proterani iz raja. Ko je za to proterivanje kriv muškarac, ili žena? Žena je u očima muškarca danas kriva za sve. Kriva je zato što je muž izgubio posao, zato što nema posla, zato što ima problema na poslu, zato što je ručak neslan, zato što je ručak preslan, zato što je ručak hladan, zato što mu ne da, zato što mu olako da, zato što mu odgovori, zato što ćuti, zato što ga je popreko pogledala, zato što ga ne gleda…Fizička superiornost muškog pola kroz sve ove vekove stavljala je ženu u podređeni položaj, položaj dežurnog krivca za sve i svašta. Ali nije ovde u pitanju samo ženska nabeđena krivica već i demonstracija sile od strane muškarca, prisvojeno pravo muškarca da može ženu fizički da maltretira, zlostavlja nedopuštajući joj da bude ljudsko biće.
Svet danas skoro da tako funkcioniše. Svetom vladaju muškarci po pravilima koja su oni ustrojili. Svaki pokušaj žene da iskorakne iz tog sveta, da se pobuni protiv toga biva osuđeno na propast, ili u najboljem slučaju biva završen bekstvom u tzv. sigurnu žensku kuću, ako se ona uošte može smatrati sigurnom. Pre bi se moglo reći da se radi o kući za predah od teskobnog života. Čekanje da se “stvori kritična masa istomišljenika” koji će reći stop muškom nasilju u porodici pretvara se u čekanje nečega što kao da nikada neće doći, a za to vreme život prolazi i svakim danom ostavlja neki novi trag ljudskih zuba na ženskoj duši. Fizičke rane zarastu, očiste se ali duševne ostaju večno kao trajan beleg sirotice, nesretnice!