Godina izdanja: 2003
ISBN: 420
Jezik: Srpski
Autor: Strani

Autor: Tenzin Gjatso / Tendzin Gyaco
Naslov: Drevna mudrost, savremeni svet - Etika za novi milenijum
Izdavač: Narodna knjiga ALFA, Beograd
Godina 2003
Obim: 180 str.

Sadržaj knjige je prikazan na fotografijama.

U vremenoj kulturi u kojima nauka i tehnika dominiraju nad religijskim uverenjima, kada se etika shvata pre svega kao pitanje estetskog izbora ili legalnosti, kako da formulišemo moralne principe koji treba da nas vode kroz svakodnevni život?

U svom prvom originalnom delu, posle autobiografije ,,Sloboda u izbeglištvu", koja je postala bestseler, dalaj lama poziva na revoluciju. Ne na političku, ekonomsku, tehničku ili čak versku nego na duhovnu revoluciju.

Naš je zadatak, kaže on, da pronađemo metod koji će nam pomoći da se opredelimo između, na primer, terorizma i gandijevskih Principa ne nasilja kao sredstvo političkih promena. Moramo naći način da to uradimo tako da izbegnemo krajnosti sirovog apsolutizma, s jedne strane, i trivijalnog relativizma s druge.

Iako nam religija svakako može u tome pomoći, daje Lama nam ukazuje na univerzalne principe koji će razrešiti dilemu verovanja ili ne verovanja. I dok se mnogi zadovoljavaju time da o duhovnim stvarima govore kao o nečemu tajanstvenom ili nečemu što nestaje, dalaj lama objašnjava svoj pristup tome terminima koji su jasni i koncizni, koliko i obavezujući. Pre svega, kaže on duhovno revolucija povlači za sobom etičku revoluciju.

Svojim duhom, blagom razboritošću i oštrim uvidom u suštinu stvari, dalaj lama nam pokazuje kako istine koje su izdržale proveru vremena, mogu da nam obezbede srećan i smislom ispunjen život. Tokom čitanja knjige postaje jasno da se on ne zalaže samo za religioznost tipa ,,osećati se dobro" zatvoreni znaci navoda, za šta ga neki optužuju. A ne samo prema mudrosti autora, nego i prema kulturi koju on predstavlja.

Njegova svetost dalaj lama je politički verski vođa svetskog ugleda i dobitnik Nobelove nagrade.

Tenzin Gjatso (kin. 丹增嘉措, pin. Dānzēng Jiācuò; rođen 6. jula 1935) je četrnaesti po redu tibetanski duhovni i svetovni vođa. Tibetanci veruju da je Dalaj Lama reinkarnacija Bude, čiji duh nakon smrti ulazi u telo novorođenog dečaka kojeg identifikuju tradicionalnim metodama.

Tenzin Gjatso peti je od šesnaestoro dece u poljoprivrednoj porodici na Tibetu u pokrajini Ćinghaj. Sa dve godine proglašen je kao „Tulku“, reinkarnacija trinaestog Dalaj Lame. Dana 17. novembra 1950, sa petnaest godina, proglašen je čelnikom Tibeta i najvažnijim političkim upravnikom, u vreme kada se Tibet suočavao sa nasilnom okupacijom Narodne Republike Kine. On je takođe je vođa škole Gelug, najnovije škole tibetanskog budizma, koju je formalno vodio Ganden Tripa. Centralna vlada Tibeta, Ganden Fodrang, poverila je Dalaj Lami privremene obaveze do njegovog izgnanstva 1959. godine. Tenzin Gjatso je Tibet napustio 1959. godine i sklonio se u Indiju nakon neuspeha Tibetskog pokreta otpora gde je pokušavao da uspostavi centralnu tibetsku administraciju, ujedno tražeći način kako da sačuva tibetsku kulturu i prosvetu, a hiljade izbeglica sledilo je Dalaj Lamu u Indiju. On se penzionisao kao politički vođa 2011. godine da bi ustupio mesto demokratskoj vladi. Harizmatični i priznati javni govornik, Tenzin Gjatso je prvi Dalaj Lama koji je otputovao na Zapad gde je nastojao da upozna svet s budizmom i promovisati koncept univerzalne odgovornosti, etike i međureligijske komunikacije.

Godine 1989. dobio je Nobelovu nagradu za mir za svoj nenasilni otpor kineskoj okupaciji.